Пређи на садржај

Алесандро Бастони

С Википедије, слободне енциклопедије
Алесандро Бастони
Алесандро Бастони 2021.
Лични подаци
Датум рођења (1999-04-13)13. април 1999.(25 год.)
Место рођења Казалмађоре, Италија
Висина 1,85 m
Позиција халф
Клупске информације
Тренутни клуб
Интер Милано
Број 95
Јуниорска каријера
2006—2016. Аталанта
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2016—2017. Аталанта 3 (0)
2017. Интер Милано 146 (4)
2017—2018. Аталанта 4 (0)
2018—2019. Парма 24 (1)
Репрезентативна каријера
2014. Италија У15 7 (0)
2014—2015. Италија У16 15 (1)
2015—2016. Италија У17 17 (0)
2016. Италија У18 3 (0)
2017—2018. Италија У19 9 (2)
2018—2019. Италија У21 12 (1)
2020— Италија 24 (2)
* Датум актуелизовања: 19. јун 2024.

Алесандро Бастони (енгл. Alessandro Bastoni[1]; Казалмађоре, 13. април 1999) је италијански професионални фудбалер који игра на позицији централног бека за клуб Интер из Серије А из Милана и репрезентацију Италије. Сматра се једним од најбољих центар-бекова на свету, познат је по својим правовременим потезима и способностима играња лоптом.[2][3]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Бастони је рођен у Казалмађореу у Ломбардији, а каријеру је започео у локалној омладинској екипи Ривароло Мантовано, где је његов отац био тренер.[4] Са 7 година придружио се омладинском клубу Аталанте.

Клубови[уреди | уреди извор]

Аталанта

Бастони је напредовао кроз различите старосне групе у Бергаму, укључујући скоро 30 наступа за екипу до 17 година, пре него што је на крају напредовао у Примаверу, где се стабилизирао као редован стартер у центру одбране. Први пут је имао прилике да буде у првом тиму 30. октобра 2016. на утакмици против Ђенове, а дебитовао је месец дана касније у утакмици Купа Италије против Пескаре, одигравши целу утакмицу у победи од 3:0. .[5] У Серији А, Бастони је остао као неискоришћена замена у шест утакмица после Ђенове све док није дебитовао у победи од 1:0 над Сампдоријом 22. јануара 2017, одигравши пуних 90 минута.[6]

Интер Милано

Дана 31. августа 2017, Интер Милан је најавио потписивање Бастонија за 31 милион евра,[7] и истог дана његову позајмицу у Аталанти за наредне две сезоне.[8] Интер је званично опозвао дефанзивца Алесандра Бастонија са позајмице са Аталантом и 14. јула 2018. обновио уговор до 2023. године.[9]

Позајмица Парми

Дана 7. августа 2018. Бастони се придружио Парми на позајмици до 30. јуна 2019. године.[10] Дебитовао је 7. октобра 2018. у првенственом мечу који је победио у гостима против Ђенове резултатом 3–1.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Бастони је играо за репрезентацију Италије на свим нивоима од У15 до У21. Свој први међународни гол постигао је у победи од 4:0 над Норвешком док је играо за тим до 16 година. Тренер Паоло Николато га је први пут позвао у репрезентацију до 18 година у августу 2016.[11] и постао капитен у својој другој утакмици, нерешено 2-2 са Холандијом. Тренер Паоло Николато га је позвао у репрезентацију Италије до 19 година 9. августа 2017. са 18 година.

За репрезентацију Италије до 21 године дебитовао је 11. октобра 2018. у пријатељском мечу који је изгубио од Белгије резултатом 1–0. Одмах је постао стартер и учествовао је на УЕФА Европском првенству до 21 године 2019. на домаћем терену.[12]

Бастони је добио први позив у сениорску репрезентацију Италије од менаџера Роберта Манчинија за утакмице УЕФА Лиге нација против Босне и Херцеговине и Холандије у септембру 2020. године.[13] За Италију је дебитовао 11. новембра, почевши у пријатељској победи 4-0 против Естоније у Фиренци.[14][15][16]

