Езофагогастродуоденоскопија

С Википедије, слободне енциклопедије
Езофагогастродуоденоскопија
Esophageal varices - post banding.jpg
Ендоскоп у тренутку прегледа гастроинтестиналног тракта
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-9-CM45.13
MeSHD016145

Езофагогастродуоденоскопија је минимално инвазивна ендоскопска дијагностичка и терапијска метода, којом се визуелно прегледа део горњег дела гастроинтестиналног тракта до дванаестопалачног црева, утврђује стање једњака, желуца и дванаестопалачног црева.[1] Сматра се минималном инвазивном процедуром јер не захтева инцизију празнина главних органа нити се после интервенције захтева посебан метод опоравка, осим у случајевима када се користе седативи или анестезија.[2] Често је праћена гушобољом.[3]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Преглед се врши специјалним апаратом, гастроскопом, који се сатоји од:

  • флексибилне фибероптичке цеви промера 6 до 7 мм
  • извора светла и телевизијске камере на врху цеви,
  • преносног система слике до посебне јединице уређаја,
  • монмитора на коме се прати кретање цеви и анализира налазе.

Ток процедуре[уреди | уреди извор]

Флекибилну цев инструмента убацује се кроз уста у једнјак пацијенат и полако увлачи све до дуоденума.

Преглед се врши након шесточасовног гладовања како би се дигестивни тракт ослободио хране.

Преглед је мало неугодан, а да би се избегла ова неугодност, може се изводити у аналгоседацији.

Током прегледа, се готово увек обавља биопсија слузокож, која није болна и служе за преглед ткива желуца под микроскопом и у циљу постављање тачне дијагнозе.[4]

Шематизовани приказ езофагогастродуоденоскопије

Индикације[уреди | уреди извор]

Дијагностичке
  • Дијагностичка процена знакова или симптома који указују на болест горњег гастроинтестиналног тракта (нпр диспепсија, дисфагија, кардиолошки бол прсима или рекурентна емезија)
  • Дијагноза чира на слузокожи желуца и дуоденума,
  • Дијагноза малигних промена у једњаку и желуцу (нпр Беретов једњак или полипозни синдроми).[5]
  • Присутво Helicobacter pylori - инфекције слукоже желуца.
Биоптичке

Узимање узорака ткива за биопсију у циљу тачног постављања дијагнозе или код недовољано јасних стања

Терапијске

Терапијска интервенција

  • проналажење и уклањање страних тела,
  • контрола крварења,
  • дилатација сужења или стентирање стриктуре,
  • аблација неоплазми
  • постављање гастростоме.

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Контраиндикације за езофагогастродуоденоскопија укључују следећа стања:

  • Могућу перфорацију
  • Медицински нестабилна стања
  • Невољни пацијенти
Релативне контраиндикације
  • Пацијенти на антикоагулацнтној терапији. Дијагностичка езофагогастродуоденоскопија се сматра процедуром ниског ризика за крварење код пацијената на антикоагулантима и стога се може извести без прилагођавања антикоагуланата пре процедуре.[6] Међутим, ако се разматра или жели извести полипектомија, онда се пацијентов профил згрушавања треба нормализовати. Такође ризик од ретрофарингеалног хематома може бити присутан у болесника с тешким поремећајима коагулације. Одређене терапеутске процедуре (дилатације, перкутана ендоскопска гастростомија [ПЕГ], полипектомија, ендоскопска сфинктеротомија, ЕУС-вођена фино-иглена аспирација [ФНА], ласерска аблација и коагулација) такође се сматрају високоризичним процедурама за крварење и захтевају прилагођавање антикоагулантне терапије.
  • Фарингеални диурвертикулум
  • Операција главе и врата

Компликације[уреди | уреди извор]

Стопа компликација је око 1 на 1.000.[7] Најчешће су:

  • аспирација желудачног садржаја, изазива аспирацијску пнеумонију
  • крварење
  • перфорација
  • кардиопулмонални проблеми.[8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ [Guideline] ASGE Standards of Practice Committee, Early DS, Ben-Menachem T, Decker GA, Evans JA, Fanelli RD, et al. Appropriate use of GI endoscopy. Gastrointest Endosc. 2012 Jun. 75 (6):1127-31.
  2. ^ [Guideline] ASGE Ensuring Safety in the Gastrointestinal Endoscopy Unit Task Force, Calderwood AH, Chapman FJ, Cohen J, Cohen LB, Collins J, et al. Guidelines for safety in the gastrointestinal endoscopy unit. Gastrointest Endosc. 2014 Mar. 79 (3):363-72.
  3. ^ Chan MF. Complications of upper gastrointestinal endoscopy. Gastrointest Endosc Clin N Am. 1996 Apr. 6(2):287-303.
  4. ^ Chernecky CC, Berger BJ. Esophagogastroduodenoscopy (EGD) - diagnostic. In: Chernecky CC, Berger BJ, eds. Laboratory Tests and Diagnostic Procedures. 6th ed. St Louis, MO: Elsevier; 2013:486-487.
  5. ^ Osawa H, Yamamoto H, Yamada N, Yoshizawa M, Sunada K, Kita H, et al. Diagnosis of endoscopic Barrett's esophagus by transnasal flexible spectral imaging color enhancement. J Gastroenterol. 2009. 44(11):1125-32.
  6. ^ [Guideline] ASGE Standards of Practice Committee., Acosta RD, Abraham NS, Chandrasekhara V, et al. The management of antithrombotic agents for patients undergoing GI endoscopy. Gastrointest Endosc. 2016 Jan. 83 (1):3-16.
  7. ^ „EGD – esophagogastroduodenoscopy”. 
  8. ^ Vargo JJ. Preparation for and complications of GI endoscopy. In: Feldman M, Friedman LS, Brandt LJ, eds. Sleisenger and Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease: Pathophysiology/Diagnosis/Management. 10th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2016:chap 41.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).