Јосифово

Координате: 41° 19′ 54″ СГШ; 22° 28′ 31″ ИГД / 41.3317° СГШ; 22.4753° ИГД / 41.3317; 22.4753
С Википедије, слободне енциклопедије
Јосифово
мкд. Јосифово
Викиекспедиција Бојмија 228.jpg
православна црква „Пресвета Богородица"
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаВаландово
Становништво
 — (2002)1.730
Географске карактеристике
Координате41° 19′ 54″ СГШ; 22° 28′ 31″ ИГД / 41.3317° СГШ; 22.4753° ИГД / 41.3317; 22.4753
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина71 м
Јосифово на мапи Северне Македоније
Јосифово
Јосифово
Јосифово на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2642
Позивни број034
Регистарска ознакаGE

Јосифово (мкд. Јосифово, тур. Kavuskova) је насеље у Северној Македонији, у јужном делу државе. Јосифово је насеље у оквиру општине Валандово.

Јосифово има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине мањину у насељу.

Име[уреди | уреди извор]

До Балканских ратова, Јосифово је било турско село Кавускова. После ратова, Турци су се иселили у Турску, а на месту села формирано је ново српско колонистичко насеље Карађорђевац. У току Другог светског рата бугарски окупатор је становништво протерао у Србију, а име селу променио у Крумово. После рата, у социјалистичком периоду село добија данашње име по комунистичком народном хероју Јосифу Јосифовском. Уз мањи број српских повратника, већи део села населили су Македонци из околине.

Географија[уреди | уреди извор]

Јосифово је смештено у јужном делу Северне Македоније. Од најближег града, Валандова, село је удаљено 10 km западно.

Село Јосифово се налази у историјској области Бојмија. Село је положено у долини Вардара, на приближно 70 метара надморске висине. Околина насеља је на равничарска и плодно пољопривредно подручје,

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Становништво[уреди | уреди извор]

Јосифово је према последњем попису из 2002. године имало 1.730 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (73%), а мањина су Срби (10%) и Турци (16%).

Претежна вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]