У јуну 2021. године, Бастони је укључен у тим Италије за УЕФА Еуро 2020.[17] Свој први и једини наступ на турниру имао је у финалном групном мечу Италије, почевши од 1-0 победом против Велса у Риму 20. јуна, резултат им је омогућио да буду први у својој групи.[18] Дана 11. јула, Бастони је освојио Европско првенство са Италијом након победе над Енглеском у финалу извођењем пенала резултатом 3–2 на Вембли стадиону, после нерешеног резултата 1–1 у продужецима.[19]

Дана 14. јуна 2022, у четвртом групном мечу Италије УЕФА Лиге нација, Бастони је постигао свој први међународни гол у поразу од Немачке у гостима са 5–2.[20]

У јуну 2024. Бастонија је менаџер Лучано Спалети укључио у финални тим Италије за УЕФА Еуро 2024.[21] а 15. јуна, у првом мечу у групи Италије на турниру против Албаније, постигао је изједначујући гол за италијанску екипу и на крају победили са 2–1.[22]

Достигнућа[уреди | уреди извор]

Интер Милано

Италија
Индивидуално
  • Тим године у Серији А: 2020–21,[30] 2022–23.[31]
  • Тим сезоне Лиге шампиона: 2022–23[32]
  • Играч месеца Серије А: март 2024[33]
  • Најбољи одбрамбени играч Серије А: 2023–24.[34]
  • Тим сезоне у Серији А: 2023–24.[35]

Признања[уреди | уреди извор]

