Емир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бухари Алим Хан (1880—1943). Фотографија С. М. Прокудина-Горског из 1911 године.

Емир (أمير) је арапски израз којим се изворно значавао командант, генерал, или принц, а понекад се изговара и као амир, али има исто значење.

Овај израз временом је постао назив за високу племићку титулу, или титулу коју су добијали државни функционери који су се налазили на високим положајима, најчешће у арапском свету, а од 19. века и у Авганистану. Ова титула се врло брзо раширила у средњовековном муслиманском свету. Емири су у исламским монархијама, обично били високо позиционирани шеици. У случајевима кад се та титула односила на монархову децу, емир је тад значио принц (кнежевић), а уз његову титулу ишао је и емират (кнежевина) - територија којим је он управљао. Емирати су дакле били пандан европским кнежевинама.

Емир је и врло популарно и често лично име (не и титула) у Босни и Турској. Реч емир ушла је у енглески језик 1593. године преко француске речи емир. [1] Емир је било једно од имена или наслова муслиманског пророка Мухамеда.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Emir (на језику: engleski). Online Etymology Dictionary. Приступљено 6. 11. 2011.