Пређи на садржај

Leucorrhinia caudalis

С Википедије, слободне енциклопедије

Leucorrhinia caudalis
Leucorrhinia caudalis
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Leucorrhinia caudalis
Charpentier, 1840

Leucorrhinia caudalis (Charpentier, 1840) је инсект из реда Odonata и фамилије Libellulidae. Srpski naziv vrste je Belorepi barski vranac.

Абдомен је широк и при врху проширен. Мужјаци често одмарају на локвањима. Тамно су обојени, са белом бојом на лицу, врху абдомена као и на средишњим сегментима. Дужина тела варира од 33-37 mm, док је дужина задњег крила око 24 mm. Женке и млади мужјаци имају жуте шаре на абдомену које су често међусобно спојене. Карактеристичне су и беличасте птеростигме мужјака. Основа крила женки је често обојена жуто, док се код неких женки јавља браон мрља испод птеростигми.[2]

Угроженост

[уреди | уреди извор]

Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[3]

Распрострањење

[уреди | уреди извор]

Врста има станиште у Аустрији, Белгији, Белорусији, Естонији, Летонији, Литванији, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Русији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини, Финској, Француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Шведској.[3]

Leuorrhinia caudalis - Мапа распрострањења у Србији[4]
  prisutna


Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[3]

Станиште и биологија врсте

[уреди | уреди извор]

Станиште врсте су слатководна подручја.[3] Оба пола лете активно изнад воде, где се често одмарају на флотантној вегетацији, а примећено је и парење. Bare i jezera, najčešće šume, ali otvorenije i sa osunčanim obalama. Larve ove vrste nisu čest plen riba, pa je možemo naći i u nekim ribnjacima i šljunkarama[5].

Ženke uglavnom polažu jaja same, ali ponekad mužjak leti u njenoj blizini u toku tog procesa i čuva je. Larve se razvijaju tri godine. Egzuvije ostavljaju na buljkama koje rastu iz vode na nekoliko desetina centimetara od površine vode.

Сезона лета је од почетка маја доавгуста, иако су најбројније у јуну.[2]

Литература

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [1] Leucorrhinia caudalis База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ а б Dijkstra, K-D.B & Lewington, R. (2006) Field Guide to the Dragonflies of Britain and Europe. British Wildlife Publishing. ISBN 0-9531399-4-8.
  3. ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
  4. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 09. 10. 2018. 
  5. ^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]