  • Класа 5 /витез: Орден за заслуге Републике Италије: 2021[36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Службена изјава бр.109” (PDF) (на језику: италијански). Lega Serie A. 22. 12. 2016. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 6. 2021. г. Приступљено 14. 6. 2021. 
  2. ^ „25 најбољих центар-бекова у светском фудбалу - рангирано” (на језику: енглески). 90min.com. 14. 2. 2024. Приступљено 2024-04-01. 
  3. ^ Collins, Luke; Bishop, Callum (2024-03-29). „Тренутно је рангирано 10 најбољих центар-бекова у светском фудбалу”. GiveMeSport (на језику: енглески). Приступљено 2024-04-01. 
  4. ^ „Алесандро Бастони, драгуљ Атланте” (на језику: италијански). Alfredo Pedulla. 23. 1. 2017. Приступљено 30. 1. 2017. 
  5. ^ „Аталанта — Пескара 3-0”. Soccerway. 30. 11. 2016. Приступљено 30. 1. 2017. 
  6. ^ „Аталанта — Сампдорија 1-0”. Soccerway. 22. 1. 2017. Приступљено 30. 1. 2017. 
  7. ^ „Вести о трансферу: Интер платио 31 милион евра за Бастонија”. calciomercato.com. Приступљено 19. 1. 2020. 
  8. ^ „Алесандро Бастони у Интеру, али црно-плави до 30. јуна 2019” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 31. 8. 2017. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г. Приступљено 31. 8. 2017. 
  9. ^ „Алесандро Бастони наставља са Интером до 2023”. Inter Milan. 14. 7. 2018. Архивирано из оригинала 31. 3. 2019. г. Приступљено 14. 7. 2018. 
  10. ^ „Званично: Парма, трио потписа из Интера: Бијабијани, Димарко и Бастони” (на језику: италијански). Приступљено 7. 8. 2018. 
  11. ^ „Италија У-18: 22 Азурини позвани на пријатељску утакмицу Словеније 11. августа”. FIGC. 4. 8. 2016. Приступљено 30. 1. 2017. 
  12. ^ „Европска авантура почиње: Ди Бјађо је озваничио списак од 23 играча” (на језику: италијански). FIGC.it. 6. 6. 2019. Приступљено 7. 1. 2020. 
  13. ^ „Тридесет седморица позваних на мечеве против Босне и Холандије, први позив за Бастонија, Локателија и Капута” (на језику: италијански). Приступљено 6. 9. 2020. 
  14. ^ „Грифо сигуран и голови Бернардескија и Орсолинија обезбеђују удобну победу против Естоније”. www.figc.it. 11. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  15. ^ „Италија против Естоније – Извештај о фудбалској утакмици – 11. новембар 2020. – ЕСПН”. ESPN.com. 11. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  16. ^ „Италија 4-0 Естонија: Грифо осветљава експерименталне Азуре”. www.football-italia.net. 11. 11. 2020. Приступљено 12. 11. 2020. 
  17. ^ „Манчини је именовао неограниченог нападача Распадорија у финалној репрезентацији Италије на Европском првенству 2020”. Reuters. 1. 6. 2021. Приступљено 5. 6. 2021. 
  18. ^ Pritchard, Dafydd (20. 6. 2021). „Велс у осмини финала упркос поразу у Риму”. BBC Sport. Приступљено 20. 6. 2021. 
  19. ^ а б McNulty, Phil (11. 7. 2021). „Енглеска је изгубила у распуцавању у финалу Еура 2020”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 11. 7. 2021. 
  20. ^ „Немачка-Италија: још једна збрка Донаруме, гол не спасава Бастонија. Извештај са утакмице”. tuttosport.com (на језику: италијански). 15. 6. 2022. Приступљено 16. 6. 2022. 
  21. ^ „Озваничен састав за ЕУРО 2024, Проведел, Ричи и Орсолини искључени са листе” (на језику: италијански). Italian Football Federation. 6. 6. 2024. Приступљено 16. 6. 2024. 
  22. ^ „Италија 2-1 Албанија (15. јун, 2024) извештај”. ESPN. 15. 6. 2024. Приступљено 17. 6. 2024. 
  23. ^ „Интер окончао Јувентусову доминацију у Серији А првом титулом у последњих 11 година”. ESPN. 2. 5. 2021. Приступљено 2. 5. 2021. 
  24. ^ „Интер Милан добио другу звезду, освојио 20. скудето победом у Дербију”. NBC Sports. 22. 4. 2024. Приступљено 22. 4. 2024. 
  25. ^ Mackenzie, Alasdair (24. 5. 2023). „Фјорентина 1-2 Интер Милано - Лаутаро Мартинез постигао дупли гол док Нероазури бране Куп Италије”. Eurosport. Приступљено 24. 5. 2023. 
  26. ^ „АК Милан 0-3 Интер Милано: Тим Симонеа Инзагија лако до победе у Суперкупу над ривалима за одбрану титуле”. Eurosport. 18. 1. 2023. Приступљено 18. 1. 2023. 
  27. ^ „Интер освојио Суперкуп” (на језику: италијански). Lega Serie A. 22. 1. 2024. Приступљено 23. 1. 2024. 
  28. ^ McNulty, Phil (10. 6. 2023). „Man City beat Inter Milan 1–0 in Champions League final to claim Treble”. BBC Sport. Приступљено 10. 6. 2023. 
  29. ^ „Италија 2-1 Белгија: Азури обезбедили треће место у финалу Лиге нација”. UEFA.com. Union of European Football Associations (UEFA). 10. 10. 2021. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 11. 10. 2021. 
  30. ^ „Лукаку, Роналдо и Конте освајају награде Серије А за сезону 2020-21”. Football Italia. 21. март 2022. Приступљено 21. 3. 2022. 
  31. ^ „Гран гала дел калчоо: сви победници вечери Уживо”. Sky Sport (на језику: италијански). 4. 12. 2023. Приступљено 5. 12. 2023. 
  32. ^ „Тим сезоне 2022/23 УЕФА Лиге шампиона”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 6. 2023. Приступљено 11. 6. 2023. 
  33. ^ „Алесандро Бастони играч месеца март” (Саопштење) (на језику: енглески). Lega Serie A. 12. 4. 2024. 
  34. ^ „МВП-ови Серије А Маде ин Итали 2023/2024”. Serie A. 24. 5. 2024. Приступљено 24. 5. 2024. 
  35. ^ „ЕА Спортс™ ФИФА 23 Серие А Тим сезоне”. Serie A. 24. 5. 2024. Приступљено 24. 5. 2024. 
  36. ^ „Матарела је доделио признања играчима и штабу репрезентације која је освојила Европско првенство” (на језику: италијански). quirinale.it. 16. 7. 2021. Архивирано из оригинала 16. 7. 2021. г. Приступљено 16. 7. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]