Касем Сулејмани

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Касем Сулејмани
Qasem Soleimani with Zolfaghar Order.jpg
Сулејмани 2019. године
Пуно имеКасем Сулејмани
Датум рођења(1957-03-11)11. март 1957.
Место рођењаКанате Малек, Керман
Пахлави
Датум смрти3. јануар 2020.(2020-01-03) (62 год.)
Место смртиБагдад
Ирак
ВојскаОружане снаге Исламске Републике Иран
Године службе1979—2020
ЧинГенерал-мајор
Генерал-потпуковник (постхумно)
ЈединицаКорпус Чувара Исламске револуције

Касем Сулејмани (перс. قاسم سلیمانی 11. март 19573. јануар 2020), рођен у сеоској области Канат-е Малек у покрајини Керман, био је ирански генерал-мајор Корпуса Чувара Исламске револуције.

Током догађаја који су претходили Исламској револуцији у Ирану, упознао је свештеника по имену Реза Камјаб, који је, како наводи његов брат, Сохраб Солејмани, био један од главних протагониста протеста против Шаховог режима у Керману.[1]

Био је командант 41. дивизије током Ирачко-иранског рата, а касније је помагао територијама ван Ирана, највише Курдима у Ираку, Хезболаху у Либану и Хамасу у палестинским територијама. Године 2012. помагао је сиријској влади током грађанског рата, највише против Исламске Државе.

Погинуо је током напада на аеродром у Багдаду 3. јануара 2020. године. Постхумно му је додељен чин генерал-потпуковника.[2][3] Након његове смрти, за заповедника Кудс јединица је изабран Есмаил Гани.[4][5]

Каријера[уреди | уреди извор]

Иранско-ирачки рат[уреди | уреди извор]

Након тријумфа Исламске револуције у Ирану 1979. године, Касем Сулејмани је постао члан Корпуса Чувара Исламске револуције и на почетку ирачко-иранског рата у Керману је обучио и на фронт послао неколико батаљона. У једном периоду командовао је Западно-азербејџанским корпусом. Године 1980. декретом Мохсена Резаија, тадашњег заповедника Револуционарне гарде, Сулејмани је именован за команданта 41. дивизије "Сараллах". Током ирачко-иранског рата био је главнокомандујући у операцијама "Фаџр 8", "Кербела 4" и "Кербела 5". За Операцију "Кербела 5" као једну од најважнијих иранских операција у овом рату сматра се да је ослабила политичку и војну позицију ирачке војске и стабилизовала ситуацију у корист иранске армије.[6]

Команда одредом Кудс[уреди | уреди извор]

Године 1998. Сулејмани је именован за заповедника снага Кудс унутар ‎Корпуса Чувара Исламске револуције. Током командовања снагама Кудс утицао ‎је на јачање Хезболаха у Либану и палестинских милитантних група што се ‎огледа у бројним биткама, међу којима је 30-тродневни рат између либанског ‎Хезболаха са ционистичким режимом и победа палестинских бораца у 20-‎дводневном рату у Гази против ционистичке војске.‎

Сулејмани је у Ираку оформио народни мобилизацијски покрет (al-Ḥašd al-‎Šaʿbiyy) и Националне снаге одбране (Quwāt ad-Difāʿ al-Watanī).

Због његове улоге у вођењу регионалне стратегије и супротстављања ‎непријатељу, страни и домаћи медији су му давали различита имена и називе, као ‎што су "командир из сенке", "међународни генерал", "заповедник ‎дух","мистериозни генерал","ноћна мора непријатеља", "Малик Аштар нашег ‎доба", "генерал Хаџи Касем".‎[7]

Активности у Сирији и борба против ИСИС-а (Исламска држава)[уреди | уреди извор]

Појавом ИСИС-а у Сирији, градови и села ове земље, изузев престонице Дамаска, и неколико региона као што је Латакија и Тартус падали су један за другим под контролу ИСИС-а. У једном тренутку више од половине сиријске територије било је под контролом ИСИС-а који је у међувремену, у циљу ширења своје територије, прешао сиријску границу и ушао у Ирак. За кратко време пао је и град Мосул, и ИСИС је стигао у дубину ирачке територије, све до Фалуџе, Тикрита, Самаре, па чак и до граница Ирана. Осим Дамаска, Арбил и Багдад су такође били подвргнути непрекидној окупацији и бруталним убијањима ИСИС-а.

