Епархија шабачко-ваљевска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Епархија шабачко-ваљевска
Српска православна црква
Основни подаци
ДржаваСрбија
СедиштеШабац
Укинута2006.
Архијереј
Епархијски архијерејЛаврентије (Трифуновић) (посљедњи)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ шабачко-ваљевски

Епархија шабачко-ваљевска је некадашња епархија Српске православне цркве.

Године 2006. подељена је на Шабачку и Ваљевску епархију.

Простирање[уреди]

Простирала се у северозападној Србији и обухватала је области око градова Шапца и Ваљева. Седиште епархије је било у Шапцу.

Епархија шабачко-ваљевска се граничила са епархијама Зворничко-тузланском, Сремском, Београдско-карловачком, Шумадијском и Жичком.

Свети архијерејски сабор СПЦ је на пролећном заседању у мају 2006. донео одлуку да се Шабачко-ваљевска епархија подели на две епархије: Шабачку са центром у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Дотадашњи епископ шабачко-ваљевски господин Лаврентије Трифуновић постао је шабачки епископ. За новог ваљевског епископа именован је Милутин Кнежевић, бивши аустралијско-новозеландски, а пре тога архимандрит манастира Каоне.

Историјат[уреди]

После склапања Београдског мира (1739) дошло је до обједињавања две епархије, од којих је једна била у саставу Аустрије и имала седиште у Ваљеву (Ваљевска епархија) док је друга била у саставу Турске са седиштем у Ужицу (Ужичка епархија). Тако је настала једна велика Ужичко-ваљевска епархија са седиштем у Ваљеву. Овакво стање је потрајало до 1831. када је успостављена нова организација у српској цркви и поменута епархија подељена на три дела. Крајем 18. века седиште епархије измештено је из Ваљева у Шабац па се првим шабачким епископом сматра Грк Данило I.

Када је 1831. српска црква добила право да сама поставља Србе епископе уместо дотадашњих Грка, дотадашња велика Ужичко-ваљевска епархија подељена је на три епархије: на Ужичку, са седиштем у Чачку (касније названу Жичка епархија), на Ваљевску, која је прозвана Шабачком, пошто је седиште епископа дефинитивно премештено у Шабац, и на Зворничку, чија је област остала под Турцима и добила посебног епископа. Зграда владичиног конака саграђена је 1854. године, и ту се данас налази библиотека.

Једно време (1886—1898) епархија је била укинута и припојена Београдској митрополији. По Уставу СПЦ из 1947, епархија носи назив Шабачко-ваљевска и има седиште у Ваљеву.

Епископи[уреди]

Досадашњи епископи Шабачке (од 1947 — Шабачко-ваљевске) епархије су:

Године 2006, Шабачко-ваљевска епархија је престала да постоји и подељена на две нове епархије: Шабачку и Ваљевску. Последњи епархијски архијереј Епархије шабачко-ваљевске био је епископ Лаврентије Трифуновић који је по њеном укидању постао епископ шабачки.

Архијерејска намесништва[уреди]

Епархија је била подељена на архијерејска намесништва којима су управљали архијерејски намесници. Било их је 10 и то: азбуковачко, ваљевско, колубарско, лозничко, мачванско, посавско, подгорско, рађевско, тамнавско и шабачко архијерејско намесништво.

Манастири[уреди]

У Шабачко-ваљевској епархији налазили су се следећи манастири: Боговађа, Грабовац код Грабовца, Докмир код Памбуковице, Илиње код села Очаге – Клење, Каона код Драгиња, Петковица, Пустиња код Поћуте, Радовашница, Ћелије код Ваљева, Читлук, Чокешина, Соко код Љубовије, и Троноша код Лознице.

