Анастасија Обреновић
 | Овај чланак се у великој мери или у потпуности ослања на један извор. |
| Анастасија Обреновић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1839 |
| Датум смрти | 28. фебруар 1933. (93/94 год.) |
| Место смрти | Грац, Република Аустрија |
| Гроб | Успенско гробље у Новом Саду[1] |
| Породица | |
| Супружник | Теодор Алексић од Мајне |
| Потомство | 3 |
| Родитељи | Јован Обреновић Ана Обреновић |
| Династија | Обреновићи |
Анастасија Алексић фон Мајна, девојачко Обреновић (1839 — Грац, 28. фебруар 1933[2]), била је прва ћерка Јована Обреновића из његовог другог брака са Аном Обреновић, а друга укупно. Последњи је директни строго брачни потомак династије Обреновић.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 1839. године од оца Јована Обреновића и мајке Ане. Јован је био млађи рођени брат тада владајућег кнеза Србије Милоша Обреновића, а старији брат Јеврема Обреновића. Анастасија је била прво дете из другог брака њеног оца са Аном Јоксић. Полубрат Обрен и полусестра Савка су као деца преминули пре њеног рођења.
Уочи њеног рођења је дошло до сукоба кнеза Милоша са Уставобранитељима, а њен отац је 1839. повео неуспелу Јованову буну. Убрзо после тога њен стриц подноси абдикацију у корист свог старијег сина Милана, који због тешке болести није био у стању да управља државом, па је у његово име Србију водило Намесништво чији члан је био и њен други стриц Јеврем. После Миланове смрти, њен други брат Михаило је постао кнез, али је Намесништво и даље остало на челу државе, овај пут због Михаиловог малолетства. Три године касније је њен отац био прогнан у Аустрију после Вучићеве буне, а брат од стрица је 1842. био приморан да абдицира, и оде у иностранство. Млађа сестра Ермила јој се родила 1844, а отац јој је преминуо 1850. у Сремским Карловцима.
За Теодора Алексића од Мајне, сина аустријског маршака Фердинанда Алексића, удала се 1858. у Новом Саду. Убрзо по њиховом венчавању избија Други рат за уједињење Италије, у ком јој је муж био тешко рањен. Теодор Алексић се од последица рањавања никад није потпуно излечио, и напослетку је преминуо 1878. у 13. округу Беча Хицингу. Анастасија се 1879. преселила у Нови Сад, где је живела до 1891, када се трајно преселила у Грац. Са мужем је имала 3 ћерке, од којих су две преминуле 1916, и 1930. у Грацу. Преостала ћерка јој се звала Гвелине.[2]
По писању Grazer Volksblatt (нем. Народне новине Граца), Анастасија је преминула 28. фебруара 1933. у Грацу, у Републици Аустрији.[2] Према писању Политике, жеља јој је била да је после смрти кремирају, али је уместо тога пребачена у Нови Сад, где је сахрањена на Успенском гробљу поред супруга и сестре Ермиле.[1]
Последњи је строго брачни директни потомак династије Обреновић, мада и данас има потомака брата по мајци њених стричева, Јаковљевића. Надживела је владавину своје династије за скоро 30 година.
Породица[уреди | уреди извор]
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Теодор Алексић од Мајне |  |
1878. |
Деца[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| ћерка | ? | 1916. | ||
| ћерка | ? | 1930. | ||
| Гвелине | ? | ? |
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Смрт Анастазије Обреновић, ћерке Господара Јована - умрла је у 94. години”. Политика. 2. март 1933. Приступљено 15. март 2024. „Вест скроз доле десно на страници”
- ^ а б в „Das letzte direkte Mitglied der Familie Obrenovic gestorben” [Преминуо последњи директан члан династије Обреновић]. anno.onb.ac.at (на језику: немачки). Grazer Volksblatt. 4. март 1933. Приступљено 13. јул 2023. „Вест по средини друге колоне”
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