У том тренутку снаге Кудс и друге групе отпора у региону, под командом Сулејманија предузимају мере саветодавног и борбеног карактера како би спречиле потпуни пад Сирије и Ирака у руке најзлогласније терористичке организације на свету. Ирачки, сиријски као и курдски званичници из Ирака више пута су признали улогу коју је генерал Сулејмани имао у спречавању пада Арбила, Багдада и Дамаска. Непроцењива је улога иранског заповедника у формирању и управљању фронтом отпора састављеном од припадника Исламске револуционарне гарде, Хезболаха, авганистанских Фатемијун бораца, пакистанских Зејнебија и ирачких Хејдаријуна, а касније и припадника ирачког народног покрета, Aл-Хашд ал-Шабиј. Данас, као непролазна стоји слика мушкарца средњег раста на бојном пољу, обученог у једноставну одећу боје песка без икаквих војничких обележја окруженог војницима отпора различитих националности. Ова слика је симбол генерала Сулејманија на првим линијама фронта против ИСИС-а. Понављање ове слике убрзало је крај ИСИС-а. Преузевши иницијативу у своје руке снаге отпора су окренуле нову страницу у борби чиме је за ИСИС започела серија пораза.[8]

Сулејманијево искрено обећање[уреди | уреди извор]

‎30. новембра 2017. године генерал Касем Сулејмани, заповедник снага Кудс, ‎објавио је у писму Врховном вођи револуције званичан крај терористичког ‎режима ИСИС-а. Овај важан догађај објављен је спуштањем заставе ИСИС-а у ‎сиријском граду Букамал. У ствари, то је било испуњење обећања које је ‎последњих дана лета те године током обележавања церемоније Арбаин на ‎гробљу мученика у Шалману, посредством команданта снага Кудс објавио један ‎од заповедника покрета отпора, шехид Мортеза Хусеинпур.‎[9]

Стварање Новог Блиског Истока; велики амерички пројекат[уреди | уреди извор]

Циљ и план великих сила, а посебно Америке за регион Западне Азије (или ‎Блиског истока, по њиховом схватању) јесте пројекат "Нови Блиски исток". У ‎средишту овог пројекта су Сирија, Либан и Ирак. Планирано је да на власт дођу ‎оне владе које би биле покорне Америци како не би биле претње САД или ‎Израелу. Тај утицај није ни требало да се догоди на видан и очигледан начин, већ у ‎облику духовне и стварне доминације. Америка је том циљу тежила кроз ‎дестабилизацију региона. Како би се обезбедили амерички интереси, било је ‎потребно да се у региону изазову несигурност и нестабилност, ослабе владе које ‎воде самосталну политику и подрже терористичке и текфиристичке групе и ‎покрети. Међутим, захваљујући Сулејманијевој стратегији, овај план и америчка ‎стратегија доживели су фијаско. ‎

Ставови неколицине истакнутих личности о Сулејманијевој улози у ‎борби против тероризма[уреди | уреди извор]

Улога заповедника Сулејманија у уништавању ИСИС-а није нешто што би непријатељ могао да негира. Заповедник Сулејмани и његова личност дуго су били предмет анализе америчких и западних медија, још од настанка ИСИС-а, али је његова кључна улога у уништавању ИСИС-а била значајнија за међународне медије и западне и америчке званичнике. Ирански командант био је на насловној страници америчког магазина Њузвик где је стајало "бесмртни непријатељ" уз објашњење: "Прво је ратовао против Америке. Сада разбија ИСИС."

Стенли Мек Кристал, бивши командант Здружене команде за специјалне операцијеамеричке војске у Ираку, каже: "Појавом злог феномена званог ИСИС, Сулејмани ‎наспрам њега добија улогу витеза", и додаје: "Уверен сам да је Сулејмани имао ‎кључну улогу у спашавању Асадовог режима. Било је готово немогуће да Асад ‎задобије самопоуздање, а у неким случајевима и способност да опстане пред ‎ураганом, оне две или три године, када је стварно изгледало да се његова влада ‎распада". ‎

Рајан Крокер, бивши амерички амбасадор у Ираку, у вези са улогом ‎Сулејманија у борби пртоив ИСИС-а, каже: "Када се режим Башара ал-Асада ‎климао, снаге Кудс и друге иранске формације су му притицале у помоћ".‎

Скот Бенет, амерички аналитичар и некадашњи официр задужен за ‎психолошки рат, у разговору о улози заповедника иранских снага Кудс у борби ‎против тероризма, каже: "Сулејмани је у својој војној кампањи против ИСИС-ове ‎агресије и тероризма поступао смирено показавши свету да се Иран у свим ‎аспектима морално противи ИСИС-у и да свет постепено схвата да Иран не само ‎да није спонзор ИСИС-а, већ да поседује прави и истински начин да се он ‎заустави". ‎

Џон Мегвајер, бивши службеник Централне обавештајне агенције (ЦИА), говорећи о ‎борбама у сиријској области Ал-Кусејр, која је резултирала поновним ‎преузимањем ове стратешке области од стране сиријске армије, каже: ‎‎"Заповедник Сулејмани је директно командовао овом операцијом претворивши ‎је у велику победу". ‎

