Пређи на садржај

Београдски трамвај

С Википедије, слободне енциклопедије
Београдски трамвај
Београдски трамвај CAF Urbos 3
Опште информације
 Држава Србија
 ГрадБеоград
 Отварање1892.
 Електрификација1894–1904.
 ОператорГСП Београд
Инфраструктура
 Дужина трасе42 km
 Ширина колосека1000 mm
 ДепоиСава
Операција
 Линије13
 Дужина линије127,3 km
 Возни парк203

Београдски трамвај је највећи и тренутно једини трамвајски систем у Републици Србији који је почео с радом 1892. године.

Основне информације

[уреди | уреди извор]

Београдски трамвајски систем има укупну дужину шина од 127,3 км и 13 трамвајских линија:

Мрежа трамвајских линија у Београду
Активне линије
Линија Од До Уведена Белешке Референце
2 Пристаниште кружна 1892 Кружна на садашњој траси од 15.8.1929.
3 Омладински стадион Кнежевац 17-6-1894 Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А
3Л Ташмајдан Топчидер 11-7-2018 Због радова на Булевару патријарха Павла привремено замењена аутобуском линијом 3А [1]
5 Калемегдан /Доњи град/ Устаничка 1981/2
6 Ташмајдан Устаничка око 1900.
7 Устаничка Блок 45 1-1-1958 [2]
8 Омладински стадион Бањица 1978 Трајно укинута за време санкција, враћена 1. фебруара 2026. са незнатно измењеном трасом. Првобитно уведена 1977. као линија 10А
9 Бањица Блок 45 1-1-1958 [2]
10 Калемегдан /Доњи град/ Бањица 17-1-1926 [3]
11 Калемегдан /Доњи град/ Блок 45 31-8-1984 Због радова у Карађорђевој улици привремено не саобраћа [4]
12 Омладински стадион Баново брдо 16-6-1986 Трамвај 12 је први пут уведен средином 1938. године од Кнежевог споменика (Позоришног трга - данас Трга Републике) до Дедиња. Линија је укинута због три саобраћајне несреће које имала током постојања а шине су повађене до 1944. године. [5]
13 Баново брдо Блок 45 16-6-1986 Због радова на Новом Београду привремено не саобраћа [5]
14 Устаничка Бањица 1989 Трамвај 14 је први пут уведен почетком 1935. године од Скупштине Краљевине Југославије (Трг Војводе Мишића) до Земуна /Главна/. Линија је укинута због пресецања пруге 1941. и рушења моста краља Александра у Априлском рату а шине су повађене 1947. године.
Укинуте линије
Линија Од До Уведена Укинута Белешке Референце
1 Калемегдан Кнежевац 13-10-1892
1-9-1978 		1947
1992 		Први трамвај уведен је 1892. од Калемегдана до Славије, ова линија је укинута 1947. године а поново уведена 1978. са промењеном трасом да би привремено била укинута током санкција и никада није враћена. [6]
1А Савинац (Славија)[а] Приштинска (Милешевска)[б] 16-1-1927 1947 Замењена тролејбуским линијама [7]
4 Калемегдан /Доњи град/ Омладински стадион 1983 1989
7Л Ташмајдан Блок 45 19-7-1992 [8]
9Л Главна железничка станица Вождовац 1984 1989
10А Ново гробље Вождовац 1977 1978 Ознака промењена у 8
16 Пристаниште Смедеревски пут 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 7 [2]
20 Пристаниште Вождовац 1951 1-1-1958 Ознака промењена у 9 [2]

Током ноћи саобраћале су само две линије:

  • 7Н: Устаничка - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јануара 2017)
  • 9Н: Бањица - Славија - Блок 45 (линија је укинута 1. јула 2009. и уместо ње је успостављена аутобуска линија 33Н која саобраћа трасом ове некадашње ноћне линије: Славија - Булевар ослобођења - Трг ослобођења - Војводе Степе (потез од Аутокоманде до Трошарине) и половина њене трасе је: Војводе Степе (потез од Трошарине до Кумодража) - Кумодраж)

Превозом управља фирма ГСП Београд (Градско саобраћајно предузеће Београд).

