Лајош II Јагелонац
Изглед
Лудвиг II Јагелон | |
---|---|
![]() Ханс Крел, Лајош II, слика из 1522. године | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1. јул 1506. |
Место рођења | Будим, Угарска |
Датум смрти | 29. август 1526.20 год.) ( |
Место смрти | Мохач, Угарска |
Породица | |
Супружник | Марија од Угарске |
Потомство | János Wass |
Родитељи | Владислав II Јагело Ана од Фоа-Кандала |
Династија | Јагелонци |
Краљ Угарске | |
Период | (1516 – 1526) |
Претходник | Владислав II Јагелонац Млађи |
Наследник | Фердинанд I, цар Светог римског царства (у северозападном делу Угарске) Јован I Запоља (у југоисточном делу Угарске)]] |
Краљ Чешке | |
Период | (1516 – 1526) |
Претходник | Владислав II Јагелонац Млађи |
Наследник | Фердинанд I |
Лајош (Лудвиг) II Јагелон (мађ. II. Lajos; 1506 — 1526), био је краљ Угарске, Чешке, Славоније, Далмације и Хрватске (1516—1526), син краља Владислава II Јагелоа. Престо наследио као десетогодишњи дечак. Све до 1521. у његово име владало државно веће. Када је преузео власт у своје руке није био способан да заведе ред у земљи разједињеној и ослабљеној феудалном анархијом. Та слабост се показала у сукобу c Турцима на Мохачком пољу (1526) када је Угарска доживела потпуни слом, a краљ се удавио у једном потоку бежећи са бојишта.[1]
Пошто је након смрти Иваниша Бериславића (ум. 1514) положај српског деспота остао упражњен, краљ Лајош је око 1520. године српску деспотску титулу доделио Иванишевом сину Стефану Бериславићу.[2]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Преци Лајош II Јагелонац | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Рокаи 2002.
- ^ Стојковски 2022, стр. 9-31.
Литература
[уреди | уреди извор]- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица српска.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Стојковски, Борис (2022). „Угарска у доба Јагелонаца и Срби у Угарској (1490-1526)”. Српски деспоти у Срему: Тематски зборник. Нови Сад: Матица српска. стр. 9—31.
- Ћирковић, Сима (1970). „Rasciani regales Владислава I Јагелонца”. Зборник за историју. 1: 79—82.
- Ћирковић, Сима (1982а). „Српски живаљ на новим огњиштима”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 431—444.
- Ћирковић, Сима (1982б). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћирковић, Сима (1982в). „Срби у одбрани угарских граница”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 465—478.
- Ћирковић, Сима (1982г). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.