Артроскопија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Артроскопија
Wrist arthroscopy.png
Артоскопски преглед коленог зглоба
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-9-CM 80.2
MedlinePlus 007471
MeSH D001182

Артроскопија, посматрање зглоба, је инвазивна хируршка процедура у ортопедској хирургији у току које се обавља преглед и евентуално лечење оштећених зглобних елемената у унутрашњости зглоба помоћу, за ту намену специјално конструисаног, оптичког инструмента са камером.[1] У односу на класичну хируршку методу приступа унутрашњости зглоба - артротомију, предност артроскопске хирургије је у томе што је мање инвазивна јер наноси мања оштећења везивног ткива, обезбеђује бољу видљивост унутрашњости зглоба и скраћује време опоравка након интервенције (што је од посебног значаја за радно активне особе и врхунске спортисте, али и за здравствене фондове јер смањује трошкове оперативног лечења).[2][3][4]

Артроскопски могу да се прегледају и лече готови сви синовијални зглобови у телу - колено, раме, ручни и скочни зглоб, кук, лакат и други мали зглобови.[5]

Историјат[уреди]

Прва истраживања „гледање у зглоб“ и прва дијагностика, а потом и лечење повреда колена, почета су у 19. веку. Током последњих 200 година неколико истраживача дало је непроцењив удео у развоју артроскопије (Бозини,[6] Такаги, Ватанабе).[7][8]

Савремена артроскопија, као посебна инвазивних метода у ортопедској хирургији развила се од изданака првобитне цистоскопије. Први артроскоп сличан данашњем конструисан је почетком двадесетог века, а артроскопија, да би након Другог светског рата, вртоглави раст науке и технологије позиционирао артроскопију као драгоцено оруђе у рукама ортопеда, и то не само као дијагностичку него и терапеутску процедуру.[9] Као операциона метода артроскопија се користити од почетка седамдесетих година прошлог века.[10]

Значај и начин извођења[уреди]

Артроскопија је изузетно практичан начин којим ортопед може да завири у његовом оку споља неприступачан и херметички затворен простор зглоба и да без отварања зглобне капсуле прегледа и испита све структуре унутрашњости зглоба, предузме терапијске захвате на унутрашњим структурама зглоба и евентуално уклони страни садржај (крв, крвне угрушке, фрагменте костију и хрскавице и друга страна тела) из зглобне шупљине.[11]

Артроскопија се изводи кроз два мала реза на кожи у околини испитиваног зглоба кроз које се уводи артроскоп и инструментаријум, према потреби. Артроскопија се изводи уз претрходну анестезију која може бити регионална (спинална) или локална. Након интервенције потребно је да пацијент мирује око 24 часа у здравственој установи, ако је артроскопија рађена у спиналној анестезији или око два часа у амбуланти, након захвата уз помоћ локалне анестезије, када је пацијент потпуно покретан и најчешће одлази кући.[12]

Практични примери из артроскопије колена

Компликације[уреди]

Компликације након артроскопске операције су минималне. Најчешћа компликација, као и код других оперативних захвата, је:

  • Инфекција зглоба (у око 0,1-1%), која се успешно лечи. У већини случајева је веома лако излечива;
  • Повреда структура зглоба за време операције;
  • Повреда крвних судова и нерава (у око 0,01% случајева).[13]

Извори[уреди]

  1. ^ Nikolić D., Popović Đ., Drašković V., Popović Z. : Kliničko artroskopska analiza sinovijalnih plika kolena, Vojnosanit. pregl. 48:3, 206-210, 1991.
  2. ^ Baber YF, Robinson AHN, Villar RN: Is diagnostic arthroscopy of the hip worthwhile? A prospective review of 328 adults investigated for hip pain, J Bone Joint Surg 81B:600, 1998.
  3. ^ Bould M, Edwards D, Villar RN: Case report. Arthroscopic diagnosis and treatment of septic arthritis of the hip joint, Arthroscopy 9:707, 1993.
  4. ^ Byrd JWG: Hip arthroscopy for posttraumatic loose fragments in the young active adult: three case reports, Clin J Sp Med 6:129, 1996.
  5. ^ Byrd JW: Indications for hip arthroscopy, Presented at the annual meeting of the American Academy of Orthopaedic Surgeons, San Francisco, 2001.
  6. ^ Bozzini, P. (1807) Lichtleiter. Weimar: Verlag des Landes-Industrie-Campotirs, Vom Originalwerk des Dr. Philipp BOZZINI aus dem Jahr 1807 wurde uns in freundlicher Weise dieser Kopie von der österreichischen Nationalbibliothek zur Verfügung gestellt, Wien, Dr Figdor P.P
  7. ^ Jackson, R.W. (2001) Historia de la artroscopia en artroscopia. Marban Sl
  8. ^ Jackson, R.W. (1987) Memories of the early days of arthroscopy: 1965-1975. The formative years. Arthroscopy, 3(1): 1-3
  9. ^ Jackson, R.W. (1999) Quo venis quo vadis: The evolution of arthroscopy. Arthroscopy, 15(6): 680-5
  10. ^ Marić DM, Garces G, Martinez A, Petković LD. Istorija artroskopije. Medicinski pregled. 2002; 55(1-2):51-56.
  11. ^ Nikolić D., Drašković V., Popović Z. : Dijagnostička artroskopija kolena i njen uticaj na hirurgiju meniskusa, Vojnosanit. pregl. 50:3, 257-261,1993.
  12. ^ Nikolić D., Popović Dj., Drašković V., Popović Z. : Značaj artroskopije u dijagnostici akutno povreĎenog kolena, Vojnosanit. pregl. 47:6,405-408,1990.
  13. ^ Popović Z., Nikolić D., Vulović R., Rajović J.: Artroskopija kuka, Acta orthop. Iugosl. 2002. Beograd, Vol. XXXIII Broj 1-2, pp. 75-78

Литература[уреди]

  • T. Hagino, S. Ochiai, Y. Watanabe, S. Senga, M. Wako, T. Ando, E. Sato, H. Haro: Complications after arthroscopic knee surgery. Arch Orthop Trauma Surg. 2014 Jul 22
  • Hochspringen ↑ G. B. Maletis, M. C. S. Inacio, S. Reynolds, T. T. Funashashi: Indicence of symptomatic venous thromboembolism after elective knee arthroscopy. The Journal of Bone & Joint Surgery. 18. April 2012, Band 94-Am, Heft 8, S. 714–720.
  • Hochspringen ↑ Christopher T. Martin, Andrew J. Pugely, Yubo Gao, Brian R. Wolf: Risk factors for thrity-day morbidity and mortality following knee arthroscopy. In: The Journal of Bone & Joint Surgery. 2013, Band 95-Am, Ausgabe 14 vom 17. Juli 2013, S. 1306. doi:10.2106/JBJS.L.01440.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).