1684
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1684. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 26. јануар — Маркантонио Гиустиниан је нови млетачки дужд (до 1688).
Фебруар
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Март
[уреди | уреди извор]- 5. март — Посредовањем папе Иноћентија XI. основана Света лига против Турака (Свето Римско Царство, Пољска-Литванија, Млетачка Република).
- 5. март — Свето римско царство, Пољска и Млетачка република су образовале Свету лигу против Османског царства.
- март — Крај најхладније познате зиме у Енглеској (хладно и другде у Европи).
- 20. март — Споразум Млечана и Аустријанаца - првима ће припасти оно што освоје у Далмацији а другима у "придруженим земљама Угарске".
- 21. март — Ђованни Доменико Касини открио Сатурнове сателите Тетис и Диона.
Април
[уреди | уреди извор]- 25. април — Морејски рат: Млетачка Република објављује рат Османлијама - борбе Срба у Далмацији избиле народном иницијативом. Главни млетачки заповедници су Францесцо Моросини и Отто Wилхелм Кöнигсмарцк.
Мај
[уреди | уреди извор]- 18. мај — Француско Бомбардовање Ђенове због њеног савеза са Шпанијом: Република Ђенова ће у остатку свог постојања бити под утицајем Француске.
Јун
[уреди | уреди извор]- 7. јун — Рат реуједињења: Французи након опсаде заузели град Луксембоург. Након овога ће заузети и град Трир и порушити тамошња утврђења.
- 16. јун — Велики турски рат: царске трупе (врховни командант Карло Лоренски) у Мађарској заузеле варош Вишеград а тврђаву два дана касније.
- 27. јун — Царске трупе заузеле Вац након што је у бици поражен велики везир Кара Ибрахим-паша.
- 30. јун — Царске трупе ушле у запаљену Пешту, следи опсада Будима којом управља Ернст Штархемберг.
Јул
[уреди | уреди извор]- јул — Српске чете из Ђурђевца кренуле према Вировитици коју су ослободиле најесен након што су поразиле Турке код Слатине; помажу им славонски устаници.
- 22. јул — Карло Лоренски поразио сераскера Сулејман-пашу код Ерчина, јужно од Будима.
- 24. јул — Робер Кавелије де ла Сал креће на последњу експедицију у Америку. Французи су ове године основали Компани ду Мисисиппи, једну од првих с акцијама на Париској берзи.
Август
[уреди | уреди извор]- 20. август — Посредством шпанског посланика, Дубровник примљен под аустријску заштиту и врховну власт уз дажбину од 500 дуката годишње, не прекидајући ни вазалство према Турцима.
- 7. август — Млечани заузели острво Лефкада (Санта Маура).
- 15. август — Рат реуједињења завршен Регенсбуршким примирјем: Луј XIV задржава Страсбоург и Луxембоург.
- 24. август — Молдавска кампања Јана Собјеског: заузеће Јазловеца. Пољаци и Козаци овог лета протерали Турке из Подолије, али нису могли заузети Камјањец-Подиљски.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 29. септембар — Млечани заузели Превезу на грчком копну, ових дана су заузели и Воницу.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 7. октобар — Убијен јапански главни министар Хотта Масатосхи.
- октобар — Готфрид Вилхелм Лајбниц објавио свој рад на диференцијалном рачуну.
- 30. октобар — Царска војска након 109 дана окончала опсаду Будима без успеха.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Након Халеyеве посете у августу, Исак Њутн му послао рукопис о кретању планета; Халеј ће га 10. (20.) децембра прочитати пред Краљевским друштвом.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 13. децембар — Војни уговор Млетачке Републике и - Војводства Лауенбург, Немци ће послати војнике.
Рођења
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 24. мај — Карл Александар, војвода од Виртемберга, аустријски фелдмаршал
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]