Љубодраг Јанковић
| Љубодраг Јанковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Надимак | Јале |
| Датум рођења | 9. март 1932. |
| Место рођења | Пирот, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 10. јун 2022. (90 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Уметнички рад | |
| Поље | Сликарство, Илустрација, Скулптура, Педагогија |
Љубодраг Јанковић Јале (Пирот, 9. март 1932 — Београд, 10. јун 2022) био је српски академски сликар, који се бавио и вајарством, илустрацијом, опремом књига и зидном декорацијом.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Јанковић је завршио основну школу као и гимназију у Јагодини, а Средњу школу примењене уметности у Београду 1951. Завршио је студије на Академији примењених уметности у Београду, одсек сликарство а дипломирао је 1954. у класи професора Винка Грдана.[2]
Радио је као сарадник за уметничку опрему књига у БИГЗ-у од 1955. до 1960. Сарађивао је и на новој поставци Војног музеја у Београду од 1960. до 1962. Изабран је 1962. за асистента на Катедри примењеног сликарства Академије примењених уметности у Београду, пет година касније именован је за доцента, потом за ванредног и редовног професора на предмету Вечерњи акт, који је предавао до одласка у пензију 1997.[3]
Учествовао је на преко 40 самосталних и преко 150 групних изложби. Излагао је своја дела у Новом Саду, Скопљу, Јагодини, Ваљеву, на октобарском салону Београд инспирација уметника, тријеналима савременог југословенског цртежа у Сомбору, Сарајеву, Подгорици, на изложбама графика у оквиру београдског Круга.
Јанковић је био члан УЛУПУДС-а од 1957. а УЛУС-а од 1961.[2]
У знак сећања на Јанковића, фондација „Михајловић-Феникс“ организује наградни ликовни конкурс под називом „Љубодраг Јанковић Јале“ за ученике 3. разреда средњих школа у Јагодини.[4]
Уметничко дело
[уреди | уреди извор]Јанковићева дела карактеришу елементи фантастике, надреалног и симболичног: еволуирао је ка елиминисању анегдоте, занемаривању индивидуалних карактеристика лика и скулптуралном решењу фигура.[1] Његов уметнички опус садржи преко 3.500 слика, више хиљада цртежа, 50 графика и око 200 скулптура.[5]
Самосталне изложбе (избор)
[уреди | уреди извор]- Београд (1962, 1965, 1969, 1973, 1979);
- Нови Сад (1969);
- Скопље (1973).
- Ретроспективна изложба, Фондација „Плаво” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић” (2018).
Групне изложбе (избор)
[уреди | уреди извор]Награде (избор)
[уреди | уреди извор]- Невен, Нови Сад (1967);
- Светозар Марковић, Јагодина (1973);
- Златна палета УЛУС-а, Београд (1974);
- Специјална награда на седмом Меморијалу Надежде Петровић, Чачак (1974);
- Награда Југоескпорта на петнаестом Октобарском салону у Београду (1975);
- Награде на изложбама Београд инспирација сликара (1975, 1976);
- СИЗ-а културе Војводине на шестом тријеналу савременог југословенског цртежа у Сомбору (1978);
- Прва награда на изложби НОБ у делима ликовних уметника Београд (1981);
- Прва награда на изложби Београд82 (1982);
- Велика плакета Универзитета уметности са дипломом (1986);
- Политикина награда за сликарство из фонда Владислав Рибникар (1997);
- Награда за животно дело УЛУПУДС-а (1997);
- Награда „Златни беочуг" Културно просветне заједнице за трајан допринос култури (2008);
- Прва награда за цртеж на 38. Светској галерији уметности на папиру „Остен" у Скопљу (2010).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Матић-Панић, Радмила (1984). Ликовна енциклопедија Југославије, Том 1, А – Ј. Загреб: Југославенски лексикографски завод "Мирослав Крлежа". стр. 679.
- ^ а б Р, К. „Преминуо сликар Љубодраг Јанковић Јале”. Politika Online. Приступљено 29. 4. 2024.
- ^ „Преминуо професор Љубодраг Јанковић, истакнути сликар”. РТС (на језику: српски). Приступљено 2025-04-23.
- ^ Milovanovic, Predrag (2021-02-12). „Успех наших ученика на ликовном конкурсу „Љубодраг Јанковић Јале“ | ЕГШ Никола Тесла Јагодина” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-23.
- ^ Лијескић, Биљана. „У мојој жижи увек је био човек”. Politika Online. Приступљено 2025-04-23.
Литература
[уреди | уреди извор]- Биографски лексикон, Ко је ко у Србији, 1995.
- Миљан Манић, Знаменити Пироћанци - необјављен рад, Историјски архив у Пироту, 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- У мојој жижи увек је био човек - Интервју Љубодрага Јанковића у Политици
- "Стубови културе: академски сликар Љубодраг Јанковић Јале" на Јутјуб каналу Телевизије Храм
- "Љубодраг Јанковић Јале - разговор са уметником у Београду 2005." на Јутјуб Каналу Париски круг
- "Љубодраг Јанковић ЈАЛЕ Ретроспектива" на Јутјуб каналу Фондације Плаво
- Репродукције слика Љубодрага Јанковића Јалета на Јутјуб каналу Драгана Цветковића