Сулејманијева понизност међу својим саборцима и војницима отпора била је ‎још једно питање које је привукло пажњу америчких званичника и стручњака. У ‎својој изјави Мегвајер са извесном завишћу констатује: "Како је могуће да онај ‎човек са дна, који има 25 година и без заштитног прслука се бори у једној ‎паравојној формацији, не буде мотивисан и не да добре резултате када види да ‎његов претпостављени који је годишта као и његов деда, усред кише метака ‎корача на ратишту у обичној кошуљи. Овај гест је надахњујућа порука том ‎војнику да код овог човека не постоји страх и да и ми други треба да будемо ‎такви". Мегвајер у наставку каже: "Ја заиста верујем да људи попут Сулејманија ‎осећају како сами пишу своју судбину и уколико погину, да је добро што су ‎погинули. Њихово гледиште се потпуно разликује од гледишта нас Американаца, ‎и они верују како испуњавају Божанску мисију".‎

Бивши амерички председник Барак Обама, током једног од својих састанака ‎са ирачким премијером, Хејдаром ал-Абадијем, одржаним 2014. године рекао је: ‎‎"Он (Сулејмани) је мој непријатељ. Али, ја према њему имам посебну врсту ‎уважавања".‎

Доналд Трамп, садашњи амерички председник, који је заповедника ‎Сулејманија и његов одред ставио на листу терористичких група и издао налог за ‎његову ликвидацију, не може да не призна Сулејманијеву антитерористичку ‎природу; он на једном месту каже: "Иранци се ИСИС-а гнушају више него ми".‎[8]

Мучеништво[уреди | уреди извор]

Убиство Касема Сулејманија, које су у петак, 3. јануара 2020. у Ираку извеле америчке снаге, ујединио је исламски Иран у жалости.

Након овог догађаја, реагујући на убиство Сулејманија, народ широм Ирана је изашао на улице и осудивши овај терористички чин затражио казну за његове починиоце.[10]

Карактеристике личности[уреди | уреди извор]

Главна црта личности генерал Сулејманија била је искреност и преданост врховном вођи. Поседовао је генијалност у познавању непријатеља и умеће у стратешким операцијама против непријатеља. Његов карактер, осим тога, красиле су храброст и прихватање опасности. Сулејмани је међу својим пријатељима, па чак и непријатељима, сматран за харизматичну особу. Људе је привлачио начином изражавања и својим понашањем, заједно са особинама као што су понизност и скромност. Због тога је био заповедник срца својих војника.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ قرآن, iqna ir | خبرگزاری بین المللی (3. 1. 2020). „نگاهی به زندگینامه سپهبد شهید قاسم سلیمانی”. fa (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10. 
  2. ^ „Airstrike kills top Iran general Qassim Suleimani at Baghdad airport, Iraqi TV reports”. Euronews. Архивирано из оригинала на датум 3. 1. 2020. Приступљено 3. 1. 2020. 
  3. ^ „Iran’s SNSC to Sit to Extraordinary Meeting”. Farsnews. Приступљено 3. 1. 2020. [мртва веза]
  4. ^ „Soleimani’s Deputy Esmail Ghaani Named Iran’s Quds Force Chief”. Bloomberg. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2020. 
  5. ^ „Есмаил Гани нови командант Кудс јединица уместо Солејманија”. www.rts.rs. 3. 1. 2020. Приступљено 4. 1. 2020. 
  6. ^ بیرامی, هومن (2020-01-03). „سپهبد حاج قاسم سلیمانی”. موسسه فرهنگی آموزشی هدایت میزان (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10. 
  7. ^ „سردار سلیمانی؛ نخستین سپهبد سپاه پاسداران /طرح ترور حاج قاسم در کرمان چطور خنثی شده بود؟”. خبرآنلاین (на језику: персијски). 2020-01-04. Приступљено 2020-01-10. 
  8. 8,0 8,1 „جزئیات فرماندهی سردار سلیمانی در عملیات علیه تروریست / او کابوس داعش بود”. hadese24 (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10. 
  9. ^ „داعشی که آمده بود تا بماند؛ اما رفت/ وعده صادقی که محقق شد + تصاویر و فیلم”. www.yjc.ir. Приступљено 2020-01-10. 
  10. ^ „گزارش| ایران اسلامی یکپارچه عزادار سردار دل‌ها‌ / پاسخ محکم مردم ایران به آمریکایی‌ها + فیلم- اخبار استانها - اخبار تسنیم - Tasnim”. خبرگزاری تسنیم - Tasnim (на језику: персијски). Приступљено 2020-01-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]