Банјип

Из Википедије, слободне енциклопедије
Банјип
Bunyip skull.jpg
илустрација наводне лобање Банјипа
Група криптид
Подгрупа "Живи диносаур",
Криптозоолошки сисар,
Криптозоолошка птица,
Криптозоолошка риба,
Језерско чудовиште
Земља  Аустралија
Станиште дивљина Аустралије
Илустрација.
Банјип (према опису гдје наликује на комбинацију воденкоња и медвједа)
Илустрација.
Банјип (према опису гдје наликује на диносаура из групе Орнитопода)
Илустрација.
Банјип (према опису гдје наликује на комбинацију сабљозубог тигра и видре) (аутор Ц. Д. Ричардсон)
Илустрација.
илустрација Банјипа из 1890. године
Илустрација.
илустрација Банјипа из 1935. године
Илустрација.
абориџински цртеж Банјипа (Тор-ру-дон)

Банјип (енгл. Bunyip) је криптид и биће из митологије абориџинских народа. Ово биће наводно обитава у близини језера, мочвара, билабонгова, ријека и ушћа ријека широм Аустралије.

Етимологија назива[уреди]

Име овог митолошког бића долази из Вергаија језика Вемба-Вемба Абороџина, абориџинског народа са југоистока Аустралије[1][2][3].

Ова ријеч у преводу, од стане данашњи Абориџина, значи "ђаво" или "зли дух"[4], иако овај превод можда и није испараван и не означава право значење ове ријечи који је важио за вријеме доласка првих Абориџина у Аустралију. Неки модерни извори алудирају на лингвистичку повезаност између ријечи банјип и ријечи буњил (енгл. Bunjil), назива за митолошког "Великог човјека" који је створио планине, ријеке, људе и животиње.

Ријеч банјип се први пут спомиње у енглеском језику средином 1840их година као значење везано за непознату животињу из Аустралске дивљине која производи застрашујуће крике[5]. Током 1850их година ријеч банјип је такође постала синоним у енглеском језику становника Аустралије за варалицу, лопова и лицемјера[1].

Термин "банјип аристократија" је настао 1853. године како би се описала аустралска амбициозност да се постане аристократом. У раним 1990им годинама аустралски премијер Паул Кетингје користио ријеч банјип како би описао чланове конзервативне опозиционе Аустралске Либералне Странке (енгл. Liberal Party of Australia)[6][7].

Ријеч банјип се такође може пронаћи и у називима неких географски мјеста у Аустралији, као што су:

  • град Банјип у Викторији,
  • и ријека Банјип која се улијева у Вестернпортски заљев на југу Викторије.

Диљем Аустралије постоје и други називи за банјипа[8], као што су:

  • у Западној Аустралији:
  • у Новом Јужном Велсу:
    • бунјап (енгл. Bunyup),
    • бурли звјер (енгл. Burley beast),
    • вауваи (енгл. Wauwai) (са подручја у близини ријеке Хантер),
    • ви-ва (енгл. Wee-waa) (са подручја у близини града Нарандера),
    • вови (енгл. Wowee) (са подручја у близини ријеке Хантер),
    • воуваи (енгл. Wouwai) (са подручја у близини језера Макуари),
    • гаурџ (енгл. Gauarge),
    • гу-ру-нгати (енгл. Gu-ru-ngaty) (из језика Туравал Абориџина),
    • донгус (енгл. Dongus),
    • кинепрати (енгл. Kinepraty) (из језика Вирадјури Абориџина),
    • кинепратија (енгл. Kinepràtia) (из језика Вирадјури Абориџина),
    • кудимудра (енгл. Kuddimudra) (из језика Вирадјури Абориџина),
    • мири-ула (енгл. Mirree-ulla) (из језика Вирадјури Абориџина),
    • мириола (енгл. Mirriola) (са подручја у близини ријеке Барвон);
  • у Викторији:
    • кајанпрати (енгл. Kajanprati),
    • катенпаи (енгл. Katenpai),
    • киапрати (енгл. Kianpraty),
    • мо-ру-бул (енгл. Moo-roo-bul),
    • то-ру-дун (енгл. Too-roo-dun) (са подручја у близини града Вестернпорта),
    • тор-ру-дон (енгл. Toor-roo-don),
    • тумбата (енгл. Tumbata);
  • у Квинсленду:
    • кар-бунјах (енгл. Car-bunyah) (са подручја Чанел Кантри),
    • молгеванке (енгл. Moolgewanke),
    • мочел (енгл. Mochel),
    • муни муни (енгл. Munni munni);

