Љубодраг Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије

Љубодраг Јанковић (9. март 1932) је сликар рођен у Пироту.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јанковић је завршио основну школу као и Гимназију у Јагодини а Средњу школу примењене уметности у Београду 1951. године. Завршио је студије на Академији примењених уметности у Београду, одсек сликарство а дипломирао је 1954. године.

Радио је као сарадник за уметничку опрему књига у БИГЗ-у од 1955. - 1960. године. Сарађивао је и на новој поставци Војног музеја у Београду од 1960. до 1962. године.

Био је ванредни професор на Факултету примењених уметности у Београду.

Излагао је своја дела у Београду, Новом Саду, Скопљу, Јагодини, Ваљеву, на октобарском салону Београд инспирација уметника, тријеналима савременог југословенског цртежа у Сомбору, Сарајеву, Подгорици, на изложбама графика у оквиру београдског Круга.

Јанковић је освојио много награда и признања: Невен Нови Сад 1967. године, Светозар Марковић Јагодина 1973. године, Златна палета УЛУС-а Београд 1974. године, Специјална награда на седмом меморијалу Надежде Петровић Чачак 1974. године, награда Југоескпорта на петнаестом Октобарском салону у Београду 1974. године, награде на изложбама Београд инспирација сликара 1975. и 1976. године, награда СИЗ-а културе Војводине на шестом тријеналу савременог југословенског цртежа у Сомбору 1978. године, прва награда на изложби НОБ у делима ликовних уметника Београд 1981. година, прва награда на изложби Београд 82, Политикина награда за сликарство из фонда Владислав Рибникар 1997. године, награда за животно дело УЛУПУДС1997. године.

Јанковић је члан УЛУПУДС-а.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Биографски лексикон, Ко је ко у Србији, 1995.
  • Миљан Манић, Знаменити Пироћанци - необјављен рад, Историјски архив у Пироту, 2018.