Јероним Јовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јероним Јовановић
Јероним Јовановић.jpg
Јероним Јовановић
Датум рођења1825.
Место рођењаШабац
Кнежевина Србија
Датум смрти22. јун 1894.(1894-06-22) (68/69 год.)
Место смртиСалцбург
Аустроугарска

Јероним (световно име Јован Јовановић; Шабац, 1825Салцбург,[1] 10 / 22. јун 1894) је био епископ шабачки и нишки.

Биографија[уреди]

Епископ Јероним је пореклом из Босанске крајине из породице Бришинац[2] или Бишинац.[3] Рођен је у Шапцу 1825. године и световно име било му је Јован.

У Шапцу је завршио основну школу и два разреда гимназије. Трећи разред гимназије и богословију је завршио у Београду 1845. године. По завршетку богословије је до 25-е године живота био учитељ у селу Дреновац - срез мачвански. На Беле покладе 11. / 23. марта 1850. године рукоположен је за ђакона, а на Петровдан 29. јуна / 11. јула исте године за презвитера и постављен је за мишарског пароха, али убрзо остаје удов - без деце.

Године 1853, одлази у Кијев на Духовну академију и завршава је 1858. године. По повратку у Србију постављен је за вероучитеља у Београдској гимназији. Пошто се зближио с људима који су били у опозицији влади кнеза Михаила, премештен је по казни на парохију у Шопићу. Подржава митрополита Михаила у његовој одбрани цркве од појединих министара приликом доношења Закона о црквеним властима од 1862. године. У сукобу је са министром Цукићем и бива одликован протојерејским чином, а од стране власти протеран у Јагодину, па у Крагујевац.

Мада га народ бира за посланика, повлачи се у манастир Петковица ради смирења. Протојереј Јован је био старешина манастира Петковица до 1875. године, када је постављен за професора и ректора Београдске богословије. У Првом Српско-црногорско-турском рату 18761877. је главни војни свештеник и преузима бригу о рањеницима. Октобра 1877. замонашио се, добио монашко име Јероним и био посвећен за владику шабачке епархије. У току Другог српско-турског рата даје држави за ратне циљеве половину своје епископске плате. Епископ Јероним није могао да се помири са протеривањем митрополита Михаила и упутио је протест српској влади, те је и он уз казну од 1000 динара скинут са епархије марта 1883. године.

Уместо да оде у манастир Горњак, куда је протеран, епископ Јероним одлази у Париз, а потом у Швајцарску, „да се учи”[2]. После абдикације краља Милана враћају се митрополит Михаило и епископ Јероним у Србију 1889. године. Владика Јероним је одмах (28. маја / 9. јуна) добио нишку епархију, на којој је остао до смрти 10. / 22. јуна 1894. године.

Умро је у болници Св. Јована (нем. St. Johann) у Салцбургу после неуспешне операције бубрега. Сахрањен је 16. /28. јуна поред Саборне цркве у Нишу, мада је тестаментом желео да буде сахрањен „код цркве св. Пантелија више олтара споља”.[4] На опелу је чинодејствовао Митрополит београдски Михаило. После изградње епископске гробнице у Саборној цркви 1911. године, ковчег са телом епископа Јеронима пребачен је у ову гробницу.

Изнад гробнице на јужном зиду храма била је спомен плоча од шареног црвенкастог мермера висока 75 см. и широка 90 см. на којој је посало: „Епископ нишки Јероним / 1823 - 1894 / Просветном добротвору за вечни помен. Благодарна његова Задужбина Народна библиотека у Нишу.”

Епископ Јероним је био:

Завештање епископа Јеронима[уреди]

Владика Јероним је 13. маја 1894. тестаментом оставио нишкој библиотеци своју кућу са имањем, новац и 2000 књига и тиме поставио темеље Народне библиотеке у Нишу.

Референце[уреди]

  1. ^ М. Ђ. Милићевић наводи Линц као место смрти. (Лит. 1)
  2. 2,0 2,1 М. Ђ. Милићевић
  3. ^ САНУ
  4. ^ Весник Српске цркве 1894. (Лит. 4)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
еп. Мојсеј Вересић
епископ шабачки
18771883.

Наследник:
еп. Самуило Пантелић
Претходник:
еп. Димитрије Павловић
епископ нишки
18891894.
Наследник:
еп. Инокентије Павловић