Антоан Вато

Са Википедије, слободне енциклопедије
Антоан Вато
Антоан Вато
Лични подаци
Пуно имеАнтоан Жан Вато
Датум рођења(1684-10-10)10. октобар 1684.
Место рођењаВаленсијен, Француска
Датум смрти18. јул 1721.(1721-07-18) (36 год.)
Место смртиНожан сир Марн, Француска
Уметнички рад
ПољеСликарство
ПравацРококо
Утицаји одЂорђона
Тицијана
Рубенса
Ван Дајка
Најважнија дела
Ходочашће на Китеру

Антоан Жан Вато (франц. Antoine Jean Watteau; 10. октобар 1684, Валенсијен—18. јул 1721, Ножан сир Марн)[1] је био француски сликар[2], родоначелник сликарства рококоа у Француској.[3]

Његово дело наговештава промену која ће се догодити у француском друштву након смрти Луја XIV.[3] У периоду од 1704. до 1708. учио код К. Жилоа у Паризу. У уметничким збиркама палате Луксембург и свог мецене Пјера Крозаа дошао је у додир са венецијанским и фламанским сликарством 16. века (нарочито са делима Тицијана, Рубенса и Ван Дајка) који су утицали на стил његових раних дела. Године 1717. постао је члан Академије, на основу слике Ходочашће на Китеру.[3] Током свог боравка у Енглеској (1719/20) тешко је оболео и од те болести се није опоравио. Ватоов стил, којим је увео епоху рококоа, карактерише јаки а ипак нежни колорит, мирисна атмосфера као и лаке и елегантне фигуре.[3] Његове главне теме биле су интимне свечаности дворског друштва (Fêtes galantes) у слободном простору као и сцене из Комедије дел арте (Commedia dell'arte), на пример Пјеро или Жил из 1718/19.[3]

Мада је од француских сликара рококоа код њега учио само Ж. Б. Патер, Ватоов начин сликања и његове теме имале су многе слебденике (као што су Н. Ланкре, Ф. Буше или Ж. О. Фрагонар). Сачувана је отприлике трећина његових дела, али бројни цртежи и бакрорезне репродукције дела сведоче о обиму његовог опуса.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wine, Humphrey; Scottez-De Wambrechies, Annie (1996). „Watteau”. Ур.: Turner, Jane. The Dictionary of Art. 32. New York: Grove's Dictionaries. стр. 913—921. ISBN 1-884446-00-0 — преко the Internet Archive.  Also available via Oxford Art Online (subscription needed).
  2. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 23. ISBN 86-331-2112-3. 
  3. ^ а б в г д Janson 1975, стр. 447–448.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]