Опис банјипа у митологији и народним предањима[уреди]

Иако не постоји тачан опис банјипа, постоје многе верзије његовог описа од којих су се неке задржале до данашњих дана.

Народна предања[уреди]

У митологији Банјип је биће које излази из воде у ноћи пуног мјесеца и убија и једе све животиње и људе који су близу обале. Старији су причали дјеци приче о Банјипу пред спавање како би их застрашили да не прилазе обалама ријека и језера.

У једној легенди се спомиње да је Дугина Змија казнила човјека по имену Биами који је убио и појео тотемску животињу свог племена. Дугина Змија га је претворила у злог духа Банјипа који је почео нападати своје племе и животиње у околини.

Описи банјипа[уреди]

Роберт Холден је у својој књизи из 2001. године написао да постоји најмање девет различити описа за банјипа диљем Аустралије[9]. Први европски досељеници су такође записали многоброје верзије описа банјипа[9]

Џорџ Френч Ангус је 1847. године записао опис банјипа или "воденог духа" од стране Морунди народа (енгл. Moorundi people) који живе крај ријеке Мари. Ово биће по изгледу наликује на огромну морску звјезду која понекад излази на обалу ријеке[10].

Међу некима од најчешћи особина које су се приписивале банјипу у описима објављиванима у аустралским новинама у 19ом вјеку су крокодилска глава, псеће лице, тамно крзно, коњски реп, пераје фоке, крављи рогови, кљове од моржа или пачји кљун[11].

Међу другим описима Банјипа су и:

  • Опис у коме је налик на велику јегуљу (Тор-ру-дон);
  • Опис у коме је налик на великог емуа (Тор-ру-дон);
  • Опис у коме је налик на диносаура из групе Орнитопода са оштрим канџама на предњим ногама;
  • Опис у коме је налик на сисара који изгледа као комбинацију туљана и видре;
  • Опис у коме је налик на сирара који изгледа као комбинација пса и видре са дугим очњацима у горљој чељусти, тамним дугим крзном, оштрим канџама на предњим удовима са пливаћим кожицама помоћу који лови рибу, и дугим репом помоћу ког брзо плива;
  • Опис у коме је налик на сисара који изгледа као комбинација воденкоња и медвједа:
  • Опис у коме је налик на сисара који изгледа као комбинација сабљозубог тигра и видре;

Хронологија сусрета са овим бићем и виђења[уреди]

Илустрација.
Хамилтон Хјум (19. јун 1797. – 19. април 1873.)
  • 1818. године Хамилтон Хјум и Џејмс Михем су пронашли неколико свјежи кости непознате животиње на обали језера Батхурст у Новом Јужном Велсу. Кости су описали да су велике као кости код воденкоња. Касније су устврдили да кости наликују на кости Дипротодона;
  • Највећи број виђења Банјапа се десио између 1840-их и 1850-их и то углавном на југу Аустралије.
    • У јулу 1845. године у новинама "Џилонг Адвертајзер" је објављено да је пронађена нефосилизирана кост неке непознате велике животиње у близини града Џилонга. Ову кост су показали припадницима разни Абориџински племена и сви одговорили да ова кост припада Банјипу.
    • Такође је исте године се објавили да је једну Абориџинску жену убио Банјип.
    • Такође је исте године су интервјуисали Абориџина по имену Мунбовран који је испричао свој сусрет са бићем (које је наликовало на диносаура из групе Орнитопода) које му је канџама нанијело неколико дибоки рана на прсима;
    • У марту 1847. године "огромни чудновати кљунаш" је виђен како се сунча на обали насупрот Кастом Хауса у Мелбурну;[12]