Возни парк

[уреди | уреди извор]
Слика Назив број нумерација
Tatra KT4 146 2201-2420
Düwag Be4/6[9] 48 2601-2648
CAF Urbos 3 30 1501-1530
Bozankaya Belgrade 25 1531-1555

Историја

[уреди | уреди извор]

Пре Првог светског рата

[уреди | уреди извор]
Развој трамвајских пруга у Београду
Трамвајска мрежа Београда 1908. године

Године 1891. завршени су преговори између Београдске општине и фирме Периклес Цикос из Милана о изградњи трамвајског саобраћаја у Београду. Фирми из Милана је уступљен монопол над трамвајима и осветљењу у Београду. По уговору је била предвиђена изградња у укупној дужини од 21 km.[10] На Цариградском друму је подигнут депо, познат као Трамвајске штале.[11]

Први београдски трамвај пуштен је у саобраћај дана 1. (13.) октобра 1892. године и возио је центром града, од Калемегдана до Славије. „Београдску варошку железницу” је осветио митрополит Михаило.[12] У почетку су се као погон користили коњи, Јулка и Соко.[13][14] Прва електрична линија уведена је 1894.[15] До краја 1905. године све линије биле су електрифициране. Године 1912. у Београду је било осам трамвајских линија који су те године превезли укупно 7.500.000 путника.

Ред вожње трамваја у периоду 1892-1914.

[уреди | уреди извор]

Трамваји су кретали око 5 сати ујутру (у зависности од линије), а последњи полазак био је у десет часова увече, недељом у једанаест. Интересантно је да су трамваји били дужни да воде рачуна о завршетку представа у Народном позоришту и последњи су кретали у зависности од дужине представе. Саобраћај се појачавао на свим линијама у 12 и у 17 часова, када су чиновници одлазили кући на паузу за ручак или се завршавало радно време. Иако је био дефинисан прецизан ред вожње, трамваји су стално каснили у поласку.[15]

Између два рата

[уреди | уреди извор]

Први и Други светски рат доста су оштетили трамвајски систем, но оба пута је обновљен.[16][17] Београдска општина је 1920. преузела Дирекцију трамваја и осветљења од Белгијског анонимног друштва. Тада је саобраћало 26 кола са 12 приколица на прузи дужине 19,3 км, од чега 3,2 км дуплог колосека. Дневно се превозило 25-30.000 путника. И кола и шине су били дотрајали, па је била потребна реконструкција, градња нових пруга, одн. дуплих колосека. Било је осам линија:[18]

  • Калемегдан − Славија
  • Душанова − Карађорђева − Славија
  • Споменик − Топчидер
  • Споменик − Сењак
  • Теразије − Ново гробље
  • Теразије − Смедеревски ђерам
  • Коларац − Битољска − Ташмајдан
  • Електрична централа − Жагубица

У октобру 1922. је очекивано 80 моторних кола одн. задњих кола из Немачке, па су пројектоване и нове линије[19] (нпр. почетком јула 1923. пуштена је у саобраћај партија од седам немачких трамваја).

