Артроскопија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артроскопија
Wrist arthroscopy.png
Артоскопски преглед коленог зглоба
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-9-CM 80.2
MedlinePlus 007471
MeSH D001182

Артроскопија, посматрање зглоба, је инвазивна хируршка процедура у ортопедској хирургији у току које се обавља преглед и евентуално лечење оштећених зглобних елемената у унутрашњости зглоба помоћу, за ту намену специјално конструисаног, оптичког инструмента са камером. У односу на класичну хируршку методу приступа унутрашњости зглоба - артротомију, предност артроскопске хирургије је у томе што је мање инвазивна јер наноси мања оштећења везивног ткивa, обезбеђује бољу видљивост унутрашњости зглоба и скраћује време опоравка након интервенције (што је од посебног значаја за радно активне особе и врхунске спортисте, али и за здравствене фондове јер смањује трошкове оперативног лечења).[1][2][3]

Артроскопски могу да се прегледају и лече готови сви синовијални зглобови у телу - колено, раме, ручни и скочни зглоб, кук, лакат и други мали зглобови.[4]

Историјат[уреди]

Прва истраживања „гледање у зглоб“ и прва дијагностика, а потом и лечење повреда колена, почета су у 19. веку. Први артроскоп сличан данашњем конструисан је почетком двадесетог века, а артроскопија, као операциона метода, користити се од почеткa седамдесетих година прошлог века.

Значај и начин извођења[уреди]

Артроскопија је изузетно практичан начин којим ортопед може да завири у његовом оку споља неприступачан и херметички затворен простор зглоба и да без отварања зглобне капсуле прегледа и испита све структуре унутрашњости зглоба, предузме терапијске захвате на унутрашњим структурама зглоба и евентуално уклони страни садржај (крв, крвне угрушке, фрагменте костију и хрскавице и друга страна тела) из зглобне шупљине.

Артроскопија се изводи кроз два мала реза на кожи у околини испитиваног зглоба кроз које се уводи артроскоп и инструментаријум, према потреби. Артроскопија се изводи уз претрходну анестезију која може бити регионална (спинална) или локална. Након интервенције потребно је да пацијент мирује око 24 часа у здравственој установи, ако је артроскопија рађена у спиналној анестезији или око два часа у амбуланти, након захвата уз помоћ локалне анестезије, када је пацијент потпуно покретан и најчешће одлази кући.

Компликације[уреди]

Компликације након артроскопске операције су минималне. Најчешћа компликација, као и код других оперативних захвата, је:

  • Инфекција зглоба (у око 0,1-1%), која се успешно лечи. У вeћини случајева је веома лако излечива;
  • Повреда структура зглоба за време операције;
  • Повреда крвних судова и нерава (у око 0,01% случајева).

Извори[уреди]

  1. Baber YF, Robinson AHN, Villar RN: Is diagnostic arthroscopy of the hip worthwhile? A prospective review of 328 adults investigated for hip pain, J Bone Joint Surg 81B:600, 1998.
  2. Bould M, Edwards D, Villar RN: Case report. Arthro- scopic diagnosis and treatment of septic arthritis of the hip joint, Arthroscopy 9:707, 1993.
  3. Byrd JWG: Hip arthroscopy for posttraumatic loose fragments in the young active adult: three case reports, Clin J Sp Med 6:129, 1996.
  4. Byrd JW: Indications for hip arthroscopy, Presented at the annual meeting of the American Academy of Ortho- paedic Surgeons, San Francisco, 2001.

Литература[уреди]

  • T. Hagino, S. Ochiai, Y. Watanabe, S. Senga, M. Wako, T. Ando, E. Sato, H. Haro: Complications after arthroscopic knee surgery. Arch Orthop Trauma Surg. 2014 Jul 22
  • Hochspringen ↑ G. B. Maletis, M. C. S. Inacio, S. Reynolds, T. T. Funashashi: Indicence of symptomatic venous thromboembolism after elective knee arthroscopy. The Journal of Bone & Joint Surgery. 18. April 2012, Band 94-Am, Heft 8, S. 714–720.
  • Hochspringen ↑ Christopher T. Martin, Andrew J. Pugely, Yubo Gao, Brian R. Wolf: Risk factors for thrity-day morbidity and mortality following knee arthroscopy. In: The Journal of Bone & Joint Surgery. 2013, Band 95-Am, Ausgabe 14 vom 17. Juli 2013, S. 1306. doi:10.2106/JBJS.L.01440.