Чудово

Чудово
Чудово
Чудово; Чудово
	Зграда железничке станице
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Новгородска област
Рејон	Чудовски рејон
Основан	први помен 1539.
Статус града	1937.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	15.047
Географске карактеристике
Координате	59° 07′ 41″ С; 31° 39′ 32″ И / 59.128° С; 31.659° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	34 m
	Чудово Чудово на карти Русије
	Чудово Чудово на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број	174210, 174211
Позивни број	+7 81665
Регистарска ознака	53
ОКАТО код	49 250 501
ОКТМО код	49 650 101 001
Веб-сајт
	www.adminchudovo.ru

Чудово (рус. Чудово) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у северном делу Новгородске области, на подручју Чудовског рејона чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело 15.047 становника.

Географија

Град Чудово налази се у северном делу Новгородске области, у северним деловима Прииљмењске низије, на око 73 km северно од града Великог Новгорода и на 118 км југоисточно од Санкт Петербурга. Кроз град протиче река Керест, лева притока реке Волхов и део басена језера Ладога.

Историја

У писаним изворима из 1539. године по први пут се помињу засеоци Чудово на Кересту и Чудовскаја Лука (оба на подручју данашњег града). Чудовскаја Лука је у то време имала око 30 кућа и важила је за једно од већих насеља у том подручју. Значај насеља порастао је са развојем поштанског и трговачког саобраћаја између Петрограда и Москве, а насеље добија име Јам-Чудово (то име се задржало све до 1851. гидуне).

Кроз Чудово је 1849. прошла железница која је повезивала Москву са Петроградом, а насеље је добило и своју железнички станицу.

Године 1923. Чудово добива административни статус варошице урбаног типа, а 1937. и статус другостепеног града. Рејонски центар је од 1927, односно од оснивања Чудовског рејона.

Током Другог светског рата град и околина су били под немачком окупацијом од 20. августа 1941. до 29. јануара 1944. године.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 16.148 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 15.047 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
12,259	11,430	12,520	14,520	17,982^[2]	17,434^[3]	16,148^[4]	15,047

Међународна сарадња

Град Чудово има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим градовима:

Знаменити Чудовљани

Гај Северин (1926–2008) — доктор техничких наука, пуноправни члан Руске академије наука, конструктор скафандера за боравак у отвореном свемиру. Рођен је у Чудову.

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Новгородске области Руске Федерације
Градови обласне субординације (3)	Велики Новгород • Боровичи • Стараја Руса
Градови рејонске субординације (7)	Валдај • Малаја Вишера • Окуловка • Пестово • Сољци • Холм • Чудово
Варошице (11)	Демјанск • Крестци • Кулотино • Љубитино • Неболчи • Панковка • Парфино • Пролетариј • Угловка • Хвојнаја • Шимск
Сеоски рејонски центри (5)	Батецки • Волот • Марјово • Мошенскоје • Подорје