  • Линија "Калемегдан−Коларац−Ново Гробље", која је пре рата "ишла само од Коларца до Тркалишта" (под Коларцем се мисли на локацију на дан. Тргу Републике) пуштена је 23. октобра 1922.
  • Пруга Теразије − Смедеревски ђерам продужена је у октобру 1924. до Боровог парка, близу кафане "Липов лад".[20][21]
    • Од Споменика од Цветкове механе, тј. новом пругом иза Новог Смедеревског ђерма, дугачком 615 метара, нова шестица је прошла 4. новембра 1928. (Цветко је тада био изван београдског атара, у мокролушкој општини врачарског среза).[22][23] Шестица је иза Цветка продужена за 350 метара 8. новембра 1936.[24]
    • За потребе "шестице", дупли трамвајски колосек у Александровој улици је продужен до "Цветкове механе" почетком 1941.[25][26]
  • Пруга Позориште − Кланица, бр. 9, отворена је 15. априла 1925.[27][28] (до 1939. и 1946-59).
    • Линија 9 је продужена 10. новембра 1935. до Новог гробља, новопросеченом улицом Адмирала Пикоа (Мије Ковачевића).[29]
  • Пруга Славија − Вождовац, број 10, пуштена је 17. јануара 1926, дужине 3 км са три мимоилазнице до Вождовачке цркве.[30][31][32] Продужена је за један километар од јесени 1927,[33][34] први трамвај ка предграђу Краљице Марије (насеље се налази од Вождовачке цркве до пред Торлаком[35]) кренуо је 5. фебруара 1928.[36] Други трамвајски колосек између Славије и Аутокоманде, пуштен је у јулу 1935.[37]
  • Од Кнежевог споменика до Приштинске улице трамвај је прошао 16. јануара 1927.[38] (пруга Новопазарска − Приштинска улица је завршена у октобру 1926, или „одавно”[39]) У ово време је направљена и пруга у Високог Стевана, само за превоз угља за електричну централу и други колосек у Ратарској.[40]
  • Пруга (Споменик −) Сењак − Дедиње, линија 12, пуштена је у саобраћај 8. септембра 1932.[41]
  • Пруга (Споменик −) Господарска механа − Чукарица, линија 13, пуштена је 19. октобра 1932.[42]
  • Пруга Теразије−Пристаниште, бр. 11, отворена је 1933.[43]
  • Линија 14, од Теразија до Земуна (од хотела „Москва” до земунске Главне поште), преко Моста Краља Александра, отворена је 5. новембра 1935.[44]

У децембру 1925. укинута је „пруга” 5, Теразије − Ново Гробље; трамваји за Смедеревски Ђерам крећу од Кнежевог споменика (за Ново Гробље затим иде само линија 7, Калемегдан−Коларац−Палилуска пијаца−Н.Г.)[45]

Од почетка 1926. укинута је линија 5, Теразије−Гробље, јер је пруга из Краљ Александрове продужена до споменика (или још у децембру, види горе), укинуто је и давање особених кола за пратње до Гробља. Укинуте су бесплатне карте и уведене блок-карте; полиција је прописала да се улази на задњој и излази на предњој платформи.[46]

На лето 1927. је рађен нови повратни трамвајски круг, тј. нови колосек око Кнежевог споменика, како би линије 3 и 6 (до Топчидера одн. Смедеревског ђерма) правиле круг и враћале се Коларчевом улицом.[47] Урађен је дупли колосек код Општине, у Београдској и Кнез Милетиној улици (у „Правди” стоји да је одлучено да се не поставља дупли колосек у Милетиној![48]).[34] Реконструисан је колосек од Лондона до Славије.

Нови колосек је постављен у Поенкареовој и Битољској у јулу 1928 (линија 7, Калемегдан - Ново Гробље). Мада је у 1928. проширена мрежа и увећан број возила, градоначелник Коста Кумануди је крајем године изразио мишљење да ће трамваји убрзо бити замењени аутобусима.[49]

Кружна трамвајска линија 2 ради од 15. августа 1929 - раније је ишла само до „Жагубице”, а сада је продужена преко Палилуле и Душанове до Калемегдана и обратно. Тиме је укинута „локална Палилулска пруга бр. 8”.[50] Исте године је у електричној централи монтиран генератор од 1000 киловата намењен трамвајима.[51] Заједно с калдрмисањем су постављени дупли колосеци у Карађорђевој, на Вилсоновом тргу и у Немањиној, за децембар 1929. је најављена „прва” кружна линија Славија-Ратарска-Карађорђева-Ратарска.[52]

