Leucorrhinia caudalis
Leucorrhinia caudalis | |
---|---|
Leucorrhinia caudalis | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Биномно име | |
Leucorrhinia caudalis Charpentier, 1840
|
Leucorrhinia caudalis (Charpentier, 1840) је инсект из реда Odonata и фамилије Libellulidae. Srpski naziv vrste je Belorepi barski vranac.
Опис
[уреди | уреди извор]Абдомен је широк и при врху проширен. Мужјаци често одмарају на локвањима. Тамно су обојени, са белом бојом на лицу, врху абдомена као и на средишњим сегментима. Дужина тела варира од 33-37 mm, док је дужина задњег крила око 24 mm. Женке и млади мужјаци имају жуте шаре на абдомену које су често међусобно спојене. Карактеристичне су и беличасте птеростигме мужјака. Основа крила женки је често обојена жуто, док се код неких женки јавља браон мрља испод птеростигми.[2]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Ова врста није угрожена, и наведена је као последња брига јер има широко распрострањење.[3]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Врста има станиште у Аустрији, Белгији, Белорусији, Естонији, Летонији, Литванији, Луксембургу, Мађарској, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Русији, Словачкој, Словенији, Србији, Украјини, Финској, Француској, Холандији, Хрватској, Црној Гори, Чешкој и Шведској.[3]
Популација ове врсте је стабилна, судећи по доступним подацима.[3]
Станиште и биологија врсте
[уреди | уреди извор]Станиште врсте су слатководна подручја.[3] Оба пола лете активно изнад воде, где се често одмарају на флотантној вегетацији, а примећено је и парење. Bare i jezera, najčešće šume, ali otvorenije i sa osunčanim obalama. Larve ove vrste nisu čest plen riba, pa je možemo naći i u nekim ribnjacima i šljunkarama[5].
Životni ciklus
[уреди | уреди извор]Ženke uglavnom polažu jaja same, ali ponekad mužjak leti u njenoj blizini u toku tog procesa i čuva je. Larve se razvijaju tri godine. Egzuvije ostavljaju na buljkama koje rastu iz vode na nekoliko desetina centimetara od površine vode.
Sezona letenja
[уреди | уреди извор]Сезона лета је од почетка маја доавгуста, иако су најбројније у јуну.[2]
Литература
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [1] Leucorrhinia caudalis База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ а б Dijkstra, K-D.B & Lewington, R. (2006) Field Guide to the Dragonflies of Britain and Europe. British Wildlife Publishing. ISBN 0-9531399-4-8.
- ^ а б в г Црвена листа (језик: енглески)
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 09. 10. 2018.
- ^ Đurđević, Aca; Nikolić, Marko; Popović, Miloš (2020). Vilinski konjici Srbije - priručnik. Srbija: Zavod za zaštitu prirode Srbije. ISBN 978-86-80877-71-6.