Урош Николић
| Урош Николић | |||
|---|---|---|---|
 Урош Николић у дресу МЗТ Скопља | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Урош Николић | ||
| Датум рођења | 24. април 1987. | ||
| Место рођења | Крагујевац, СФРЈ | ||
| Држављанство |
 Србија | ||
| Висина | 2,07 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2009. / није изабран | ||
| Про каријера | 2006— | ||
| Позиција | крилни центар / центар | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1998—2001 2001—2002 2002—2006 |
Слога Баточина Застава Хемофарм | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2006—2009 2009—2010 2010—2012 2012—2013 2013 2013—2014 2014—2015 2015—2016 2016—2017 2017—2018 2018—2019 2019—2020 2020—2022 2022—2023 2023— |
Мега Исхрана Крка Црвена звезда МЗТ Скопље Раднички Крагујевац Игокеа Туров Згожелец Вилки Морскије Шчећин Туров Згожелец Монте Монс-Ено Веве Ривијера баскет Лугано тајгерси Фрибург Олимпик Раднички | ||
| Репрезентативна каријера | |||
|
Србија | |||
Урош Николић (Крагујевац, 24. април 1987) је српски кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра, а тренутно наступа за Раднички из Крагујевца.
Биографија[уреди | уреди извор]
Балкан[уреди | уреди извор]
Урош је рођен у Крагујевцу, а одрастао је у Баточини где је завршио основну школу.
Прве кошаркашке кораке направио је у Баточини, у кошаркашком клубу Слога. Потом је прешао у крагујевачку Заставу, да би из Заставе, Урош Николић 2002. године отишао у вршачки Хемофарм. После четири године играња за млађе категорије Хемофарма, прешао је у београдску Мега Исхрану 2006. године.
Након три године проведене у Мега Исхрани отишао је у Словенију, где је наступао за Крку. Са Крком је 2010. године постао шампион Словеније. Након једне сезоне проведене тамо, вратио се у Србију, у екипу Црвене звезде.[1] У првој сезони је добро играо и био међу најбољим играчима, док је друге сезоне углавном провео на клупи.
Николић је 2012. године потписао за македонски МЗТ.[2] У македонском клубу је одиграо 24 утакмице и просечно бележио 6,6 поена и 3,9 скокова. У марту је објављено да ће током Кошаркашке лиге Србије наступати за Раднички Крагујевац.[3] У јулу 2013, потписао је уговор са Игокеом,[4] са којом је играо финале купа Босне и Херцеговине у коме је Игокеа поражена у неизвесној завршници од Широког са 77:76. Након завршетка Регионалне лиге у којој је бележио просечно 8 поена и имао 2,4 скокова[5], прешао је у пољски Туров.[6]
Пољска[уреди | уреди извор]
За Туров је наступао током плеј-офа и помогао им да постану прваци Пољске.[7] У плеј-офу је одиграо седам утакмица и просечно је бележио 4,1 поен за 9,15 минута проведених на паркету. У јануару је прешао у Вилки Морскије Шчећин. Урош је одиграо 14 утакмица, а на терену је проводио просечно 29 минута и бележио 13,6 поена по утакмици. Екипа је заузела 13 место од 16 екипа. И у сезони 2015/16 је играо за Вилки Морскије Шчећин, одигравши 31 утакмицу. На пакрету је проводио просечно проводио 13 минута и постизао 5,5 поена по утакмици. У односу на прошлу сезону, успели су да се пласирају у плеј-оф пошто су завршили на 6. месту где су елиминсани са 3:1 у победама КК Анвила.[8]
У новембру 2016. године вратио се у Туров.[9] Играо је 25 утакмица и просечно бележио 7,5 поена за 17 минута, али то није било довољно да се клуб пласира у плеј-оф пошто су заузели 10 место.[10]
Швајцарска и Белгија[уреди | уреди извор]
Крајем октобра 2017. године, потписао је за швајцарски Монте.[11] За клуб је одиграо 25 утакмице, на терену проводио 31 минут и бележио просечно 16 поена по утакмици. То ипак није било довољно да се одбрани трофеј првака швајцарске пошто су поражени у четвртфиналу плеј-офа.
На крају сезоне, 14. јуна 2018. године потписао је за белгијски Монс-Ено. Након једне сезоне враћа се у Швајцарску где је у педиоду од 2019. до 2022. године наступао за Веве Ривијера баскет, Лугано тајгерсе и Фрибург Олимпик.
У јулу 2023. године потиписао је једногодишњи уговор са Радничким и након десет година вратио се у српску кошарку.[12]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Са младом кошаркашком репрезентацијом Србије 2007. године постао је шампион Европе, на првенству одиграном у словеначкој Горици.
Успеси[уреди | уреди извор]
- 2003. године друго место на првенству Војводине за кадете са Хемофармом
- 2003. године треће место на првенству Србије за кадете са Хемофармом
- 2004. године прво место на првенству Војводине за кадете са Хемофармом
- 2004. године треће место на првенству Србије за кадете са Хемофармом
- 2004. године друго место на првенству Војводине за јуниоре са Хемофармом
- 2007. године прво место на првенству Европе за младе са младом кошаркашком репрезентацијом Србије
- 2010. године прво место у првенству Словеније са Крком из Новог Места
- 2014. године прво место у првенству Пољске са Туровом из Згожелеца
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Николић и Арнаутовић на Малом Калемегдану Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2010), Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Uroš Nikolić prešao u MZT, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Uroš Nikolić u Radničkom iz Kragujevca, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ Uroš Nikolić u Igokei, Приступљено 2. 7. 2013.
- ^ „Профил играча на сајту АБА лиге”. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 4. 4. 2014.
- ^ Nikolić potpisao u Poljskoj
- ^ "Srpski" Turov šampion Poljske
- ^ „Uroš Nikolić”. Приступљено 21. 8. 2017.
- ^ „Uros Nikolić wraca do PGE Turowa!”. Приступљено 21. 8. 2017.
- ^ „Uroš Nikolić”. Приступљено 21. 8. 2017.
- ^ „Monthey tabs Uros Nikolic”. Eurobasket.com. 25. 10. 2017. Приступљено 25. 10. 2017.
- ^ „Uroš Nikolić novi košarkaš Radničkog”. glassumadije.rs. Приступљено 21. 7. 2023.
