Пређи на садржај

Јахја Синвар

С Википедије, слободне енциклопедије
Јахја Синвар
Синвар (2012)
Лични подаци
Пуно имеЈахја Ибрахим Хасан Синвар
Датум рођења(1962-10-29)29. октобар 1962.
Место рођењаХан Јунис, Појас Газе
Датум смрти16. октобар 2024.(2024-10-16) (61 год.)
Место смртиРафа, Појас Газе
НародностПалестинац
Религијасунитски ислам
УниверзитетИсламски универзитет у Гази
Породица
СупружникСамар Мухамад Абу Замар (в. 2011)
Деца3
Политичка каријера
Политичка
странка		Хамас
Председник Политичког бироа Хамаса
6. август 2024. — 16. Октобар 2024.
ПретходникИсмаил Ханије
Вођа Хамаса у Појасу Газе
13. фебруар 2017. — 16. Октобар 2024.
Председник владе
  • Мухамед Авад
  • Исам ел Далис
ПретходникИсмаил Ханије

Јахја Ибрахим Хасан Синвар (арап. يحيى ابراهيم حسن السنوار; Хан Јунис, 29. октобар 1962 — Рафа, 16. октобар 2024) био је палестински политичар. Од августа 2024. до смрти у октобру 2024. године обављао је функцију председника Политичког бироа Хамаса, након што је Израел извршио атентат на Исмаила Ханијеа.[1][2] Један је од најпознатијих вођа отпора Палестинаца против Израела, док су га Сједињене Америчке Државе прогласиле за терористу.[3]

Погинуо је у окршају са израелским снагама у Рафи 16. октобра 2024. године.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Рођен је у избегличком кампу у Хан Јунису у Појасу Газе под управом Египта у породици која је протерана из Ашкелона током Палестинског рата 1948.[4] Дипломирао је на Исламском универзитету у Гази.[5] Његов млађи брат Мохамед је један од војних команданата Хамаса.[6]

Ране активности и робија

[уреди | уреди извор]

Први пут је ухапшен 1982. године због субверзивних активности и провео је неколико месеци у затвору у Фари где је упознао друге палестинске активисте.[7]

Поново је ухапшен 1985. године. Након што је пуштен, основао је организацију која је, између осталог, идентификовала и лоцирала палестинске колаборанте са Израелом.[8] Та организација је 1987. године постала Хамасова „полиција”.[7] Синварово убијање осумњичених колабораната заслужно је за његов надимак „месар Хан Јуниса”.[9]

Године 1988. Синвар је организовао киднаповање два израелска војника и убиство 4 Палестинца осумњичена за сарадњу са Израелом. Ухапшен је у фебруару исте године и признао да је сам убио 4 жртве. Осуђен је на 4 доживотне казне 1989. године.[10][11][12] Из затвора је наставио да наређује убиства колабораната.[10] Више пута је покушао да побегне из затвора, укључујући и путем тунела испод затвора.[13]

Боравак у затвору га је трансформисао и унапредио његове лидерске способности. Научио је хебрејски и интензивно пратио израелске вести како би што боље разумео свг непријатеља. Преводио је биографије бивших директора Шин Бета са хебрејског на арапски и делио их саборцима зарад учења контратерористичких тактика. Током боравка у затвору, прошао је кроз 15 курсева Отвореног универзитета Израела, углавном историјске и политичке теме.[14][15] У затворе је био вођа (емир) притворених припадника Хамаса. Остао је скроман, делио задужења са осталим затвореницима и правио им колаче.[10]

У затвору је оболео од тумора мозга који су му успешно одстранили израелски хирурзи.[16]

Ослобођен је у размени затвореника 2011. године у замену за израелског војника Гилада Шалита. Одиграо је кључну улогу у преговорима.[16] Убрзо је именован на позицију у рангу Хамасовог министра одбране.[16] У новембру 2012. године, током сукоба у Гази, састао се са иранским генералом Касемом Сулејманијем.[17]

Вођа Хамаса у Појасу Газе (2017—2024)

[уреди | уреди извор]

