Андреја Врањеш
| Андреја Ђ. Врањеш | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. октобар 1963. |
| Место рођења | Ливно, СФРЈ |
| Занимање | песник, библиотекар |
Андреја Врањеш (Ливно, 30. октобар 1963) српски је песник. Члан је Удружења књижевника Србије. Студирао је на Правном факултету Универзитета у Сарајеву. До пензионисања је радио као библиотекар. Познатији као српски песник и прозаик.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Андреја Врањеш је син културног и просветног радника Ђорђа Врањеша. Детињство и младост је провео у Зеници, где је завршио основну школу и гимназију, а након тога уписао се на Правни на факултет у Сарајеву. Као студент кратко се бавио радио новинарством на Радио Зеници 1988, пре избијања рата у БиХ досељава се у Сремску Митровицу. Године 1992. запослио се у Библиотеци Глигорије Возаровић, у којој је радио све до пензионисања.[1][2]
Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Поезијом је почео да се бави у гимназијским данима. До сада је објавио пет збирки поезије[3]. Члан је Удружења књижевника Србије. Заступљен је у многим зборницима поезије и књижевним часописима. Живи и ствара у Сремској Митровици. Теме којима се Врањеш бави у стваралаштву су романтична љубав, љубав према отаџбини, завичају и моралне вредности.[4] Ако се погледа по географским одредницама, Врањеш истиче своју наклоност Срему и Босни.[5][6]
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је награде Поезије СРБ (2023) за песму Кад прст не виде очи.
Књижевна критика[уреди | уреди извор]
- Ђидић Љубиша. (2023). У емотивним и рефлексивним токовима // Над другим гнездима : књижевне критике, есеји, записи. Београд : Српска краљевска академија. ISBN 978-86-80718-19-4.
- Деспотовић Милијан. (2019). Чуло језика - књижевна критика // Чуло језика - збирка критика. Бијело Поље : Центар за дјелатности културе "Војислав Булатовић Струњо". ISBN 978-9940-574-14-7.
- Недељковић Чедо. Поезија пригушене сете // Нека остане - критике и други текстови.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Представљамо: Андреја Ђ. Врањеш”. АС Инфо. АС Оглас. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Андреја Врањеш”. Блог Поезија. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ Спасојевић, Дејан. „Из штампе је изашла збирка пјесама “СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У БОЛ“, Андреја Ђ. Врањеш”. АСоглас издаваштво. Приступљено 30. 7. 2022.
- ^ „Андраја Врањеш - Песме на Онлајн поезији”. Анђелко Заблаћански, уредник сајта Онлајн поезија. Приступљено 19. 1. 2024.
- ^ „С оне стране сна”. Прометеј. Прометеј. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Босна - Андреја Врањеш”. АС Инфо. АС Оглас. Приступљено 27. 3. 2020.
- ^ „Моје референце”. Чедо Недељковић. Приступљено 3. 7. 2024.
Литература[уреди | уреди извор]
- Врањеш, А.Ђ. Песма // У ритму дијалекта : зборник дијалекатске поезије. Лесковац : Лесковачки културни центар, 2022.
- Врањеш, А.Ђ. Сви путеви воде у бол. - Мали Зворник : АСоглас издаваштво, 2022.
- Врањеш, А.Ђ. Месец јужно од ноћи. - Бања Лука : Књижевна заједница Васо Пелагић, 2020.
- Врањеш, А.Ђ. Сунцокрет који је волео звезде. - Нови Сад : Прометеј, 2017.
- Врањеш, А.Ђ. Са друге стране сна. – Нови Сад : Прометеј, 2016.
- Врањеш, А.Ђ. На обали срца. – Београд : Беокњига, 2015.
