Пређи на садржај

Београдски трамвај

С Википедије, слободне енциклопедије
Београдски трамвај
Београдски трамвај CAF Urbos 3
Опште информације
 Држава Србија
 ГрадБеоград
 Отварање1892.
 Електрификација1894–1904.
 ОператорГСП Београд
Инфраструктура
 Дужина трасе42 km
 Ширина колосека1000 mm
 ДепоиСава
Операција
 Линије12
 Дужина линије127,3 km
 Возни парк203

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Историја

[уреди | уреди извор]
Развој трамвајских пруга у Београду
Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[1] Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 14. октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[2][3] Прва електрична линија уведена је 1894.[4] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[5][6] У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[7] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја). Линија "Калемегдан-Коларац-Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922. Пруга Теразије – Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад".[8][9]

Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, куда је возила Десетка, пуштен је у јулу 1935.[10] Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[11] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[12][13] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[14]). За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[15][16] Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[17] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[18] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[19] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[20]

На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[21]

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа.[22]Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем, али су 1982. године одбијени јер је донесена одлука како ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа. Године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[23] Пруга од Економског факултета до Блока 45 је у саобраћају од 31. августа 1984,[24] од Господарске механе до Бановог брда од 16. јуна 1986.[25]

Крајем 2000-их година започела је модернизација система, а последње промене биле су 2010. године.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.

[уреди | уреди извор]

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[4]

Трамвајске линије пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[22]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630.
  • Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом,[26] а што је било замишљено као претходница тролејбуса.[27]
  • Линија 7 – Калемегдан - Ново Гробље, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[28][29][30][31]
  • Линија 12 – Кнежев споменик - Дедиње[32]

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 11 трамвајских линија:

Мрежа трамвајских линија у Београду
Активне линије
Линија Од До Уведена Белешке Референце
2 Пристаниште кружна 1892 Кружна на садашњој траси од 15.8.1929.
3 Омладински стадион Кнежевац 17-6-1894 Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А
3Л Ташмајдан Топчидер 11-7-2018 Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А [33]
5 Калемегдан /Доњи град/ Устаничка 1981/2
6 Ташмајдан Устаничка око 1900.
7 Устаничка Блок 45 1-1-1958 [34]
9 Бањица Блок 45 1-1-1958 [34]
10 Калемегдан /Доњи град/ Бањица 17-1-1926 [35]
11 Калемегдан /Доњи град/ Блок 45 31-8-1984 [36]
12 Омладински стадион Баново брдо 16-6-1986 [37]
13 Баново брдо Блок 45 16-6-1986 [37]
14 Устаничка Бањица 1989
Укинуте линије
Линија Од До Уведена Укинута Белешке Референце
1 Калемегдан /Доњи град/ Кнежевац 1-9-1978 1992 Привремено укинута током санкција, никада није враћена [38]
1А Савинац (Славија) Приштинска (Црвени крст) 16-1-1927 1947 Замењена тролејбуском линијом [39]
4 Калемегдан /Доњи град/ Омладински стадион 1983 1989
7Л Ташмајдан Блок 45 19-7-1992 [40]
8 Омладински стадион Вождовац 1978 1993 Привремено укинута током санкција, никада није враћена
9Л Главна железничка станица Вождовац 1984 1989
16 Пристаниште Смедеревски пут 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 7 [34]
20 Пристаниште Вождовац 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 9 [34]

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017)
  • 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Возни парк

[уреди | уреди извор]
Слика Назив број нумерација
Tatra KT4 146 2201-2420
Düwag Be4/6[41] 28 2601-2628
CAF Urbos 3 30 1501-1530

Занимљивости из историје о трамвајима

[уреди | уреди извор]
  • 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[42]
  • За релативно кратко време ће се почети са изградњом подземне саобраћајне мреже Београда. Правци ће бити они који су покривени трамвајским линијама према подацима из 1938. године.[22]
  • Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[43]
  • У превртању "двојке" на углу Карађорђеве и Париске 20. новембра 1980. повређен је 41 путник.[44]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
    Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
  • Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
    Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
  • Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
    Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
  • Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
    Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
  • Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
    Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  2. ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
  3. ^ „ТРАМВАЈ ИШАО У РИКВЕРЦ: Бахато паркирање у БГ-у из 1892.”. Нпортал. 5. 1. 2022. Приступљено 23. 1. 2022. 
  4. ^ а б Стојановић 2016, стр. 129–135
  5. ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020. 
  6. ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења. 
  7. ^ "Политика", 21. окт. 1922, стр. 4
  8. ^ "Политика", 20. окт. 1924, стр. 6
  9. ^ "Илустровани лист"; 1924. бр. 45; стр. 22
  10. ^ "Политика", 26. јул 1935
  11. ^ "Време", 3. јан. 1937
  12. ^ "Време", 5. август 1938
  13. ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
  14. ^ "Политика", 5. авг. 1938
  15. ^ "Политика", 21. феб. 1941
  16. ^ "Политика", 25. феб. 1941
  17. ^ „Политика”, 6. јул 1935
  18. ^ „Политика”, 25. јул 1936
  19. ^ „Политика”, 27. јул 1936
  20. ^ "Политика", 22. авг. 1937, стр. 16
  21. ^ "Политика", 8. авг. 1940
  22. ^ а б в Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  23. ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  24. ^ "Борба", 1. сеп. 1984
  25. ^ "Борба", 17. јун 1986, стр. 14
  26. ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020. 
  27. ^ "Политика", 8. авг. 1939
  28. ^ "Политика", 27. март 1940
  29. ^ "Политика", 20. април 1940
  30. ^ "Политика", 23. апр. 1940
  31. ^ "Политика", 30. мај 1940
  32. ^ „Najopasnija tramvajska linija u Beogradu ukinuta je posle 3 nesreće na strmim ulicama Dedinja i Senjaka”. Kaldrma.rs. 27. 11. 2022. Приступљено 13. 1. 2024. 
  33. ^ Oд 11. јула нове линије 3Л и 38А саобраћају до ЖС Топчидер
  34. ^ а б в г "Борба", 15. новембар 1957
  35. ^ "Правда", 18. јануар 1926
  36. ^ "Борба", 30. август 1984
  37. ^ а б "Борба", 17. јун 1986
  38. ^ "Борба", 2. септембар 1978
  39. ^ "Правда", 17. јануар 1927
  40. ^ "Борба", 18. јул 1992
  41. ^ „Zaboravljeni beogradski “Švajcarac””. Kaldrma.rs. 28. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024. 
  42. ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
  43. ^ "Политика", 30. јан. 1938
  44. ^ "Борба", 21. нов. 1980, стр. 5

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_трамвај&oldid=28975098”