Београд 1930. има 12 трамвајских линија, 52,5 км пруга, од чега две трећине двоколосечних. Возни парк чини укупно 92 кола и 70 приколица, већином нових, набављених 1926/28, од чега 20 четвороосовинских кола. У свакодневном саобраћају је 78 моторних кола и 50 приколица, остали су у резерви и оправци; недељом и празницима број је повећан 10%. Дневно се превозило 110-120.000 путника.[18]

У 1931. изграђена је пруга Теразије - Пристаниште[53] (грађани Савске падине траже следеће године да се што пре успостави ова веза, за шта је потребно срушити хотел „Балкан” [?][54]). Испод Калемегдана, од Кнез Михаилове до Карађорђеве, грађен је дупли колосек (једини који је недостајао на кружним линијама 2 и 5).[55]

У 1934. је изграђена пруга између новоизграђеног Моста краља Александра и Земунске железничке станице - 3,5 км дуплог колосека на новом друму.[56] Бранкова улица је нивелисана, неке куће су срушене у њој (нпр. кућа Стевана Тодоровића), као и зграда Државне штампарије; постављане су скретнице којим је линија Један на Теразијама везивана са будућом пругом према Земуну.[57] Линија 14 према Земуну је прорадила 5. новембра 1935, на годишњицу ослобођења тог места 1918.

Почетком 1937. добијено је 12 нових кола, четири из "Јасенице а.д." Смедеревска Паланка, остало из творнице у Славонском Броду.[58] У радионицама Дирекције 1938. су направљена једна трамвајска кола са аеродинамичном линијом[59][60] (занимљиво да су столице биле постављене под углом[61]).

Већина трамваја је ноћила у депоу код старе електричне централе, а остали у улици Краља Александра.[62] Према тарифи усвојеној 1936, вожње су коштале 1, 1,5 или 2 динара (раније су постојале карте скупље од 2 динара). Карте од 1,5 и 2 динара су биле 20 одн. 25% јефтиније у картонима за 30 вожњи.[63] Трамваји су имали "тролу са точкићем уместо тролу у облику лире", чије је варничење ометало радиофонију; скретницама су управљали службеници Дирекције, "обично какав старац".[64] Подлога пруге у ул. Краља Милана промењена је 1937. из бетонске у макадамску, ради лакшег оправљања и мање буке.[65]

На лето 1940. стигло је пет кола нових италијанских трамваја, зелене боје. Новина у њима је била то што су се карте наплаћивале на улазу, уместо да кондуктер обилази путнике. Капацитет је био 100 путника, али се могло попунити и до "140".[66]

Трамвајске линије пре Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Према подацима из 1938. године у Београду су постојала три главна правца којима су возили трамваји.[67]

  • Александрова, Теразије, Земун - трамваји број 6 и 14, укупан број путника у 1936. 12.914.940.
  • Калемегдан, Славија, Аутокоманда - трамваји број 1 и 10, број путника 10.765.000.
  • Топчидер, Теразије, Панчевачки мост - трамваји 3 и 9, број путника 10.326.630.
  • Трамвај број 9 на потезу Кнежев споменик - Кланица (Народно позориште - Насеље Кнеза Павла односно Кнежев споменик - Кланица (кроз Улицу кнеза Павла тј. Булевар деспота Стефана) је укинута августа 1939. и замењена аутобуском линијом,[68] а што је било замишљено као претходница тролејбуса.[69]
  • Линија 7 – Калемегдан - Ново Гробље, која је пролазила Поенкареовом/Македонском, као и линија 9-А (Ново гробље - ул. Адмирала Пикоа, данашња Мије Ковачевића) - замењене су аутобусом 27 у априлу 1940.[70][71][72][73]
  • Линија 12 – Кнежев споменик - Дедиње[74]

После Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Након ослобођења, прва је обновљена линија 6, прорадила је 7. новембра 1944. од Студентског дома до Цветкове механе. Од 20. децембра је прорадила линија 2, од ул. Болеслава Бјерута до Вуковог споменика, а шестица је продужена до Скупштине.[75]

1946

У оквиру „првомајског такмичења” 1946, оспособљаване су трамвајске пруге бр. 9, до Карабурме; бр. 3, Војна академија — Топчидер и бр. 2, до порушеног Савског моста.[76] У октобру је линија 6 продужена за 400 метара, станица код Цветкове механе је пребачена испред циглане[77] (на карти из 1946, линија 6 иде до ул. Велизара Косановића[78]). У радионицама предузећа Белсап је крајем године израђен први трамвај, са АЕГ-овим мотором и распоредом седишта по угледу на италијанску Бреду.[79]

1947

Трамвај 9 је имао почетну станицу на углу Скадарске и 29. новембра; након изласка из депоа, возило је морало кружити око Техничког факултета, док почетком фебруара 1947. није направљена веза са линијом 2, градњом „кривине” на углу Ђорђа Вашингтона и 29. новембра.[80] Крајем фебруара је укинут један број станица ради бржег саобраћаја, у корист оних који путују са периферије.[81]

Трамвај број 1, од Калемегдана до Славије, возио је до 25. марта[82]), да би био замењен првом тролејбуском линијом (о укидању ове линије се размишљало још 1936.[83]); уклоњеним материјалом је продужена линија 6, Дечанском улицом, па лево до задње фасаде зграде у којој је биоскоп Београд.[84] Нова окретница линије 6 је уређена на празном простору преко пута „Борбе”,[85] „скривена иза дворишног зида зграде на углу Бул. Црвене Армије и Дечанске”.[86]

Око почетка маја, почетна станица линије ка Земуну је померена за око 250 метара, до некадашњег главног улаза у Сајмиште.[87]

У септембру 1947. се ради на окретници линије 6 за насеље иза Цветкове механе[88] и асфалтирање пешачког пута од Жел. станице Земун којим је до „пре извесног времена” ишла линија 14[89] (извађене шине и стубови су коришћени за продужење шестице одн. тролејбуску мрежу). У септембру је вађена и пруга из ул. Маршала Толбухина/Макензијеве, ради увођења кружне тролејбуске линије од Славије, према Црвеном крсту.[90] Радови на продужењу Шестице, 540 метара од Цветкове механе до ул. др. Стеве Поповића/Косте Трифковића,[91] завршени су 21. новембра 1947.[92]

Трамвај 3 је возио од Топчидера до Новог гробља, а од 17. децембра 1947. само до Славије, одакле је до гробља уведен 7/а[93] (укинут у јануару 1949).

1948

У септембру 1948, у оквиру претконгресног такмичења за Други конгрес КП Србије, почела је градња трамвајске пруге Топчидер — Раковица, 3.600 метара дуплог колосека до Железничке станице Раковица.[94][91] Завршена је за Дан републике 29. новембар.[95][96]

1949

Омладинске бригаде су од априла 1949. радили на зградама око будућег Трга Маркса и Енгелса, па је окретница шестице пресељена[97] на Ташмајдан (ца. јун). Исти терминус је користила линија 7, до Гробља.[91] Улица војводе Степе је проширена исте године, па је линија 10 добила дупли колосек.[98]

1951

На лето је најављен продужетак линија 6 и 10 од Славије до Калемегдана, како би се растеретила Двојка. Зато је пројектована петља између Карађорђеве улице и Пристаништа, како би се продужене линије могле одмах окренути назад.[99]

1953

Наручено је пет трамваја из Белгије[100] (почетком године су испробавана троја кола, марке РЦЦ [?][101]). На лето је изграђена нова трамвајска окретница на Чукарици, како би се избегло маневрисање на крају делимично једноколосечне чукаричке пруге.[102]