У фебруару 2017. године именован је за вођу Хамаса у Појасу Газе, наследивши Исмаила Ханијеа. Успотавио је Хамасов административни комитет за Појас Газе и противо се подели власти са Палестинском управом из Рамале. Противио се било каквом споразуму и договору са Израелом и залагао за употребу силе против израелских власти.[1] Успоставио је боље односе и сарадњу са Хезболахом и Ираном.[18]

У децембру 2020 године тестирао се позитивно на Ковид 19.[19]

Дана 15. маја 2021. године, изралеско ратно ваздухопловство је бомбардовало Синваров дом у Хан Јунису. Након напада, Синвар је шетао улицама Газа и изазвао министра одбране Бенија Ганца да изврши атентат на њега.[20]

У јесен 2022. године, Хамас је почео да планира изненадни напад на Израел. Синвар је покушавао да убеди Иран и Хезболах да учествују у нападу на Израел са циљем колапса Израела.[21][22]

Рат Израела и Хамаса

[уреди | уреди извор]

Хамас је извршио напад и упад у Израел 7. октобра 2023. године под вођстом Синвара и Мохамеда Дејфа. Ово је био најсмртоноснији напад против Израела у његовој историји и овим чином је покренут рат Израела и Хамаса.[23][24] У нападу је страдало 1.200 људи, а 240 људи узето за таоце. Након напада, Европска унија је Синвару увела санкције због тероризма.[25] Постао је главна мета израелских атентата.[26] Израелске обавештајне службе су процениле да се Синвар крије у подземним тунелима испод Газе и да користи таоце као људски штит.[27]

Дана 20. маја 2024. године, Карим Кан, тужилац Међународног кривичног суда, објавио је своју намеру да поднесе захтев за издавање налога за хапшење Синвара због ратних злочина и злочина против човечности, у оквиру истраге МКС-а у Палестини.[28] Дана 3. септембра 2024. године, Министарство правде САД подигло је кривичну пријаву против Синвара због његове улоге у нападу на Израел 7. октобра. Оптужбе укључују заверу ради пружања материјалне подршке страној терористичкој организацији и заверу за убиство америчких држављана.[29]

Председник Политичког бироа Хамаса (2024)

[уреди | уреди извор]

Након израелског атентата на Исмаила Ханијеа 31. јула 2024. године, Синвар је именован за новог свеопштог вођу Хамаса, као и за председника Политичког бироа Хамаса. Савет Шура је једногласно изгласао његово именовање.[30]

У септембру 2024. године, Војно-обавештајни директорат Израела је објавио да су започели истрагу Синварове потенцијалне смрти у ваздушном нападу.[31] У октобру Синвар је поново успоставио контакт са делегацијом Хамаса у Катару.[32]

Синвару је понуђена прилика да напусти Газу и оде на безбедно у Египат, у замену за то што би Египту дао овлашћење да преговара о прекиду ватре у име Хамаса. Синвар је то одбио, рекавши арапским посредницима да је он на палестинском тлу. Синвар је препоручио да, у случају његове смрти, Хамас именује веће лидера који ће управљати транзицијом након његове смрти.[33]

Смрт

[уреди | уреди извор]
Синвар, смртно рањен, посматра израелски дрон непосредно пред смрт

Погинуо је у окршају са припадницима Израелских одбрамбених снага у Рафи 16. октобра.[34][35] Наредног дана, ДНК анализа је потврдила његову смрт.[36] Синварово тело је пронађено обучено у војничку униформу, са аутоматском пушком АК-47 у рукама.[37]

Премијер Бенјамин Нетанјаху је изјавио да је Синварова смрт означила почетак нове ере без Хамасове владавине Газом, позивајући грађане Газе да искористе прилику да се ослободе тираније, и додао да ће они који држе таоце бити поштеђени ако се предају и ослободе их.[38]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Оженио је 18 година млађу Самар Мухамад Абу Замар 2011. године.[39] Имао је троје деце. Његова супруга има мастер диплому из теологије са Исламског универзитета у Гази.[40] Поред матерњег арапског говорио је и хебрејски. Синвар је био хафиз, односно напамет познавао цео Куран.[10]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Трн и каранфил, 2004

