Артроскопија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Артроскопија
Wrist arthroscopy.png
Артоскопски преглед коленог зглоба
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-9-CM 80.2
MedlinePlus 007471
MeSH D001182

Артроскопија, посматрање зглоба, је инвазивна хируршка процедура у ортопедској хирургији у току које се обавља преглед и евентуално лечење оштећених зглобних елемената у унутрашњости зглоба помоћу, за ту намену специјално конструисаног, оптичког инструмента са камером.[1] У односу на класичну хируршку методу приступа унутрашњости зглоба - артротомију, предност артроскопске хирургије је у томе што је мање инвазивна јер наноси мања оштећења везивног ткива, обезбеђује бољу видљивост унутрашњости зглоба и скраћује време опоравка након интервенције (што је од посебног значаја за радно активне особе и врхунске спортисте, али и за здравствене фондове јер смањује трошкове оперативног лечења).[2][3][4]

Артроскопски могу да се прегледају и лече готови сви синовијални зглобови у телу - колено, раме, ручни и скочни зглоб, кук, лакат и други мали зглобови.[5]

Историјат[уреди]

Прва истраживања „гледање у зглоб“ и прва дијагностика, а потом и лечење повреда колена, почета су у 19. веку. Током последњих 200 година неколико истраживача дало је непроцењив удео у развоју артроскопије (Бозини,[6] Такаги, Ватанабе).[7][8]

Савремена артроскопија, као посебна инвазивних метода у ортопедској хирургији развила се од изданака првобитне цистоскопије. Први артроскоп сличан данашњем конструисан је почетком двадесетог века, а артроскопија, да би након Другог светског рата, вртоглави раст науке и технологије позиционирао артроскопију као драгоцено оруђе у рукама ортопеда, и то не само као дијагностичку него и терапеутску процедуру.[9] Као операциона метода артроскопија се користити од почетка седамдесетих година прошлог века.[10]

Значај и начин извођења[уреди]

Артроскопија је изузетно практичан начин којим ортопед може да завири у његовом оку споља неприступачан и херметички затворен простор зглоба и да без отварања зглобне капсуле прегледа и испита све структуре унутрашњости зглоба, предузме терапијске захвате на унутрашњим структурама зглоба и евентуално уклони страни садржај (крв, крвне угрушке, фрагменте костију и хрскавице и друга страна тела) из зглобне шупљине.[11]

Артроскопија се изводи кроз два мала реза на кожи у околини испитиваног зглоба кроз које се уводи артроскоп и инструментаријум, према потреби. Артроскопија се изводи уз претрходну анестезију која може бити регионална (спинална) или локална. Након интервенције потребно је да пацијент мирује око 24 часа у здравственој установи, ако је артроскопија рађена у спиналној анестезији или око два часа у амбуланти, након захвата уз помоћ локалне анестезије, када је пацијент потпуно покретан и најчешће одлази кући.[12]

Практични примери из артроскопије колена

Компликације[уреди]

Компликације након артроскопске операције су минималне. Најчешћа компликација, као и код других оперативних захвата, је:

  • Инфекција зглоба (у око 0,1-1%), која се успешно лечи. У већини случајева је веома лако излечива;
  • Повреда структура зглоба за време операције;
  • Повреда крвних судова и нерава (у око 0,01% случајева).[13]

Извори[уреди]

  1. Nikolić D., Popović Đ., Drašković V., Popović Z. : Kliničko artroskopska analiza sinovijalnih plika kolena, Vojnosanit. pregl. 48:3, 206-210, 1991.
  2. Baber YF, Robinson AHN, Villar RN: Is diagnostic arthroscopy of the hip worthwhile? A prospective review of 328 adults investigated for hip pain, J Bone Joint Surg 81B:600, 1998.
  3. Bould M, Edwards D, Villar RN: Case report. Arthroscopic diagnosis and treatment of septic arthritis of the hip joint, Arthroscopy 9:707, 1993.
  4. Byrd JWG: Hip arthroscopy for posttraumatic loose fragments in the young active adult: three case reports, Clin J Sp Med 6:129, 1996.
  5. Byrd JW: Indications for hip arthroscopy, Presented at the annual meeting of the American Academy of Orthopaedic Surgeons, San Francisco, 2001.
  6. Bozzini, P. (1807) Lichtleiter. Weimar: Verlag des Landes-Industrie-Campotirs, Vom Originalwerk des Dr. Philipp BOZZINI aus dem Jahr 1807 wurde uns in freundlicher Weise dieser Kopie von der österreichischen Nationalbibliothek zur Verfügung gestellt, Wien, Dr Figdor P.P
  7. Jackson, R.W. (2001) Historia de la artroscopia en artroscopia. Marban Sl
  8. Jackson, R.W. (1987) Memories of the early days of arthroscopy: 1965-1975. The formative years. Arthroscopy, 3(1): 1-3
  9. Jackson, R.W. (1999) Quo venis quo vadis: The evolution of arthroscopy. Arthroscopy, 15(6): 680-5
  10. Marić DM, Garces G, Martinez A, Petković LD. Istorija artroskopije. Medicinski pregled. 2002; 55(1-2):51-56.
  11. Nikolić D., Drašković V., Popović Z. : Dijagnostička artroskopija kolena i njen uticaj na hirurgiju meniskusa, Vojnosanit. pregl. 50:3, 257-261,1993.
  12. Nikolić D., Popović Dj., Drašković V., Popović Z. : Značaj artroskopije u dijagnostici akutno povreĎenog kolena, Vojnosanit. pregl. 47:6,405-408,1990.
  13. Popović Z., Nikolić D., Vulović R., Rajović J.: Artroskopija kuka, Acta orthop. Iugosl. 2002. Beograd, Vol. XXXIII Broj 1-2, pp. 75-78

Литература[уреди]

  • T. Hagino, S. Ochiai, Y. Watanabe, S. Senga, M. Wako, T. Ando, E. Sato, H. Haro: Complications after arthroscopic knee surgery. Arch Orthop Trauma Surg. 2014 Jul 22
  • Hochspringen ↑ G. B. Maletis, M. C. S. Inacio, S. Reynolds, T. T. Funashashi: Indicence of symptomatic venous thromboembolism after elective knee arthroscopy. The Journal of Bone & Joint Surgery. 18. April 2012, Band 94-Am, Heft 8, S. 714–720.
  • Hochspringen ↑ Christopher T. Martin, Andrew J. Pugely, Yubo Gao, Brian R. Wolf: Risk factors for thrity-day morbidity and mortality following knee arthroscopy. In: The Journal of Bone & Joint Surgery. 2013, Band 95-Am, Ausgabe 14 vom 17. Juli 2013, S. 1306. doi:10.2106/JBJS.L.01440.

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).