Анђелко Заблаћански

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анђелко Заблаћански
Zablacanski.jpg
Пуно име Анђелко Заблаћански
Датум рођења (1959-12-04)4. децембар 1959.(57 год.)
Место рођења Глушци
 ФНРЈ
Награде Прва награда за причу Везирове сузе,
Шумадијске метафоре, Младеновац (2008)[1]

Анђелко Заблаћански (Глушци, Богатић, 4. децембра 1959) је српски песник, афористичар.[2], преводилац поезије са руског језика[3]

Биографија[уреди]

Анђелко Заблаћански, песник и афористичар, рођен је 1959. године у Глушцима код Богатића у Мачви. Поезију пише од ране младости и досад је објавио седам књига. Песме су му преведене на руски[4] и бугарски[5], афоризми на македонски, а и он преводи са руског језика. Награђиван је у Русији на поетском фестивалу Поезија улице у Санкт Петербургу 2014. године.

Покретач је и главни уредник онлајн часописа за књижевност „Суштина поетике”.[6]

Живи у Глушцима.

Дела[уреди]

  • Рам за слике из снова (1992)[7]
  • Игра сенки (2004)[8]
  • Палацање (2006), афоризми[9]
  • Птица на прозору (2007)[10]
  • Сан напукле јаве (2009)[11]
  • Раскршћа несанице (2012)[12]
  • Пијано праскозорје (2014)[13]

Извори[уреди]

  1. Беоинфо вести
  2. Бисери балканског афоризма
  3. Евгениј Капустин
  4. ОТЗВУКИ НЕБЕС Преузето 5. 09. 2015.
  5. ФЕРЪ Преузето 25. 08. 2015.
  6. Суштина поетике
  7. Рам за слике из снова (COBISS.SR)
  8. Игра сенки (COBISS.SR)
  9. Палацање (COBISS.SR)
  10. Птица на прозору (COBISS.SR)
  11. Сан напукле јаве (COBISS.SR)
  12. Раскршћа несанице (COBISS.SR)
  13. Пијано праскозорје (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]