Јаша Рајтер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈАША РАЈТЕР
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1913-10-30)30. октобар 1913.
Место рођењаЗагреб
 Аустроугарска
Датум смрти1990.(1990-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Одликовања
Орден Републике
Партизанска споменица 1941.

Јоахим Јаша Рајтер (Загреб, 31. октобар 1913Београд, 1990), учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Социјалистичке Републике Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 31. октобра 1913. године у Загребу.[1]

Пре Другог светског рата радио је као металски радник у Београду, где се укључио у револуционарни раднички покрет и 1940. године постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

Његов отац је био пореклом Немац, а мајка Чехиња. Након окупације Југославије, 1941. године Немци су га прогласили, као и остале домаће Немце које су живели у Југославији, за фолксдојчера. Након тога се по задатку КПЈ се пријавио у фолкдојлерску организацију „Културбунд“ па је добио документа за слободно кретање, а нису му одузели ни путнички аутомобил. Био је позван и на регрутацију и одређен за ађутанта команданта дивизије „Принц Eуген“.[2]

Као некомпромитован у илегалном раду, од стране београдске партијске организације је био предложен као Титов пратилац. За време боравка Јосипа Броза Тита у окупираном Београду, од маја до септембра 1941. године, неколико пута је возио аутомобилом Тита улицама Београда. Приликом Титовог преласка на ослобођену територију, 16. септембра 1941. године, Јаша је био одређен за његовог пратиоца. Јаша није знао прави Титов идентитет, али је током пута сазнао да је он генерални секретар КПЈ.[2]

Након доласка на ослобођену територију, желео је да остане у партизанима, али је морао да се врати у окупирани Београд, јер је због својих пропусница био потребан београдској партијској организацији. Након неколико месеци на њега је вршен притисак да приступи СС трупама, па је напустио Београд и отишао у партизане.[2]

После ослобођења Југославије, налазио се на разним одговорним дужностима, а дуги низ година је био директор Београдског сајма.[1][3]

Умро је 1990. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден републике са златним венцем.[3]

Учесница револуционарног покрета и Народноослободилачког рата била је и његова рођена сестра Милада Рајтер, као и његова супруга Јулијана Рајтер. Лик Јаше Рајтера појављује се у ТВ серији „Одлазак ратника, повратак маршала“, редитеља Саве Мрмка из 1986. године, где га је тумачио глумац Александар Алач.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ко је ко у Југославији. Београд. 1970. 
  • Вујошевић, Убавка (1977). Тито у Београду 1926—1944. Београд: Музеј града Београда. 
  • Младеновић, Мирослав (2006). Тито од устанка до победе 1941—1945. Београд.