Алберт II Немачки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алберт II Немачки
Die deutschen Kaiser Albrecht II.jpg
Алберт II Немачки
Пуно име Алберт II Хабзбуршки
Датум рођења (1397-08-16)16. август 1397.
Место рођења Беч
Свето римско царство
Датум смрти 27. октобар 1439.(1439-10-27) (42 год.)
Место смрти Естергом или Ђер
Немачко-Угарска империја
Династија Хабзбурзи
Отац Албрехт IV, Војвода од Аустрије
Мајка Јохана Софија од Баварске
Супружник Елизабета Луксембуршка
Потомство Ладислав V Посмрче, Anne of Austria, Landgravine of Thuringia, Елизабета Хабзбуршка, George of Habsburg, Heir of Austria
Краљ Угарске
Период 1437 - 1439.
Претходник Жигмунд Луксембуршки
Наследник Владислав III Јагелонац
Краљ Чешке
Период 1438 - 1439.
Претходник Жигмунд Луксембуршки
Наследник Фридрих III, цар Светог римског царства
Краљ Немачке
Период 1438 - 1439.
Претходник Жигмунд Луксембуршки
Наследник Фридрих III, цар Светог римског царства

Алберт II Немачки, познат је и као Алберт II Хабзбуршки, Албрехт II Хабзбуршки и Албрехт II Немачки (16. август 1397, Беч-27. октобар 1439, Естергом), био је угарски и немачки краљ (1437/8 - 1439), као и аустријски надвојвода (1404—1439).

Порекло и младост[уреди]

Алберт је био син Албрехта IV Аустријског и Јохане Софије од Баварске. Већ 14. септембра 1404. године, отац му је умро па је морао да наследи читаву северну Аустрију. Алберт је добио име Алберт V од Аустрије, а Леополд IV од Аустрије му је 1406. године постао регент. То је после аустријских раздора довело и до грађанског рата између Алберта и Леополда на једној и Ернеста Гвозденог на другој страни. После завршетка школовања, са 14 година, Алберт је стабилизовао ситуацију у земљи.

Амбиције према немачкој, чешкој и угарској краљевској круни[уреди]

28. септембра 1421. године оженио се Елизабетом Луксембуршком, кћерком угарско-наемачко-чешког краља Жигмунда Луксембуршког. Тако је постао наследник наведених територија.

Владавина[уреди]

Долазак на власт у Угарској и Немачкој[уреди]

После Жигмундове смрти 9. децембра 1437. године наследио је угарску круну, али наки племићи нису прихватили Алберта за краља. То је дало повода Турцима да нападну угарске вазале, па чак и саму Угарску. Алберт се крунисао 1. јануара 1438. године у Стоном Београду.

18. марта Алберт се у Франфурту на Мајни крунисао за немачког краља.

Алберт II Немачки и Елизабета Луксембуршка, на Албертовом олтару у манастиру код Клостернојбурга у Аустрији, слика настала око 1438. године.
Казимир IV

Долазак на власт у Чешкој и Немачкој и последице[уреди]

После крунисања појурио је у Чешку да тамо сузмија јаку опозицију против себе. Коловођа те опозиције је био пољски принц Казимир Јагелонац, брат пољског краља, будући пољски краљ Казимир IV. У Чешкој се задржио више од годину дана не обраћајући довољно пажње према јужним границама. На јужним границама је оставио београдског заповедника и северинског бана Јаноша Хуњадија и Таловце, хрватске банове да бране границу, али Турци су успели да освоје Ердељ и за 6 седмица да заробе 70.000 људи. Алберт је за то време успео да се 29. јула крунише у Прагу за чешког краља.

Устанак племића и пад Србије[уреди]

Турци су у априлу напали Српску деспотовину, где нису затекли никакав већи отпор. У први мах у Србији су се само одржали Ново Брдо, на југу и Смедерево, на северу. Већ 18. маја Турци су опсели Смедерево, које је пало 18. августа 1439. године, а са њим и цела Србија. Алберт је показао доста воље да се одазове, али је био заузет са борбом против Казимира. Казимир је у рано пролеће изазвао побуну угарске властеле и немачких кнежева и тражио је ограничење краљеве власти. Властела је тако постала моћнија и од самог краља, који је морао да остане пасиван.

Будимски споразум[уреди]

У мају краљ је сабором у Будиму ограничио своју власт. Краљ је сада морао да по савету племића да поставља палатине и није смео да удаје своје кћерке или да жени синове без одобрења племића. Чак је морао стално да живи у Угарској. Свештеници су били ослобођени од пореза. Племићи од сада нису морали да ратују изван државе. Краљ није смео да странцима дели области и службе, исто то нису смели ни други племићи. Алберт није смео да продаје или да у залог своје поседе или поседе умрлих племића, него давати као награду само Угарима. Краљ је 29. маја обавезао да ће поштовати те нове законе. Сада је коначно могао да скупи војску да се бори против Турака.

Рат против Турака и смрт[уреди]

Алберт је у 30. маја Будиму почео да скупља војску за рат против Турака. До јула у краљ је Сегедину скупио 25 000 коњаника. Њима се придружио српски деспот Ђурађ Бранковић. Угарска војска је кренула 29. јула. У Бачкој војска је почела да се разилази. Алберт је схватио да не може да победи Турке, па је наредио повлачење. После дугог повлачења умро је од дизентерије 27. октобра 1439. године у близини Естергома или Ђера, пре свог крунисања у Риму, за цара Светог римског царства.


Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Albert I of Germany
 
 
 
 
 
 
 
8. Albert II, Duke of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Elisabeth of Gorizia-Tyrol
 
 
 
 
 
 
 
4. Albert III, Duke of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ulrich III of Pfirt
 
 
 
 
 
 
 
9. Joanna of Pfirt
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Joanna of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Албрехт IV, Војвода од Аустрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John II, Burgrave of Nuremberg
 
 
 
 
 
 
 
10. Frederick V, Burgrave of Nuremberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elisabeth of Henneberg
 
 
 
 
 
 
 
5. Beatrice of Nuremberg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Frederick II, Margrave of Meissen
 
 
 
 
 
 
 
11. Elisabeth of Meissen
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Mathilde of Bavaria
 
 
 
 
 
 
 
1. Алберт II Немачки
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Louis II, Duke of Bavaria
 
 
 
 
 
 
 
12. Лудвиг IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Matilda of Habsburg
 
 
 
 
 
 
 
6. Алберт I Баварски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. William I, Count of Hainaut
 
 
 
 
 
 
 
13. Маргаретa II, грофица Еноа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Joan of Valois
 
 
 
 
 
 
 
3. Јохана Софија од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Bolesław III, Duke of Legnica
 
 
 
 
 
 
 
14. Louis I, Duke of Brieg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margaret of Bohemia
 
 
 
 
 
 
 
7. Margaret of Brieg
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Henry IV, Duke of Żagań
 
 
 
 
 
 
 
15. Agnes of Sagan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Matilde of Brandenburg
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

 Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Albert II. (German king)”. Encyclopædia Britannica (11th изд.). Cambridge University Press. 

Спољашње везе[уреди]

Претходник:
Жигмунд Луксембуршки
Quaterionenadler David de Negker.svg
Краљ Немачке
(1438—1439)

Наследник:
Фридрих III, цар Светог римског царства
Претходник:
Жигмунд Луксембуршки
Краљ Угарске Наследник:
Ладислав V Посмрче и Владислав I Јагелонац
Претходник:
Албрехт IV, Војвода од Аустрије
Coat of arms of the House of Habsburg.png
Аустријски војвода
(1404—1439)
Наследник:
Ладислав V Посмрче