Јожеф Ач

Јожеф Ач
Лични подаци
Датум рођења	(1914-10-14)14. октобар 1914.
Место рођења	Бачка Топола, Аустроугарска
Датум смрти	3. април 1990.(1990-04-03) (75 год.)
Место смрти	Нови Сад, СФР Југославија
Уметнички рад
Поље	Сликарство

Јожеф Ач (мађ. József Ács; Бачка Топола, 14. октобар 1914 — Нови Сад, 3. април 1990) био је српски сликар и ликовни критичар.

Живот и стваралаштво

Основну школу је похађао у Бачкој Тополи, затим гимназију у Суботици. Краљевску уметничку школу завршио је 1938. у Београду. Студије је наставио у истом граду на Академији ликовних уметности у класи професора Мила Милуновића. Један је од покретача и активних учесника ликовних колонија у Војводини. Са директором Градског музеја у Сенти Гезом Триполским основао је 1952. прву југословенску уметничку колонију у Сенти која континуирано ради и данас. Између 1956. и 1980. Ач је водио редовну ликовну критику у листу Magyar Szó у Новом Саду. Самостално је излагао од 1954. Током вишедеценијске активности начинио је квантитативно богат и језички хетероген сликарски и цртачки опус. Почетак је у знаку школског поимања реализма. Предели, ентеријери и портрети из прве половине педесетих у знаку су позног колористичког експресионизма под утицајем Коњовића. Средишњи и најквалитетнији период његовог сликарства крајем педесетих и почетком шездесетих година ХХ в. у духу је лирске апстракције, енформела и сликарства материје, чији је водећи представник у Војводини, са значајним местом у српском уметничком простору.

Био је учесник историјске изложбе Апстрактно сликарство у Југославији у Сомбору крајем 1962, када је, недуго после затварања, уследио познати политички напад на апстрактну уметност почетком 1963. Сликама Плаво небо (1959) и Кретање у белом простору (1962) заступљен на изложби Југословенско сликарство шесте деценије у Музеју савремене уметности у Београду 1980. Са делима из периода енформела учествовао је на изложби Централноевропски аспекти војвођанских авангарди 1920--2000, у Музеју савремене ликовне уметности у Новом Саду 2002.

Његово сликарство монохромне, мрке, пепељастосиве материје густих и готово рељефних слојева блиско је типу енформела „високих пасти", уместо четком изведено је помагалима попут великих чешљева помоћу којих у мекани нанос свеже материје оставља дубоке закривљене или кружне урезе. Мотивско полазиште је у тематици пејзажа транспонованог до универзалних симболичких пројекција и значења (Козмичко таласање, 1960; Егзактно кретање, 1961; Козмичко кретање, 1962; Механика у белом простору, 1962. и др.).

Већ из самих назива већине Ачових слика у духу енформела запажа се да он свесно задржава извесне тематске особине слике: појам „простор“ константа је у свим овим називима, но посреди није неко конкретно топографско него пре свега метафоричко и симболичко поимање предела.

После енформела упушта се у различите језичке и техничке експерименте у којима је тешко следити јединствени концептуални смер. У плуралистичкој уметничкој клими 80-их година ХХ века присутан је на сцени учешћем на изложбама Ка постмодерној уметности (Бањалука 1983), Сликарство зреле страсти (Панчево 1986), Ретроспективна изложба (Нови Сад 1986) и Југословенска документа (Сарајево 1989).

Дан ликовне уметности Мађара у Војводини обележава се на дан рођења Јожефа Ача.

Види још

• Списак српских сликара

Литература

• М. Арсић, Јожеф Ач, Н. Сад 1986;
• Ј. Денегри, Фрагменти — шездесете-деведесете: уметници из Војводине, Н. Сад 1994.