Спата
Спата је врста правог и дугог мача, дужине од 0,75 до 1 метра. Коришћен је током првог миленијума нове ере у Европи, а на територији Римског царства до око 600. године. Каснији мачеви од 600. до 1000. године, попут викиншког мача су у суштини биле копије спате.
Етимологија[уреди | уреди извор]
Реч је настала од латинске речи spatha,[1] која потиче од старогрчке речи грч. σπάθη (spáthē), која значи „било које сечиво, од дрвета или метала“ али и „велико сечиво мача“.[2]
Римско царство[уреди | уреди извор]
Спата је коришћена у рату и у гладијаторским борбама. У литератури спата се у Римском царсту први пут среће у првом веку нове ере као оружје које су користили у борбама са германским помоћних јединица а временом је постао стандардно тешко оружје, чиме је потиснут гладијус.
Велики број спата је пронађен у Немачкој и Британији. Интензивно су га користили немачки ратници. Нејасно је да ли је настао од помејског гладијуса или од келтског мача. Спата је била веома популарна током велике сеобе народа. Највероватније је временом еволуирао у витешки мач у касном средњем веку око 1100. године. Детаљи производње спате су данас непознати.
Спата је уведена у римску војску почетком царског периода када се келтска коњица борила заједно са римском војском носећи претечу овог мача. Рани гладијус мачеви је био замењен спатом у периоду између краја другог и почетка трећег века, када су легионари и коњаници почели да носе спате на левој страни заменивши стари концепт са штитом скутумом и гладијусом.[3]
Током империјалног периода, Римљани су усвојили грчки назив спата за овакав мач. Спата се први пут појавила код Плинија Старијег и Сенеке са различитим значењима: лопата, метало-прерађивачки алат, палмин лист и тако даље.[4] Реч спата са значењем мача се први пут појавила код Тацита.[5]
Чак 90 мачева је пронађено на археолошкој локацији Нидам Моз у Данској 1858. Имали су облик спате и због тога су названи римским мачевима. Датирали су из периода 200. - 400. године нове ере.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ spatha, Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, on Perseus Digital Library
- ^ σπάθη, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus Digital Library
- ^ Lesley Adkins, Roy A. Adkins, Handbook to life in ancient Rome, Oxford University Press, 1998 . ISBN 978-0-19-512332-6. стр. 87.
- ^ An interactive Latin dictionary, Lewis & Short, based on Andrews, is given at www.Perseus.com, but any good printed Latin dictionary also states the various uses and sources of spatha.
- ^ Annales 12.35.
Извори[уреди | уреди извор]
- Ewart Oakeshott, The Archaeology of Weapons, Barnes & Noble. 1994. ISBN 978-1-56619-596-6.. The book was copyrighted in 1960.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Some Typological Features of Byzantine Spatha, Marko Aleksić, Vizantološki institut, 2010.
- THE NORWEGIAN VIKING SWORDS by JAN PETERSEN (1919) translated by Kristin Noer (1998)
- A RECORD OF EUROPEAN ARMOUR AND ARMS THROUGH SEVEN CENTURIES by Sir Guy Francis Laking (1919)
- Anatomy of the Sword
- A Sword from the Late Viking Age from the Higgins Museum
- VikingSword.com
