Артроскопија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Артроскопија
Класификација и спољашњи ресурси

Артоскопски преглед коленог зглоба
ICD-9 80.2
MedlinePlus 007471
MeSH D001182

Артроскопија, посматрање зглоба је инвазивна хируршка процедура у ортопедској хирургији у току које се обавља преглед и евентуално лечење оштећених зглобних елемената у унутрашњости зглоба уз помоћу за ту намену специјално конструисаног оптичког инструмента са камером. У односу на класичну хируршку методу приступа унутрашњости зглоба - артротомију, предност артроскопске хирургије је у томе што је мање инвазивна, јер наноси мања оштећења везивног ткив, обезбеђује бољу видљивост унутрашњости зглоба и скраћује време опоравка након интервенције (што је од посебног значаја за радно активне особе и врхунске спортисте, али и за здравствене фондове јер смањује трошкове оперативног лечења).[1][2][3]

Артроскопски могу да се прегледају и лече готови сви синовијални зглобови у телу - колено, раме, ручни и скочни зглоб, кук, лакат и други мали зглобови.[4]

Историјат[уреди]

Прва истраживања „гледање у зглоб“ и прва дијагностика, а потом и лечење повреда колена, почета су у 19. веку. Први артроскоп сличан данашњем конструисан је почетком двадесетог века, а артроскопија, као операциона метода, користити се од почетком седамдесетих година прошлог века.

Значај и начин извођења[уреди]

Артроскопија је изузетно практичан начин којим ортопед може да завири у његовом оку споља неприступачан и херметички затворен простор зглоба, и да без отварања зглобне капсуле прегледа и испита све структуре унутрашњости зглоба, предузме терапијске захвате, на унутрашњим структурама зглоба и евентуално уклони страни садржај (крв, крвне угрушке, фрагменте костију и хрскавице и друга страна тела) из зглобне шупљине.

Артроскопија се изводи кроз два мала реза на кожи у околини испитиваног зглоба кроз које се уводи артроскоп и инструментаријум, према по потреби.Артроскопија се изводи уз претрходну анестезију која може бити регионална (спинална) или локална. Након интервенције потребно је да пацијент мирује око 24 часа у здравственој установи, ако је артроскопија рађена у спиналној анестезији или око два часа у амбуланти, након захвата уз помоћ локалне анестезије, када је пацијент потпуно покретан и најчешће одлази кући.

Компликације[уреди]

Компликације након артроскопске операције су минималне. Најчешћа компликација, као и код других оперативних захвата, је:

  • Инфекција зглоба (у око 0,1-1%), која се успешно лечи. случајева је веома лако излечива.
  • Повреда структура зглоба за време операције.
  • Повреда крвних судова и нерава (у око 0,01% случајева).

Извори[уреди]

  1. Baber YF, Robinson AHN, Villar RN: Is diagnostic arthroscopy of the hip worthwhile? A prospective review of 328 adults investigated for hip pain, J Bone Joint Surg 81B:600, 1998.
  2. Bould M, Edwards D, Villar RN: Case report. Arthro- scopic diagnosis and treatment of septic arthritis of the hip joint, Arthroscopy 9:707, 1993.
  3. Byrd JWG: Hip arthroscopy for posttraumatic loose fragments in the young active adult: three case reports, Clin J Sp Med 6:129, 1996.
  4. Byrd JW: Indications for hip arthroscopy, Presented at the annual meeting of the American Academy of Ortho- paedic Surgeons, San Francisco, 2001.