Антоан Вато

Антоан Вато
	Антоан Вато
Пуно име	Антоан Жан Вато
Датум рођења	10. октобар 1684.
Место рођења	Валенсијен; Француска
Датум смрти	18. јул 1721. (36 год.)
Место смрти	Ножан сир Марн; Француска
Поље	Сликарство
Правац/традиција	Рококо
Утицаји од	Ђорђона ; Тицијана ; Рубенса ; Ван Дајка
Најважнија дела	Ходочашће на Китеру

Антоан Жан Вато (франц. Antoine Jean Watteau; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)^[1] је био француски сликар, родоначелник сликарства рококоа у Француској.^[2] Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.^[2] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.^[2] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.^[2] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (Commedia dell'arte), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.^[2]

Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.

Галерија[уреди | уреди извор]

Ходочашће на Китеру из 1717, Музеј Лувр
Радости љубави из 1718—1719, Галерија старих мајстора у Дрездену
Љубавна песма из 1712, Национална галерија у Лондону
Пјеро или Жил из 1718–1719, Музеј Лувр

Референце[уреди | уреди извор]

^ Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive. Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
^ ^а ^б ^в ^г ^д Janson 1975, стр. 447–448.