Пређи на садржај

Olovo(II) tiocijanat

С Википедије, слободне енциклопедије
Olovo(II) tiocijanat
Nazivi
IUPAC naziv
Olovo(II) tiocijanat
Sistemski IUPAC naziv
Olovo(II) tiocijanat
Drugi nazivi
Olovo ditiocijanat, olovo izotiocijanat, olovo sulfocijanat, olovo tiocijanat
Identifikacija
ECHA InfoCard 100.008.887
Svojstva
Pb(SCN)2
Molarna masa 323,3648 g/mol
Agregatno stanje beo ili bledo žuti prah
Miris bez mirisa
Gustina 3,82 g/cm3
Tačka topljenja 190 °C (374 °F; 463 K)
0,553 g/100 mL
Rastvorljivost rastvoran u azotnoj kiselini
Opasnosti
R-oznake R61 R20/21/22 R32 R33 R50/53 R62
S-oznake S53 S13 S45 S60 S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
1
1
1
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Olovo(II) tiocijanat je neorgansko hemijsko jedinjenje. Ono je so sa hemijskom formulom Pb(SCN)2.[3]

Olovo(II) tiocijanat se može formirati reakcijom olovo(II) acetata (Pb(CH3COO)2) rastvorenog u vodi da bilo kalijum tiocijanatom (KSCN) ili amonijum tiocijnatom (NH4SCN), što uzrokuje precipitaciju čvrstog olovo(II) tiocijanata.

Jonska reakcija:

Pb2+(aq) + 2SCN-(aq) → Pb(SCN)2(s)
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st изд.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]