Андра Божић
| Андреја Андра Божић | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија шумадијска |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1899. |
| Место рођења | Бадњевац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 21. октобар 1941. (41/42 год.) |
| Место смрти | Крагујевац, Недићева Србија |
| Породица | Радмила Божић (кћерка) |
Андреја Андра Божић (Бадњевац, 1899 – Крагујевац, 21. октобар 1941) је био свештеник Српске православне цркве, један од организатора четничког покрета у Шумадији и жртва масакра у Крагујевцу.
Биографија[уреди | уреди извор]
Предратни живот[уреди | уреди извор]
Рођен је 1899. у баточинском селу Бадњевац, у познатој и угледној сеоској породици. Завршио је Богословију и добио парохију у цркви Светих Апостола Петра и Павла у родном селу. Оженио се и имао Радована, Благоја, Радмилу и Десанку. У селу је подигао Дом, обновио сеоске задруге и био члан Главног одбора Савеза српских земљорадничких задруга.
Заједно са својим братом Каменком Божићем, сенатором Краљевине Југославије, подигао је 1940. године спомен-чесму жртвама ратова за ослобођење и уједињење 1912-1918.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Око 28. маја 1941. године, код Божића су дошли капетан Милутин Братковић и пешадијски поручник Драган Сотировић, повереник пуковника Драгољуба Михаиловића за Шумадију. Они су му објаснили да пуковник Михаиловић окупља снаге за подизање устанка против окупатора и позвали га да им се придружи, што је Божић са одушевљењем прихватио[1]:
Јави пуковнику Михаиловићу да је Андра Божић од данас њему одани борац и да на њега може рачунати!
Божић је 8. септембра у Бадњевцу одржао састанак групе југословенских краљевских официра и угледних домаћина, на којем је формирано пет четничких одреда. Састанку су присуствовали капетан Александар Милошевић, поручник Драган Сотировић, капетан Мића Обрадовић, Прокопије Гачић, Милутин Братковић, Тадија Вуловић и Аца Домановић. Радмила, ћерка проте Божића, била је једна од организаторки Црних шамија.
Делатност и опредељење проте Божића, било је познато и Марисаву Петровићу, команданту Другог пука Српског добровољачког корпуса, родом из оближњег села Градац.
Припадници Српског добровољачког корпуса су га ухапсили 19. октобра 1941. године и заточили у једној школи у Крагујевцу, у време прикупљања таоца пред крагујевачки масакр. Ту му је пришао Марисав Петровић
Видиш бре, попе Андро, да ти од мене зависи живот. Ако ме је воља, ти ћеш бити стрељан, а ако је мени воља, бићеш пуштен!
На ово му је прото Божић одговорио[2]:
Вала Марисаве, кад мој живот зависи од тебе, и не треба ми! Више волим да будем стрљан но да живим твојом милошћу.
Стрељан је у зору 21. октобра око 8 часова са првом групом таоца на старом српском војничком гробљу у Шумарицама. У Спомен-музеју „21. октобар“ чува се опроштајна порука проте Божића:
Збогом, драги моји! Невино страда, Ваш заувек, Андра.
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Протину кћерку Радмилу Божић су 1948. године убили агенти УДБЕ. Син Благоје Божић је успео да оде у емиграцију.
На Петровдан 2007. године, на парохијском дому у Бадњевцу је откривена спомен-плоча посвећена проти Андри Божићу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Stanojević, Marko (21. 10. 2019). „Čuveni pop Andra Božić iz Badnjevca”.
- ^ Greganović, Jelica (21. 10. 2020). „Šaka života”. Laguna.