Могуће објашњење овог криптида[уреди]

Постоји неколико могући објашњења за неке од описа овог криптида:

  • У случају Буруњора гдје се описује као велики ему (знаном још као Тор-ру-дон) се ради о давним сјећањима Абориџина на птицу Гениорнис њутони (лат. Genyornis newtoni)) - велику изумрлу птицу нелетачици из породице Дроморнитидае (лат. Dromornithidae) која је некада настањивала Аустралску дивљину. Гениорнис је био преко 2 метра висок, и био је месождер и стрвинар. Ова врста је изумрла прије неки 53.900 до 43.400 година;
  • У случају Буруњора гдје се описује као сисар који изгледа као комбинација воденкоња и медвједа се ради о давним сјећањима Абориџина на Дипротодонте (лат. Diprotodontidae)) - породицу давно изумрли сисара биљоједа који су били највећи торбари на свијету. Живјели су од Олигоцена до краја Плеистоцена (до прије неки 11.000 година). Највећи дипротодонт је био Дипротодон оптатум (лат. Diprotodon optatum), који је био и највећи торбар који је икад постојао на Земљи;
  • У случају Буруњора гдје се описује као велика јегуља (знаном још као Тор-ру-дон) се ради о Аустралској дугоперајној јегуљи (лат. Anguilla reinhardtii), за које је забиљежено да могу нарасти и до 3 метра.

У популарној култури[уреди]

У књижевности[уреди]

У књижевности из 19ог и раног 20ог вјека се могу пронаћи многобројна дјела у којима се спомиње банјип.

Најранија знана прича у којој се спомиње банјип је из књиге "The Brown Fairy Book" аутора Андруа Ленга из 1904. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Holden, Robert (2001). Bunyips: Australia's folklore of fear. National Library of Australia. ISBN 978-0-642-10732-9. 
  • Fenner, Charles (1933), Bunyips and Billabongs, Sydney: Angus and Robertson 
  • Tim the Yowie Man (22.11.2013). „Tim the Yowie Man: The bunyip hunt”. The Canberra Times. Fairfax Media. Архивирано из оригинала на датум 23.11.2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date=, |archive-date= (помоћ)

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Hughes, Joan, ур. (1989). Australian Words and Their Origins. Oxford University Press. стр. 90. ISBN 0-19-553087-X. 
  2. Butler, Susan (2009). The Dinkum Dictionary: The origin of Australian Words. Text Publishing. стр. 53. ISBN 978-1-921351-98-3. 
  3. Holden (2001). стр. 15.
  4. See for example, Oodgeroo Noonucca (Kath Walker)'s story in Stradbroke Dreamtime. [1]
  5. See Geelong Advocate 2 July 1845 at Peter Ravenscroft's Bunyip and Inland Seal Archive [2][мртва веза]
  6. „Parliamentary decorum”. 
  7. McGillivray, Don (15.08.1994). „But those names will never hurt them”. Windsor Star.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  8. Wannan, Bill (1976) [1970.]. Australian Folklore. Landsdowne Press. стр. 101. ISBN 0-7018-0088-7. 
  9. 9,0 9,1 Holden
  10. George French Angus (1847.) Savage Life and Scenes in Australia and New Zealand. Vol 1, p.99. London. Reprinted 1969. Libraries Board of South Australia.
  11. For numerous examples see Peter Ravenscroft's survey of nineteenth century newspaper accounts of the bunyip at Bunyip and Inland Seal Archive [3][мртва веза]
  12. „PORT PHILLIP.”. The South Australian. Adelaide: National Library of Australia. 02.03.1847. стр. 7. Приступљено 16.09.2013.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |date= (помоћ)
Грешка цитата: <ref> tag with name "FOOTNOTEHolden2001.22.E2.80.9324" defined in <references> is not used in prior text.