Београдски трамвај
Београдски трамвај | |||
---|---|---|---|
Опште информације | |||
Држава | Србија | ||
Град | Београд | ||
Отварање | 1892 | ||
Електрификација | 1894-1904 | ||
Оператор | ГСП Београд | ||
Инфраструктура | |||
Дужина трасе | 42 km | ||
Ширина колосека | 1000 mm | ||
Депои | Сава (7, 9, 11, 13) Дорћол (остале линије) | ||
Операција | |||
Линије | 14 | ||
Дужина линије | 127,3 km | ||
Возни парк | 204 | ||
| |||
Портал Трамвајски саобраћај | |||
Београдски трамвај је највећи трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.
Историја
Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи,[2] а прва електрична линија уведена је 1894.[3] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника. Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[4][5] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом.[6][7]
Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа. [8]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[9]
Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.
Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.
Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[3]
Трамвајске линије пре Другог светског рата
Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[8]
- Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
- Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
- Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630. Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је 1939. укинута и замењена аутобуском линијом.[10]
Основне информације
Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 14 трамвајских линија:
- 2: Пристаниште - Вуков споменик - Пристаниште
- 3: Омладински стадион - Славија - Кнежевац (до 3. децембра 2012. је ишла до Ташмајдана)
- 5: Калемегдан /Доњи град/ - Устаничка
- 6: Ташмајдан - Устаничка
- 7: Устаничка - Блок 45
- 9: Бањица - Блок 45
- 10: Калемегдан /Доњи град/ - Бањица
- 11: Калемегдан /Доњи град/ - Блок 45 (од 18.01.2016. линија поново саобраћа - после 5 и по година) [11]
- 12: Омладински стадион - Ташмајдан - Баново Брдо (до 3. децембра 2012. је ишла преко Славије)
- 13: Баново Брдо - Блок 45
- 14: Устаничка - Бањица
Током ноћи саобраћале су само две линије:
- 7: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јануара 2017)
- 9: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута од 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена ноћна линија 33 која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)
Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).
Возни парк
Слика | Назив | број | нумерација |
---|---|---|---|
Tatra KT4 | 146 | 201-420 | |
Düwag Be4/6 | 28 | 601-628 | |
CAF Urbos 3 | 30 | 1501-1530 | |
Tatra T4 | 1 (није у употреби) | 1004 |
Занимљивости из историје о трамвајима
- 23. новембра 1937. годинеу Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[12]
- За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[8]
Галерија
-
Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
-
Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
-
Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
-
Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
-
Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
Види још
Референце
- ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
- ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
- ^ а б Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. стр. 129—135.
- ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења.
- ^ "Време", 5. август 1938
- ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
- ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
- ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020.
- ^ После 5 и по година линија поново саобраћа („Телеграф“, 12. јануар 2016.)
- ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
Спољашње везе
- Проблем прелазних трамвајских карата. - У: Београдске општинске новине, 1. децембар 1933.
- Како су изгледали трамваји у Београду кроз историју
- Трамвајске линије у Београду
- Историја трамваја у Београду
- „Pre kruga dvojke najvažnija u Beogradu je bila - linija jedinice. Šta se s njom desilo?”. Телеграф. 12. 8. 2020. Приступљено 12. 8. 2020.