Алапајевск
| Алапајевск рус. Алапаевск | |
|---|---|
.jpg) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Уралски федерални округ |
| Област | Свердловска област |
| Статус града | 1781. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 42.191 |
| — густина | 1.687,64 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 51′ С; 61° 42′ И / 57.85° С; 61.7° И |
| Временска зона | UTC+6 |
| Апс. висина | 135 m |
| Површина | 25 km2 |
.svg)  Алапајевск Алапајевск на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 624600 — 624619 |
| Позивни број | +7 34346 |
| Регистарска ознака | 66, 96 |
| ОКАТО код | 65403 |
| Веб-сајт | |
| moalapaevsk | |
.jpg)
.png)
Алапајевск (рус. Алапаевск) град је у Свердловској области у Русији. Налази се на ушћу река Неиве и Алапајхе.
Алапајевск је једно од најстаријих средишта црне металургије на планини Уралу. Прва фабрика је била изграђена 1704. године.
Сам град је основан 1639. Статус града има од 1781. године. Познат је по околним рудницима и бројним фабрикама, као и највећем сиротишту на целом Уралу. У центру града се налази сабор Свете Троjице, коjи се градио од 17. века до 1833. године. Од 1932. до 1992. зграда сабора jе била млинара.
Петар Иљич Чајковски је провео део свог детињства у Алапајевску. Велики кнез Иван Константинович (муж Јелене Карађорђевић) кнез Владимир Палеј и велика војвоткиња Јелисавета Фјодоровна су међу онима које су бољшевици насилно убили у руднику близу Алапајевска у јулу 1918.
Алапаjевск jе повезан са броjним селима Алапаjевском железницом узаног колосека (рус. Алапаевская узкоколейная железная дорога, АУЖД). Отворена 1898., АУЖД jе jош увек у функциjи. Осим теретних и редовних путничких возова, има и посебне возове за туристе. После броjних промена и делимичног уклањања шина, железници припада око 180 километара пруге.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 25.049 | 47.103 | 52.111 | 49.848 | 50.060[2] | 47 100[3] | 38.192 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „АУЖД сегодня”. auzhd.ru. Приступљено 2025-09-23.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
