Чудовски рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Чудовски рејон
Чудовский район
Положај
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Административни субјект Новгородска област
Админ. центарЧудово
Статусопштински рејон
Оснивање1927.
Површина2.331,8 km2
Становништво2014.
 — број ст.21.502
 — густина ст.9,22 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Чудовски рејон (рус. Чудовский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у северном делу Новгородске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Административни центар рејона је град Чудово. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014, на територији рејона је живело 21.502 становника или у просеку око 9,22 ст/км².

Географија[уреди | уреди извор]

Административна мапа рејона

Чудовски рејон смештен је у северном делу Новгородске области, у северним деловима Прииљмењске низије. Обухвата територију површине 2.331,8 км² и по том параметру налази се на 16. месту међу 21 рејоном у области. Граничи се са Новгородским рејоном на југозападу и Маловишерским рејоном на југоистоку. На северу и северозападу је територија Лењинградске области (Киришки и Тосњенски рејон).

Рељеф је равничарски са местимично замочвареним долинама, а максимална надморска висина је до 63 метра. Централним делом рејона у правцу југ-север тече река Волхов (дужином од 75 километара), отока језера Иљмењ и притока језера Ладога. Притоке Волхова на територији рејона су Пчјовжа, Тигода, Оскуја, Керест и Полист. На територији рејона постоји 16 језера укупне површине 112 хектара.

Замочварена подручја заузимају око 8% рејонске територије, док шумска подручја чине око 70% територије.

Историја[уреди | уреди извор]

Чудовски рејон успостављен је 1927. као административна јединица тадашњег Новгородског округа Лењинградске области. У границама Новгородске области је од њеног оснивања 1944. године. Рејон је привремено био распуштен између 1963. и 1965. године.

Демографија и административна подела[уреди | уреди извор]

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 22.011 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 21.502 становника, или у просеку 9,22 ст/км².[2] По броју становника Маловишерски рејон се налази на 6. месту у области.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2014.
--- --- --- 25.964[3] 25.829[4] 22.011[1] 21.502*

Напомена: * Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоје укупно 84 насељена места, а рејонска територија је подељена на 4 другостепене општине (једна урбана и 3 сеоске). Административни центар рејона је град Чудово у ком живи око 70% од укупне рејонске популације.

Познати Чудовљани[уреди | уреди извор]

Прослављени совјетски и руски хокејаш на леду Валериј Васиљев, двоструки олимпијски и осмоструки светски шампион са репрезентацијом Совјетског Савеза родио се у насељу Волхово 3. августа 1949. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
  2. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]