Храмови[уреди]

  • манастирски храм Светог Оца Николаја (1284, срушен 1521, обновљен 1626, срушен 1813, обновљен 1894),
  • храм Светог Ваведења пресвете Богородице (1317, обновљен 1559),
  • храм Светог Јована Крститеља (из времена Немањића, обновљен у 16. веку и 1972),
  • храм Светог Архангела Михаила (из времена Немањића),
  • храм Светог Оца Николаја пренос моштију (из 14. века. обновљен 1793) ,
  • храм Ваведења Пресвете Богородице (из 14. века, обновљен 1988) храм Светог Великомученика Георгија (16. век),
  • храм Ваведења Пресвете Богородице (из 16. века),
  • храм Светог Великомученика Димитрија (1620),
  • храм Успења Пресвете Богородице (18. век) у Добром Потоку,
  • храм Светог Вазнесења Господњег у Скадру (1720. обновљен 1978),
  • храм Вазнесења Господњег (1765 стари и нови 1937),
  • храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1794, обновљен 1967),
  • храм Преображења Господњег (1799),
  • храм Светих Апостола Петра и Павла (обновљен 1816) у Селанцу,
  • храм у Орашцу (1817, у обнови),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1827. обнављан 1902. и 1987),
  • храм Светог Оца Николаја — пренос моштију (1830, обновљен 1947),
  • храм Светог Архангела Гаврила (1830),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1834/37),
  • храм Сабора 12 Апостола (1836), у Д. Оровици,
  • храм Покрова Пресвете Богородице (1838),
  • храм Светог Пророка Илије (1839, обновљен 1978 и 1994),
  • стара црква (1842) у Крупњу и капела на Мачковом Камену,
  • храм Светог Оца Николаја (1844),
  • храм Светог Архангела Михаила (1844),
  • храм Светог Оца Николаја (1844/46),
  • храм силаска Светог Духа (1852. год, обновљен 1924 и 1984) у Вољевцима,
  • храм Рождества Пресвете Богородице (1854/56),
  • храм Вазнесења Господњег (1856),
  • храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1856),
  • храм Светог Оца Николаја (1856) – пренос моштију и капела Светог Великомученика Георгија у Дивцима,
  • храм Рођења Пресвете Богородице (1857),
  • храм Светог Вазнесења Господњег (1862),
  • храм Вазнесења Господњег (1864),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1864, у обнови),
  • храм Силаска Светог Духа (1868),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1866-1868),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1872),
  • храм Покрова Пресвете Богородице (1872),
  • храм Покрова Пресвете Богородице (1872),
  • храм Светог Пророка Илије (1873),
  • храм Покрова Пресвете Богородице (1873),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1874) у вароши Лешници,
  • храм Преображења Господњег (1875),
  • храм Светог Пророка Илије,
  • храм Светог Архангела Гаврила (1875),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1876),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1876),
  • храм Рођења Пресвете Богородице (1887),
  • храм Светог апостола Томе (1888),
  • храм Рођења Светог Јована Крститеља (1879),
  • храм Светог Преображења Господњег (1883) у Липници,
  • храм Светог Великомученика Георгија (1889) у Белој Цркви,
  • храм Свете Петке Параскеве (1889),
  • храм Покрова Пресвете Богородице (1892),
  • храм Светог Вазнесења Господњег (1892-1896),
  • храм Вазнесења Господњег (1895/97),
  • храм Вазнесења Господњег у Дрену (1895/97),
  • храм Сошествија Светог Духа (1896),
  • храм Силаска Светог Духа (1897/1899),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1902),
  • храм Светог Оца Николаја (1902. обновљен 1988),
  • храм Светог Вазнесења Господњег (1903),
  • храм Светог апостола и јеванђелиста Марка (1903-1911-1922),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1903/07),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1905),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1907-09),
  • храм Светог Пророка Илије (1909),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1909),
  • храм Светих апостола Петра и Павла у Миличиници,
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1910/12, обновљен 1964),
  • храм Светог Архангела Гаврила (1910-26),
