Пређи на садржај

Апатосаурус

С Википедије, слободне енциклопедије

Апатосаурус
Временски распон: касна јура, 152–151 Ma
↓
Скелет A. louisae
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Reptilia
Кладус: Dinosauria
Кладус: Saurischia
Подред: †Sauropodomorpha
Кладус: †Eusauropoda
Кладус: †Neosauropoda
Породица: †Diplodocidae
Потпородица: †Apatosaurinae
Род: †Apatosaurus
Marsh, 1877
Типска врста
†Apatosaurus ajax
Marsh, 1877
Остале врсте
  • †A. louisae
    Holland, 1916
Синоними

Апатосаурус (синоним је бронтосаур) је биљојед из доба Јуре.[3] Дуго је био највећи икада пронађени диносаурус. Дужина тела му је достизала од 20 до 28 метара, а тежио је око 65 тона. Кретао се тешко на четири ноге. Стопала су му се завршавала канџама. Дужина врата омогућавала му је да се храни лишћем и са највишег дрвећа, а кад би улазио у дубоке воде глава би му остајала изнад површине. Претпоставља се да је дневно јео око 300 килограма разног биља. Фосилни остаци Бронтосаура пронађени су у стенама Северне Америке.

Изглед

[уреди | уреди извор]
Цртеж апатосаура

Апатосаур је масиван и тром гмизавац који се кретао на четири ноге. Ноге су му биле веома гломазне, а завршавале су се канџама које су му служиле за одбрану. Тело му је веома велико док су реп и врат танки и савитљиви. Дугачак, на крају танак и бичаст, реп му је служио за одбрану од месоједа. На крају дугачког врата се налазила мала глава са вилицама прилагођеним жвакању биља.

Класификација

[уреди | уреди извор]
Лопатица и коракоидна кост од A. ajax

Apatosaurus је члан породице Diplodocidae, кладе џиновских сауроподних диносауруса. Породица обухвата нека од најдужих створења која су икада ходала земљом, укључујући Diplodocus, Supersaurus и Barosaurus. Apatosaurus се понекад сврстава у потпородицу Apatosaurinae, која такође може да укључује Suuwassea, Supersaurus, и Brontosaurus.[4][5][6] Отниел Чарлс Марш је описао Apatosaurus заједно са Atlantosaurus у оквиру сада већ непостојеће групе Atlantosauridae.[7][8] Године 1878, Марш је своју породицу подигао у подред, укључујући Apatosaurus, Atlantosaurus, Morosaurus (=Camarasaurus) и Diplodocus. Он је ову групу сврстао унутар Sauropoda, групу коју је подигао у истој студији. Године 1903, Елмер С. Ригс је рекао да је име Sauropoda бити млађи синоним за ранија имена; он је груписао Apatosaurus унутар Opisthocoelia.[7] Сауропода се и даље користи као назив групе.[9] Џон Витлок је 2011. године објавио студију у којој је Apatosaurus био базалнији диплодоцид, понекад мање базалан од Supersaurus.[10][11]

Кладограм Diplodocidae према Чопу, Матеусу и Бенсону (2015).[12]

Diplodocidae

Палеобиологија

[уреди | уреди извор]
Трагови малолетника

Током 19. и раног 20. века веровало се да су сауроподи попут Apatosaurus били сувише масивни да издрже сопствену тежину на сувом. Теоретисано је да су живели делимично потопљени у води, можда у мочварама. Новији налази то не подржавају; сада се сматра да су сауроподи били потпуно копнене животиње.[13] Једна студија диплодоцидних њушки показала је да квадратна њушка, велики део јама и фине, паралелне огреботине зуба Apatosaurus сугеришу да се ради о неселективном претраживачу у висини земље.[14] Могуће је да је јео папрати, цикадеиде, семенкасте папрати, раставић и алге.[15] Стивенс и Париш (2005) спекулишу да су се ти сауроподи хранили са обала река на потопљеним воденим биљкама.[16]

Једна студија о вратовима апатосауруса и бронтосаура из 2015. открила је многе разлике између њих и других диплодоцида, те да су ове варијације могле показати да су вратови апатосауруса и бронтосаура кориштени за борбе унутар врсте.[17] Предложене су различите употребе појединачне канџе на предњим удовима сауропода. Један од предлога је да су кориштене за одбрану, али њихов облик и величина то чине мало вероватним. Такође је могуће да су употребљаване за исхрану, мада је највероватнија употреба канџи била је хватање предмета као што су дебла током узгоја.[18]