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Beaumont, Peter (13. 2. 2017). „Hamas elects hardliner Yahya Sinwar as its Gaza Strip chief”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 2. 2017. г. 
  2. ^ Balousha, Hazam; Booth, William (13. 2. 2017). „Hamas names hard-liner as its new political leader in Gaza”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. 
  3. ^ Alshawabkeh, Lina. „Hamas: Who are the group's most prominent leaders?”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 03. 08. 2024. 
  4. ^ „Yahya Sinwar | Hamas Leader, Biography, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 28. 01. 2024. Архивирано из оригинала 28. 1. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  5. ^ „Who is the Hamas leader in Gaza, Yahya Sinwar?”. BBC News (на језику: енглески). 21. 11. 2023. Архивирано из оригинала 9. 1. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  6. ^ „من أبرز المطلوبين إسرائيليا ونجا من 6 محاولات اغتيال.. محمد السنوار أحد مهندسي “صفقة شاليط” بغزة”. الجزيرة نت (на језику: арапски). Приступљено 2024-10-18. 
  7. ^ а б „نبذة عن حياة الأسير يحيى السنوار‏ مؤسس الجهاز الأمني لحركة المقاومة الإسلامية حماس”. web.archive.org. 2016-06-24. Архивирано из оригинала 24. 06. 2016. г. Приступљено 2024-10-18. 
  8. ^ Beaumont, Peter (2017-02-13). „Election of new Hamas Gaza Strip leader increases fears of confrontation”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-10-18. 
  9. ^ „Who was Hamas leader Yahya Sinwar?”. Sky News (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-18. 
  10. ^ а б в г Becker, Jo; Sella, Adam (26. 5. 2024). „The Hamas Chief and the Israeli Who Saved His Life”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 5. 2024. г. Приступљено 27. 5. 2024. 
  11. ^ Levinson, Chaim (8. 11. 2023). „"חנקתי אותו. הוא הבין שמגיע לו למות": העדויות של יחיא סינוואר כשנחקר בישראל” ["I strangled him. He understood that he deserved to die": Yahya Sinwar's testimony when he was interrogated in Israel]. Haaretz (на језику: хебрејски). Архивирано из оригинала 30. 11. 2023. г. Приступљено 30. 11. 2023. 
  12. ^ Balousha, Hazam; Booth, William (13. 2. 2017). „Hamas names hard-liner as its new political leader in Gaza”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. 
  13. ^ Becker, Jo; Sella, Adam (26. 5. 2024). „The Hamas Chief and the Israeli Who Saved His Life”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 5. 2024. г. Приступљено 27. 5. 2024. 
  14. ^ Becker, Jo; Sella, Adam (26. 5. 2024). „The Hamas Chief and the Israeli Who Saved His Life”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 5. 2024. г. Приступљено 27. 5. 2024. 
  15. ^ „איזה תלמיד היה סינוואר? גיליון הציונים של מנהיג חמאס נחשף”. Maariv (на језику: хебрејски). 13. 9. 2024. Приступљено 17. 10. 2024. 
  16. ^ а б в Becker, Jo; Sella, Adam (26. 5. 2024). „The Hamas Chief and the Israeli Who Saved His Life”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 27. 5. 2024. г. Приступљено 27. 5. 2024. 
  17. ^ Lieber, Dov (25. 12. 2017). „Iran pledging all its might to Hamas for Jerusalem battle, terror group says”. The Times Of Israel. Архивирано из оригинала 28. 12. 2023. г. Приступљено 28. 12. 2023. 
  18. ^ Surkes, Sue (23. 5. 2018). „Hamas chief boasts of Tehran's support, close ties to Hezbollah”. The Times Of Israel. Архивирано из оригинала 28. 12. 2023. г. Приступљено 28. 12. 2023. 
  19. ^ Almughrabi, Nidal (1. 12. 2020). Heller, Jeffrey; Ricahrdson, Alex, ур. „Hamas Gaza chief tests positive for COVID-19, spokesman says”. Reuters. Архивирано из оригинала 15. 10. 2023. г. Приступљено 1. 12. 2020. 
