Ана Карић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ана Карић
Датум рођења (1941-05-13)13. мај 1941.
Место рођења Перушић
 СФРЈ
Датум смрти 9. октобар 2014.(2014-10-09) (73 год.)
Место смрти Загреб
 Хрватска
Занимање глумица
IMDb веза

Ана Карић (Перушић, 1941 — Загреб, 2014) била је хрватска филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Биографија[уреди]

Рођена је 13. маја 1941. године у Перушићу. У Загребу је средњу школу и Академију драмске уметности. Дипломирала је 1963. године. [1]

Прву улогу добила је и пре него што је дипломирала, 1961. године, у филмовима „Пустолов пред вратима“ и „Царево ново одело“. Првенствено је била телевизијска глумица, али је играла и у бројним филмовима и позоришним представама. Глумила је у великом броју значајних филмова Хрватске продукције у режији хрватски режисери Антеа Бабаја, Николе Танхофера, Звонимира Берковића и Крсте Папића. [2]

Играла је улоге раскошних народних лепотица и ликове отмених сензуалних жена. Добитник је награде за глумачко остварење у радио-драми за период 2004/05 године. За велики допринос српском филму, 2010. године добила је награду „Фабијан Шоваговић“ . [3] Неке од најпознатијих улога одиграла је у филмовима „Путовање на место несреће“, „Кућа“, „Живи били па видели“, „Тајна Николе Тесле“ и „Инфекција“.

У свом радном веку одиграла 49 филмских и 12 телевизијских улога.

Умрла је 9. октобра 2014. године у Загребу, на исти дан као и њен колега Борис Бузанчић, са којим је била заједно наступала у преко 500 позоришних представа, филмовима и ТВ-драмама. Сахрањена је загребачком Крематоријуму.

Породица[уреди]

Родитељи су јој живели у Ријеци. Рођена је у Лици, у Перушићу родном граду њене мајке. Отац јој је био рестауратор Музеја за уметност и продају уметничких дела.

Детињство је провела са шест година млађом сестром Весном која је касније постала стоматолог.

Била је јако везана за мајку. Мајку је сматрала својим ослонцем и најјачом женом у породици. Помагала јој је у васпитавању и чувању деце. [4] Била је била удата за адвоката Ивана Тура (нем. Ivan Тhür) и са њим је добила два сина, Тому и Петра. Са својим супругом забављала се од шеснаесте године. Удала се са 20 година и провела са њим цео живот. Смрт супруга поднела је тешко. Утеху је пронашла у хобију и таленту, да боји платно и ручно је шила торбе, за који није ни знала да постоји. [5]

У 68. години живота постала је бака. Добила је унуку од млађег сина Петра. [6]

Каријера[уреди]

Након завршене академије три сезоне била је ангажована у позоришту „Комедије“. Након три године напустила је позориште и радила као слободни уметник.

Добијала је разне врсте улога. Глумила је раскошне народне љепотице и отмене сензуалне жена. Нису јој биле стране ни улоге лакомислених чиновница, привлачних туристкиња, разочараних интелектуалки, градских жена и сељанки.

Играла је у позоришним представама на најзначајнијим фестивалима у Европи и свету. Запажену каријеру остварила је и на филму.

За други филм који је снимила, „Пустолов пред вратима“ добила је награду критике у Пули. На филмском фестивалу у Бледу донила је награду за најбољу улогу у филму „Адам и Ева“.

У сарадњи са режисером Оливером Фрљићем. У прве три његове представе играла је главне улоге. Сматрала га је својим најдражим режисером. [7] Са италијанским редитељем Маријом Фанелијем сарађивала је дуги низ година. У његовој режији играла је у данској драми у којој се појавила на филмском платну у комбинизони. Улога у којој јој је колега Божидар Бобан, у једној од сцена, ставио пепељару на стомак, изазвала је револт код многих гледаоца.

Последњу позоришну улогу одиграла је 2014. у представи „Ребро“, ауторском пројекту Ксеније Зец и Саше Божића.

Филмографија[уреди]

Телевизиске улоге[уреди]

  • „Кроз шибе“ (1967)
  • „Агент из Вадуза“ (1968)
  • „Маратонци“ (1968)
  • „Под новим крововима“ (1969)
  • „Фишкал“ (1970)
  • „На терапији“ - психолог Ана (2013)
  • „Љубав на брачни начин“ (1970)
  • „Опасни сусрети“ (1973)
  • „Част ми је позвати вас“ - Ана (1976)
  • „Никола Тесла“ - Флора Додге (1977)
  • „Пуном паром“ - Цица (1978—1980.)
  • „Тражим сродну душу“ - госпођа Маријета (1990)
  • „Црна хроника“ - Хана (2004)
  • Наша мала клиника“ - госпођа Диаманте (2005)

Филмови[уреди]

1961. година
  • „Пустолов пред вратима“ - Агнеза
  • „Царево ново одело“ - Вергинија

1963. година

  • „Радопоље“ - Јана
  • „У сукобу“ - Вера
  • „Поснули ратник“

1964. година

  • „Долутали метак“
  • „Пред сваким прагом“

1965. година

  • „Апел“

1966. година

  • „Педесети рођендан“
  • „Наставак следи“

1967. година

  • „Подневна пауза“
  • „Сјећање“

1968. година

  • „Жур у Магделанду“
  • „Растрганим“
  • „Негде на крају“
  • „Сезона пољубаца“

1969. година

  • „Нека далека свјетлост“
  • „Случајни живот“
  • „Ожиљак“
  • „Адам и Ева“

1970. година

  • „Бабље лето“

1971. година

  • „Путовање на место несреће“

1972. година

  • „У мрежи“

1973. година

  • „Allegro con brio“
  • „Сеоба душа“

1975. година

  • „Кућа“ - улога Терезе
  • „Доктор Младен“ - улога докторове супруге
  • „У времену раста“

Период од 1978-1989

  • „Око“ (1978)
  • „Живи били па видели“ (1979)
  • „Тајна Николе Тесле“ (1980)
  • „Ситне игре“ (1981)
  • „Самоубица“ (1985)
  • „Нежне преваре“ (1988)
  • „Експеримент професора Хинчића“ (1988)
  • „Донатор“ (1989)

Период 1990-2000

  • „Крхотине“ (1991)
  • „Чаруга“ (1991)
  • „Хроника нестајања“ (1991)
  • „Возачка дозвола“ (1992)
  • „Роктањем интелектуалних крмача или Европа данас“ (1993)
  • „Рука на рамену “ (1997)
  • „Руско месо“ (1997)
  • „Pont Neuf“ (1997)

Период од 2000. године

  • „Инфекција“ (2003)
  • „Оно све што знаш о мени“ (2005)
  • „Пробе“ (2008)
  • „Ноћни бродови“(2012)

Награде[уреди]

Добитник је Златне арене за најбољу глумицу и најбољу главну улогу у романтичној драми „Ноћни бродови“ режисера Игора Мирковића, 2012. године.

Награда хрватског глумишта за глумачко остварење у радио драми 2004/05 године.

Награда „Фабијан Шоваговић“ 2010. године - једна од најпрестижнијих хрватских награда која се додељује глумцима чији је рад оставио велики траг у историји хрватскога филма.

Извори[уреди]