  • храм Светог Цара Константина и Јелене (1911) у Врбићу,
  • храм Светог Вазнесења Господњег у Цветуљи и Светих Апостола Петра и Павла у Комирићу,
  • храм Светог Вазнесења Господњег (1926) у Крупњу,
  • храм Вазнесења Господњег (1927),
  • храм Светог Спиридона (1928-30) у Лајковцу,
  • храм Светог Николаја Мирликијског Чудотворца (1929),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1930),
  • храм Рођења Светог Јована Крститеља (обновљен 1930),
  • храм Светог Оца Николаја (1930-32),
  • храм Светог Пророка Илије (1931),
  • храм Светог Оца Николаја (1932),
  • храм Светог Цара Лазара у Великој Реци,
  • храм Свете Тројице у Д. Трешњици,
  • храм Преображења Господњег (1932-39, освећен 1940),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1933),
  • храм Светог Вазнесења Господњег (у изградњи) у Грнчари,
  • храм Светог Велокомученика Георгија (1933),
  • храм у Суводању Свете Тројице, капела подигнута (1933/36),
  • храм Светог Пророка Илије у Бачевцима (1934),
  • храм Светог Цара Лазара Косовског (1934) на Доброј Води – Бобија,
  • храм Усековање главе Светог Јована Крститеља (1934) у Дворској,
  • храм Светог апостола и јеванђелста Луке (1935, обновљен 1992),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1935),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1935),
  • храм Свете Тројице (1935/36) у Бадањи,
  • храм Светог Великомученика Георгија (1935) у Мојковићу,
  • храм Светог Вазнесења Господњег у Паљувима (1935),
  • храм Светог Пророка Илије (1936),
  • храм Светог Георгија на Доњошорском гробљу, у Шапцу
  • храм у Мајуру Светог апостола и јеванђелиста Марка,
  • храм Успења Пресвете Богородице (1936),
  • храм Светог Пророка Илије (1936) у Равнаји,
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1936),
  • храм Светог Апостола Јована Богослов (1936),
  • храм Вазнесења Господњег (1936),
  • храм Успења Пресвете Богородице у Узовници (1936),
  • храм Светог Киријака Отшелника у Јошеви (1936),
  • храм Светог Великомученика Димитрија (1937),
  • храм Светог Успења Пресвете Богородице (1938),
  • храм Светог Оца Николаја (1938),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1938/39),
  • храм Светог Великомученика Димитрија у Љубинићу (1939),
  • храм Покрова Пресвете Богородице у Планиници,
  • храм Светог Великомученика Георгија (1940),
  • храм Покрова Персвете Богородице (1941, миниран од стране Немаца а обновљен 1987),
  • брвнара у Белотићу (1944),
  • храм Светог Великомученика Георгија (1944, спаљен 1946, обновљен 1991),
  • храм Светог Великомученика Георгија,
  • храм Силаска Светог Духа (1955),
  • храм Светог Великомученика Димитрија (1959, обновљен 1982),
  • храм Светог Пророка Илије (1966),
  • храм Светог Великомученика Димитрија у Црнчи (1968),
  • храм Светог Великомученице Марине,
  • храм Свети Апостоли Петар и Павле (1969),
  • храм Светог Оца Николаја (1970),
  • храм Светих Апостола Петра и Павла (1975),
  • храм Вазнесења Господњег (1978),
  • храм Успења Пресвете Богородице (1981/93),
  • храм Светог Великомученице Марине (1982),
  • храм Вазнесења Господњег (1983) у Горњој Љубовиђи,
  • храм Светог Великомученика Георгија (1984),
  • капела Св. Петочисленика (1986),
  • храм Свете Марије Магдалене (1987),
  • храм Светог Пророка Илије (1988),
  • храм Светог апостола и јеванђелиста Луке (1990),
  • нови храм у Скобаљу од 1990,
  • храм Светог Оца Николаја – пренос моштију (1990), капела из (1935),
  • храм Светог Марије Магдалине у Богосавцу (1991),
  • храм Светих апостола Петра и Павла (1993),
  • храм Светог Архангела Михаила (1993) у Ступници,
  • храм Свете Великомученице Марине (1995),
  • храм Вазнесења Господњег,
  • храм Васкрсења Господњег у Голој Глави (1995),
  • храм Светог пророка Јеремије (започет 1995.) на Врхпољу,
  • храм Светог Василија Острошког (у изградњи) на Рожњу,
  • храм Сабор Срба Светитеља (у изградњи),
  • храм Светог Васкрсења (2. дан Васкрса, у изградњи),
  • храм Светог Вазнесења у Попучкама у изградњи.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]