  20. ^ محلل إسرائيلي: أي عار هذا الذي نعيشه.. السنوار تجول في شوارع غزة وتحدى إسرائيل باغتياله ورسائله بكل اتجاه [Israeli analyst: What shame is this what we live in .. Sinwar wandered in the streets of Gaza and challenged Israel by assassinating him and his messages in every direction]. Al Jazeera. Архивирано из оригинала 27. 5. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  21. ^ Bergman, Ronen; Ragson, Adam; Kingsley, Patrick (12. 10. 2024). „Secret Documents Show Hamas Tried to Persuade Iran to Join Its Oct. 7 Attack”. The New York Times. 
  22. ^ Crisp, James (12. 10. 2024). „Hamas wanted Iran to join in Oct 7 attack, secret minutes reveal”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 14. 10. 2024. 
  23. ^ „Shadowy Hamas leader in Gaza is at top of Israel's hit list after last month's deadly attack”. Associated Press (на језику: енглески). 22. 11. 2023. Архивирано из оригинала 23. 3. 2024. г. Приступљено 13. 4. 2024. 
  24. ^ Vasilyeva, Nataliya (20. 11. 2023). „Mastermind behind Hamas attacks personally handling hostage negotiations”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 7. 4. 2024. г. Приступљено 13. 4. 2024. 
  25. ^ Camut, Nicolas (16. 1. 2024). „EU sanctions Hamas' Gaza leader over October 7 attacks on Israel”. Politico (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2024. г. Приступљено 13. 4. 2024. 
  26. ^ Bronner, Ethan (16. 11. 2023). „Hamas Chief Who Deceived Israel Is Target No. 1 Deep Underground”. Bloomberg (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 11. 2023. г. Приступљено 13. 4. 2024. 
  27. ^ Harris, Shane (27. 2. 2024). „Hamas leader hiding in Gaza, but killing him risks hostages, officials say”. The Washington Post (на језику: енглески). ISSN 0190-8286. Приступљено 13. 4. 2024. 
  28. ^ Khan, Karim A.A (20. 5. 2024). „Statement of ICC Prosecutor Karim A.A. Khan KC: Applications for arrest warrants in the situation in the State of Palestine”. Архивирано из оригинала 20. 5. 2024. г. Приступљено 20. 5. 2024. 
  29. ^ Tucker, Eric (3. 9. 2024). „US charges Hamas leader, other militants in connection with Oct. 7 massacre in Israel”. Associated Press. Приступљено 3. 9. 2024. 
  30. ^ „Hamas names Yahya Sinwar as new overall leader”. BBC News (на језику: енглески). Приступљено 8. 8. 2024. 
  31. ^ „Reports: Hamas chief incommunicado, Israel checking longshot possibility he's dead”. The Times of Israel. 23. 9. 2024. 
  32. ^ „After speculation he was killed, Sinwar said to renew contact with Qatar”. The Times of Israel. 7. 10. 2024. Приступљено 8. 10. 2024. 
  33. ^ „Sinwar’s fatal mistake: Hamas leader refused Arab offer to escape Gaza- WSJ”. The Jerusalem Post | JPost.com (на језику: енглески). 2024-10-21. Приступљено 2024-10-22. 
  34. ^ „РТС :: Свет :: Смрт Јахје Синвара - симбола палестинског отпора или касапина из Кан Јуниса”. www.rts.rs. Приступљено 2024-10-17. 
  35. ^ „Hamas leader Yahya Sinwar confirmed dead in Israeli strike – DW – 10/17/2024”. dw.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-17. 
  36. ^ „Sinwar, mastermind of Oct. 7 attacks, was long sought by Israeli forces”. NBC News (на језику: енглески). 2024-10-17. Приступљено 2024-10-17. 
  37. ^ „How Hamas leader Sinwar was killed: an AK-47, a tactical vest, and who was with him”. Türkiye Today. 17. 10. 2024. Приступљено 17. 10. 2024. 
  38. ^ Berman, Lazar (17. 10. 2024). „PM after Sinwar killing: Those holding hostages will be spared if they lay down arms, release them”. The Times of Israel. 
  39. ^ Halabi, Einav (2. 3. 2024). „Pious, loyal and mostly out of view: the woman beside Hamas leader Yahya Sinwar”. Ynetnews (на језику: енглески). Приступљено 13. 8. 2024. 
  40. ^ „Sinwar leads Hamas.. heavy slap to Zionist enemy, its allies and its supporters”. Yemen News Agency (на језику: енглески). 11. 8. 2024. Приступљено 13. 8. 2024. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јахја_Синвар&oldid=28850334”