Џорџ Стиглер

С Википедије, слободне енциклопедије
Џорџ Стиглер
Датум рођења(1911-01-17)17. јануар 1911.
Место рођењаСијетл
Датум смрти1. децембар 1991.(1991-12-01) (80 год.)
Место смртиЧикагоСАД

Џорџ Стиглер(Јануар 17, 1911-Децембар 1, 1991) био је амерички економиста. Нобелову награду за Економску Науку добио је 1982. године. Џорџ је био лидер Економске школе у Чикагу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Џорџ је рођен у Вашингтону, син Елзе и Јосипа Стиглера. Као дијете је говорио Њемачки језик, због свог Њемачког поријекла. Дипломирао је на Универзитету у Вашингтону 1931. године. Током студирања развио је интересовање за економију и одлучио се за академску каријеру.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Провео је велики дио Другог свјетског рата на Колумбијском Универзитету, обављајући математичка и статистичка истраживања. Радио је на Колумбијском факултету од 1947-1958. Стиглер је најпознатији по развијању економске теорије регулације. Стиглеров најважнији допринос економији објављен је у чланку "Економија информација". Стиглеров закон о тражњи и снадбијевању еластичности:"Све криве тражње су нееластичне и све криве понуде су нееластичне". Стиглер је написао бројне чланке о историји економије.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • ([1941] 1994).Production and Distribution Theories: The Formative Period.
  • (1961). “The Economics of Information,” Journal of Political Economy.
  • (1962a). "Information in the Labor Market." Journal of Political Economy.
  • (1962b). The Intellectual and the Marketplace.
  • (1963). (With Paul Samuelson) "A Dialogue on the Proper Economic Role of the State."

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]