Пређи на садржај

Београдски трамвај

С Википедије, слободне енциклопедије
Београдски трамвај
Београдски трамвај CAF Urbos 3
Опште информације
 Држава Србија
 ГрадБеоград
 Отварање1892
 Електрификација1894-1904
 ОператорГСП Београд
Инфраструктура
 Дужина трасе42 km
 Ширина колосека1000 mm
 ДепоиСава (7, 9, 11, 13)
Дорћол (остале линије)
Операција
 Линије14
 Дужина линије127,3 km
 Возни парк204
Портал Трамвајски саобраћај

Београдски трамвај је највећи трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Историја

Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи,[2] а прва електрична линија уведена је 1894.[3] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника. Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[4][5] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом.[6][7]

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа. [8]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[9]

Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[3]

Трамвајске линије пре Другог светског рата

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[8]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630. Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је 1939. укинута и замењена аутобуском линијом.[10]

Основне информације

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 14 трамвајских линија:

Мрежа трамвајских линија у Београду

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 7: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јануара 2017)
  • 9: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена ноћна линија 33 која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Возни парк

Слика Назив број нумерација
Tatra KT4 146 201-420
Düwag Be4/6 28 601-628
CAF Urbos 3 30 1501-1530
Tatra T4 1 (није у употреби) 1004

Занимљивости из историје о трамвајима

  • 23. новембра 1937. годинеу Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[12]
  • За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[8]

Галерија

Види још

Референце

  1. ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  2. ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
  3. ^ а б Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. стр. 129—135. 
  4. ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020. 
  5. ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења. 
  6. ^ "Време", 5. август 1938
  7. ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
  8. ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  9. ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  10. ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020. 
  11. ^ После 5 и по година линија поново саобраћа („Телеграф“, 12. јануар 2016.)
  12. ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937


Спољашње везе

Шаблон:Јавни превоз у Београду