Александра Павловна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Александра Павловна
Alexandra Pavlovna by Borovikovsky (1796-1800, Gatchina).jpg
Портрет из 1796. године
Пуно имеАлександра Павловна
Датум рођења(1783-08-09)9. август 1783.
Место рођењаСанкт Петербург
Руска Империја
Датум смрти16. март 1801.(1801-03-16) (17 год.)
Место смртиУгарска
ДинастијаРоманов
ОтацПавле I
МајкаМарија Фјодоровна
Супружникнадвојвода Јозеф

Александра Павловна (рус. Александра Павловна, рођена 9. августа 1783. у Санкт Петербургу, умрла 16. марта 1801.) била је руска принцеза, ћерка цара Павла I и војвоткиња по удаји са надвојводом Јозефом.

Биографија[уреди]

Александра Павловна рођена је у Санкт Петербургу као треће дете и најстарија ћерка цара Павла I и његове друге супруге марије Фјодоровне из Виртемберга (Софија Доротеа девојачко име). Њена баба Катарину II је била веома разочарана што се није родило мушко и написала:"Треће дете рођено је девојчица је, добила је име Алекандра у част њеног старијег брата. Да кажем истину, бескрајно више волим дечаке него девојчице."[1]}} Постепено је царица почела да има боље односе према унуци. Дана 12. марта 1787. она јој је писала: "Александра Павловна, задовољна сам што си паметна, не плачеш и увек је смешна; ти си паметна и задовољна сам с тим. Хвала ти што ме волиш, волим те." Александра је због тога била веома везана за баку. Као и остале руске принцезе добила је изврсно образовање, учећи француски и немачки, као и музику и цртање. Била је врло блиска са сестром Еленом па су се и сликале заједно.[2] Године 1787. њена мајка је са поносом писала о својој четворогодишњој ћерки. Александра је фасцинирала цртањем али и певањем, и генерално се добро снашла у уметности.[2]

Године 1792. стигла је вест о убиству краља Густава III из Шведске и приступање престолу његовог 14-годишњег сина Густава IV. Жеља покојног шведског монарха је била блискост са руском царском породицом, и да направи венчање свог јединог сина са неком од унука руске царице. Идеју о овом савезу подржао је и шведски регент, стриц новог краља Чарлс. У октобру 1793. године, приликом склапања брака Александра Павловича са принцезом Луизом Баденом, стигао је у Санкт Петербург Гроф Стенбок са честиткама шведског суда и започео званичне разговоре о браку. Александра је почела да учи шведски језик, као и да се припрема да размишља о свом будућем мужу.[1] Међутим две стране нису успеле да постигну споразум па је ова идеја отпала.

Брак[уреди]

1799. године, три године након што покушај са краљем Шведске није успео, почео је други брачни пројекат за Александру. Раније у 1798., војводе Фердинанд Аугуст и Александар Фредерик из Виртемберга стигли су у Санкт Петербург да би служили руској војсци царице Марије Фјодоровне. Они су изразили интересовање Аустрије да се придруже Русији у коалицији против подизања власти Француске републике и Наполеона. Тада је одлучено да се организује брак између Александре и надвојводе Јосифа, гувернера Мађарске и млађег брата Франца II. Јосиф је лично дошао у Русију да види његову невесту и састанак између њих је био успешан. Касније је потписан уговор о склапању брака у којем би се Александри дозволило задржавање православне вере.

Венчање је одржано 30. октобра 1799. године у Гачинској палати у Санкт Петербургу, недељу дана након венчања њене сестре Елена. 21. новембра пар је отишао у Аустрију. Грофица Варвара Головина запамтила је да је Александра била тужна што напушта Русију. У Бечу је Алекандра добила хладан пријем. Када је представљена краљу Францу II, подсетила га је на његову прву супругу Елисабету из Виртембурга. То је узроковало љубомору царице Марије Терезије, друге супруге Франца II, која је завидила лепоти Алекандре и њеном лепом накиту. Царица је наредила да војвоткиња мора да уклони свој накит и да не може да га носи. Одговарајући на те провокације, Александра је украшавала своју косу цвећем, што је довело до тога да добије и овације приликом њеног изласка у јавност, што је још више разбеснело Марију Терезу. Јозеф није могао заштитити жену од ових напада. Штавише, њена православна вера изазвала је непријатељство римокатоличког аустријског суда, који ју је позвао да се прекрсти.

Порођај и смрт[уреди]

Ускоро је Александра очекивала своје прво дете. Трудноћа је била тешка. Докторка, по наређењу царице Марије Терезе, била је "вештија у интригама него у медицини, а уз то и грубим манирима". Поред тога, кувар је припремио јела која није могла да једе. Порођај, који је трајао неколико сати, је намучио Александру. Родила је ћерку која је умрла само сат времена касније, и именована је по својој мајци. Осмог дана након рођења, Александри је дозвољено да устане, али је увече добила грозницу, која је коначно проузроковала њену рану смрт 16. марта 1801. године у њеној 17. години. Њена смрт се догодила исте седмице кад и убиство њеног оца, што је био страшан ударац за породицу Романов.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Фредерик IV од Данске
 
 
 
 
 
 
 
8. Карл Фридрих, војвода од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Хидвиг Софија од Шведске
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Петар I
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Петровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Катарина I
 
 
 
 
 
 
 
2. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Џон Луис I
 
 
 
 
 
 
 
10. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Кристина Елонора
 
 
 
 
 
 
 
5. Катарина II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Кристијан Аугуст
 
 
 
 
 
 
 
11. Јохана Елизабета од Холштајн-Готорпа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Албертина Фредерика
 
 
 
 
 
 
 
1. Александра Павловна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик Чарлс
 
 
 
 
 
 
 
12. Карл Александар, војвода од Виртемберга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Елеонора Џулиан
 
 
 
 
 
 
 
6. Фридрих II Еуген
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Анселм Франц
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Аугуста од Турна и Таксиса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија Лудовика
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Филип Вилијам
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик Вилхем
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Џоана Шарлот
 
 
 
 
 
 
 
7. Фредерика Доротеја
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фридрих Вилхелм I
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија Доротеја Пруска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија Доротеја Хановерска
 
 
 
 
 
 


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Danilova 2001, стр. 37–138
  2. 2,0 2,1 (на језику: енглески) Evgeny Karnovich: Alexandra Pavlovna in: Remarkable and enigmatic personalities of the 17th and 19th centuries, ed. A.S. Suvorin (1884). стр. 305.–376 - 520 p.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]