Пређи на садржај

Тугомир Алауповић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тугомир Алауповић
Др Тугомир Алауповић,
Министар вера
Лични подаци
Датум рођења(1870-08-18)18. август 1870.
Место рођењаДолац, Османско царство
Датум смрти9. април 1958.(1958-04-09) (87 год.)
Место смртиЗагреб, ФНРЈ
ДржављанствоЈугословенско
НародностХрват
Религијаримокатолик

Тугомир Марко Алауповић[1][2] (Долац код Травника, 18. августа 1870Загреб, 9. април 1958) био је професор Сарајевске гимназије, песник, приповедач и политичар.[3] Поред богате политичке биографије био је и министар вере у влади Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је неколицину књижевних дела која су преведена на француски, немачки, чешки и италијански језик.[4] Један је од покретача Хрватског друштва за намештење деце у занате и трговине Сарајево, а касније је творац промене имена друштва у Напредак. Он је био члан Главног одбора српског Друштва Свети Сава из Београда. Чињеница да је сарађивао и са хрватским и српским друштвима као и то да је унапређивао просвету у Босни, објашњава његову Југословенску оријентисаност. Тугомир Алауповић, Андрићев професор из сарајевске гимназије, је 16. јануара 1934. године после тешке операције, у писму Тихомиру Ђорђевићу, угледном српском етнологу, поручио: На жалост, моје се наде нису испуниле и ја ћу морати дуга а можда и дефинитивно остати у Загребу. Боли ме и жао ми је да због тих разлога морам поднети оставку као члан Главног одбора Друштва „Свети Сава”. Али будите уверени да ћу до краја живота остати веран оној лепој и племенитој: „Брат је мио ма које вере био”.[5]

Тугомир Алауповић је рано изгубио оца па га је одгојила мајка Ивка Абрамовић-Клинчић.[6] Основну школу завршио је у Долцу, код Травника. Похађао је гимназију у Травнику и Сарајеву. После гимназије студирао је славистику и класичну филологију у Загребу и Бечу. Тугомир Алауповић, слависта, као један од ретких са академским звањем доктора наука, 1894. је докторирао код Ватрослава Јагића у Бечу. У Бечу је одбранио дисертацију Вила Словинка, Јурја Бараковића, и тако постао један од првих доктора наука у Босни.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Тугомир Алауповић је радио као професор у Сарајеву (19041910). Године 1910. постаје директор Велике гимназије у Тузли. Од 1913-1915 саветник је за школство и надзорник средњих школа у Босни и Херцеговини. Аустроугарска која је сумњичаво посматрала сваки акт духовног и националног идентитета у Босни, у раду Тугомира препознала је наводну велеиздају, па смењен из службе школства, и стављен под кривични суд. Због југословенске оријентације био је под аутстроугарским надзором у Сарајеву. Од средине 1918 до краја рата у Загребу је секретар Матице хрватске. Оснивањем Краљевине постаје министар вера у првој влади СХС. Исте године у Сарајеву постаје члан Народног већа Краљевине СХС, а Народна влада у Босни и Херцеговини декретом му враћа некадашњу службу у просвети.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Alaupovići plemićkog roda | Istaknuta vijest | Rodoslovlje.hr
  2. ^ „1997/11/14 12:40 ALAUPOVICI U POTRAZI ZA GRBOM[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2014. г. Приступљено 01. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Alaupović, Tugomir | Hrvatska enciklopedija
  4. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 01. 03. 2014. г. Приступљено 01. 03. 2014. 
  5. ^ Brat je mio koje vere bio : Kultura : POLITIKA
  6. ^ [„napredak.com.ba/svi napretkovi predsjednici/tugomir alaupovic.htm[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 01. 03. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) napredak.com.ba/svi napretkovi predsjednici/tugomir alaupovic.htm]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]