Пређи на садржај

Хенрик Сјемирацки

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенрих Семирацки
Аутопортрет
Лични подаци
Датум рођења(1843-11-15)15. новембар 1843.
Место рођењаНовобјелгород, Руска Империја
Датум смрти23. август 1902.(1902-08-23) (58 год.)
Место смртиСтшалково, Руска Империја

Хенрих Семирацки (пољ. Henryk Hektor Siemiradzki; Новобјелгород, 15. новембар 1843Стшалково, 23. август 1902) био је пољски[1][2] сликар 19. века, који је био активан у периоду Поделе Пољске, и познат је по монументалним делима рађеним у стилу академизма. Он је посебно познат по својим описима сцена из античке Грчке и Рима, као и описима сцена из Новог завета.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Семирадзки је рођен у породици оца Иполита Сјемирадског, пољског племића и официра царске руске армије (генерал пд 1871) и Михалине (девојачко презиме Просзинска) у Белгороду (данас Чухујевски округ, Харковска област, Украјина),[3][4] близу град Харков, где је био стациониран пук његовог оца.[5] Породица је пореклом из радомске земље, а име је добила по селу Сиемираџ. Један од огранака породице настанио се у близини Навагрудака крајем 17. века. Хенриков деда је обављао дужности у Новоградском округу. Његови родитељи су били блиски пријатељи са породицом Адама Мицкјевича.

Студирао је у Харковској гимназији где је прво учио сликање код месног школског учитеља, Д. И. Безперчија, бившег ученика Карла Брујлова. Ишао је у физичко-математичку школу Харковског универзитета и тамо је студирао природне науке али је наставио и да слика.[6][7]

Умро је у Стрзалкову 1902. године и првобитно је сахрањен у Варшави, али су касније његови остаци премештени у национални Пантеон на Скалки у Кракову.

Галерија модерне уметности Харковског националног универзитета В. Н. Каразин у Харкову је именована по њему.[8]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Obrazy Henryka Siemiradzkiego w Muzeum Śląskim” (на језику: пољски). Muzeum Śląskie. 2009. Архивирано из оригинала 2016-03-11. г. Приступљено 2016-09-09. 
  2. ^ Ewa Micke-Broniarek (децембар 2004). „Henryk Siemiradzki”. Adam Mickiewicz Institute (на језику: енглески). Culture.pl. Архивирано из оригинала 2020-07-23. г. Приступљено 2016-09-09. 
  3. ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
  4. ^ Stanisław Lorentz. The National Museum in Warsaw: painting. Arkady Publishers. 1990. p. 50.
  5. ^ Paweł Klimow "Jest on, rzecz jasna, Polakiem i Polakiem pozostanie".* Kilka uwag do biografii Henryka Siemiradzkiego. "Nacjonalizm w sztuce i historii sztuki 1789-1950". Instytut Sztuki PAN. 1998. p. 129.
  6. ^ Mgr. Paweł Dudek, Henryk Siemiradzki, including Bibliography. Jan Długosz University, 2011 Histmag.org
  7. ^ Tomasz Rozum, Henryk Hektor Siemiradzki. Magazyn Informator. No. 89, 2006.
  8. ^ „Торжественные мероприятия, посвященные выдающемуся художнику, воспитаннику университета Генриху Семирадскому”. Karazin University. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]