Трагови сауропода попут апатосаура показују да су они могли имати домет од око 25—40 km (16—25 миља) дневно и да су потенцијално могли достићи највећу брзину од 20-30 km (12—19 миља) по сат.[19] Споро кретање сауропода може бити последица њихове ниске мишићавости или трзаја након корака.[20] Трагови малолетних јединки навели су неке да верују да су способни за двоножје, мада је то спорно.[21][22]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Taylor, M.P. (2010). "Sauropod dinosaur research: a historical review." Pp. 361-386 In: Moody, R.T.J., Buffetaut, E., Naish, D. and Martill, D.E. (ур.). Dinosaurs and Other Extinct Saurians: A Historical Perspective. . London: The Geological Society, Special Publication No. 34.
  2. ^ Berman, D.S. and McIntosh, J. S. (1978). "Skull and relationships of the Upper Jurassic sauropod Apatosaurus (Reptilia, Saurischia)." Bulletin of the Carnegie Museum, 8: 1–35.
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 59. ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^ Lovelace, D.M.; Hartman, S.A.; Wahl, W.R. (2007). . „Morphology of a specimen of Supersaurus (Dinosauria, Sauropoda) from the Morrison Formation of Wyoming, and a re-evaluation of diplodocid phylogeny”. Arquivos do Museu Nacional. 65 (4): 527—544. CiteSeerX 10.1.1.603.7472 Слободан приступ. ISSN 0365-4508. 
  5. ^ Taylor, M.P.; Naish, D. (2005). . „The phylogenetic taxonomy of Diplodocoidea (Dinosauria: Sauropoda)” (PDF). PaleoBios. 25 (2): 1—7. 
  6. ^ Harris, J.D. (2006). . „The significance of Suuwassea emiliae (Dinosauria: Sauropoda) for flagellicaudatan intrarelationships and evolution” (PDF). Journal of Systematic Palaeontology. 4 (2): 185—198. S2CID 9646734. doi:10.1017/S1477201906001805. 
  7. ^ а б Riggs, E.S. (1903). . „Structure and Relationships of Opisthocoelian Dinosaurs. Part I, Apatosaurus Marsh” (PDF). Publications of the Field Columbian Museum Geographical Series. 2 (4): 165—196. OCLC 494478078. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 10. 2022. г. Приступљено 19. 09. 2021. 
  8. ^ Marsh, O.C. (1877). . „Notice of New Dinosaurian Reptiles from the Jurassic formation” (PDF). American Journal of Science. 14 (84): 514—516. Bibcode:1877AmJS...14..514M. S2CID 130488291. doi:10.2475/ajs.s3-14.84.514. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 07. 2021. г. Приступљено 19. 09. 2021. 
  9. ^ Upchurch, P.; Tomida, Y.; Barrett, P.M. (2005). . „A new specimen of Apatosaurus ajax (Sauropoda: Diplodocidae) from the Morrison Formation (Upper Jurassic) of Wyoming, USA”. National Science Museum Monographs. 26 (118): 1—156. ISSN 1342-9574. 
  10. ^ Whitlock, J.A. (2011). . „A phylogenetic analysis of Diplodocoidea (Saurischia: Sauropoda)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 161 (4): 872—915. doi:10.1111/j.1096-3642.2010.00665.x Слободан приступ. 
  11. ^ Gallina, P.A.; Apesteguía, S.; Haluza, A.; Canale, J.A. (2014). Farke, Andrew A., ур. . „A Diplodocid Sauropod Survivor from the Early Cretaceous of South America”. PLOS ONE. 9 (5): e97128. Bibcode:2014PLoSO...997128G. PMC 4020797 Слободан приступ. PMID 24828328. doi:10.1371/journal.pone.0097128 Слободан приступ. 
  12. ^ Tschopp, E.; Mateus, O. V.; Benson, R. B. J. (2015). . „A specimen-level phylogenetic analysis and taxonomic revision of Diplodocidae (Dinosauria, Sauropoda)”. PeerJ. 3: e857. PMC 4393826 Слободан приступ. PMID 25870766. doi:10.7717/peerj.857. 
  13. ^ Pierson, D.J. (2009). . „The Physiology of Dinosaurs: Circulatory and Respiratory Function in the Largest Animals Ever to Walk the Earth”. Respiratory Care. 54 (7): 887—911. PMID 19558740. doi:10.4187/002013209793800286. 
  14. ^ Whitlock, J.A. (2011). . „Inferences of Diplodocoid (Sauropoda: Dinosauria) Feeding Behavior from Snout Shape and Microwear Analyses”. PLOS ONE. 6 (4): e18304. Bibcode:2011PLoSO...618304W. PMC 3071828 Слободан приступ. PMID 21494685. doi:10.1371/journal.pone.0018304 Слободан приступ. 
  15. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (1999). . „Neck Posture and Feeding Habits of Two Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Science. 284 (5415): 798—800. Bibcode:1999Sci...284..798S. PMID 10221910. doi:10.1126/science.284.5415.798. 
  16. ^ Stevens, K.A.; Parrish, J.M. (2005). „Neck Posture, Dentition and Feeding Strategies in Jurassic Sauropod Dinosaurs”. Ур.: Carpenter, Kenneth; Tidswell, Virginia. Thunder Lizards: The Sauropodomorph DinosaursСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Indiana University Press. стр. 212–232. ISBN 978-0-253-34542-4. OCLC 218768170. 
  17. ^ Taylor, M.P.; Wedel, M.J.; Naish, Darren; Engh, B. (2015). . „Were the necks of Apatosaurus and Brontosaurus adapted for combat?”. PeerJ PrePrints. 3: e1663. doi:10.7287/peerj.preprints.1347v1 Слободан приступ. 
  18. ^ Upchurch, P. (1994). . „Manus claw function in sauropod dinosaurs” (PDF). Gaia. 10: 161—171. ISSN 0871-5424. 
  19. ^ Fastovsky, D.E.; Weishampel, D.B. (2009). Dinosaurs: A Concise Natural History (PDF). Cambridge University Press. стр. 165—200. ISBN 978-0-521-88996-4. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 9. 2015. г.. 
  20. ^ Sellers, W.I.; Margetts, L.; Coria, R.A.; Manning, P.L. (2012). . „March of the Titans: The Locomotor Capabilities of Sauropod Dinosaurs”. PLOS ONE. 8 (10): e78733. Bibcode:2013PLoSO...878733S. PMC 3864407 Слободан приступ. PMID 24348896. doi:10.1371/journal.pone.0078733 Слободан приступ. 
  21. ^ Switek, B. (2. 11. 2010). „Did Wee Little Sauropods Stand Up to Run?”. Smithsonian.com. Приступљено 20. 9. 2015. 
  22. ^ „Tracks of a running bipedal baby brontosaur? Baby sauropod footprints discovered in Colorado”. Science Daily (The Geological Society of America). 1. 11. 2010. Приступљено 20. 9. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Апатосаурус на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Апатосаурус&oldid=31031509”