1956

У априлу је најављено премештање трамвајске пруге, за линије 3 и 13, из ул. Кнеза Милоша у Савску, ради повезивања будућег сајмишта и железничке станице (остварено 1962).[103] У јуну је завршен први домаћи трамвај у „Гоши”, од 10 наручених.[104]

1957

У јуну се најављује завршетак радова на прузи поред новог сајма,[105] а у јулу су изграђене нове окретнице преко пута Хале 1, поред Фабрике коже[106] и код Господарске механе.[107] На првом сајму технике, у августу, најављено је учешће трамваја из „Ђуре Ђаковића”, Славонски Брод, који би се затим укључио у саобраћај.[108] За потребе сајма је у августу урађена и нова окретница на Тргу Димитрија Туцовића/Славији,[109] као и нови колосек до новог сајмишта.[110]

1958

Трамвајска мрежа је дугачка 55,7 километара, још увек је најчешће коришћени облик превоза, мада опада у корист аутобуса и тролејбуса.[111]

1959

Урбанистичким планом се замишља: измештање пруге (линије 3 и 4) из Кнеза Милоша у Савску; продужетак линије 4, која иде до Чукарице, од Гробља, преко Карабурме до „врло вероватно” Роспи Ћуприје, што би била најдужа линија; да се Шестица скрати од Ташмајдана до Вуковог споменика, или алтернативно, од В. с. до Душанове улице.[112]

Укинута је пруга у ул. 29. новембра: осмица, како је прошле године названа деветка, последњи пут је возила од Скадарске улице 23. јула 1959.[113] Током лета је у пробној вожњи био трамвај који је „Гоша” урадила по лиценци „Ансалдо Сан Ђорђио”,[114] затим и возило „Ђуре Ђаковића”.[115]

1960

Од септембра 1960. се користе седам белгијских трамваја (боја слонове кости, капацитет 140 путника, улази се на предња врата).[116] У мају, на Булевару Војводе Мишића, од Трга бранилаца Београда до зграде Југоштампе, пруга је премештена.[117]

1961

Помиње се да саобраћа 81 трамвај са 21 приколицом.[118]

1962

У јулу је започело постављање трамвајске пруге у проширеној Савској улици за линије 3 (Трг Димитрија Туцовића - Раковица) и 4 (Ново гробље - Чукарица).[119] Последњи трамвај је прошао кроз Кнеза Милоша 29. августа,[120] а први пут Савском 3. септембра. На почетку зимске сезоне је на шест линија возио 51 трамвај.[121] На пређених 100.000 км, трамваји су имали 92 судара, тролејбуси 323, аутобуси 500.[122]

1964

Трамвај из „Ђуре Ђаковића”, први од десет са приколацима који су купљени, био је на пробној вожњи 30. септембра 1964. Чести пре рата, сада долазе први пут након истог.[123][124]

1966

Пројекат развоја градског саобраћаја даје приоритет трамвају - стручњаци су га сматрали најбезбеднијим (види 1962), најефикаснијим и економичнијим у преоптерећеном саобраћају. Предвиђена је и веза са другом обалом Саве, „трамвајска композиција” се сматра јединим могућим начином (метро би био најидеалнији „кад би постојала средства”).[122]

1967/68

Због снега у децембру 1967, трамвај бр. 4 није ишао даље од подвожњака у Радничкој, према Чукарици, већ су ишли до Топчидера и Господарске механе. Поменута је могућност да ће тако остати до пролећа.[125] Из једног каснијег писма читаоца види се да је 1968. престао саобраћај трамваја 4 поред Шећеране и да је пруга дигнута[126] (у Радничкој су најављени велики радови за 1968-69[127]).

1971

„Ђуро Ђаковић” је 1971. до марта испоручио пет четвороосовинских моторних кола и десет приколица, до половине године се очекивало још 15 кола и седам приколица, што би било испуњење првог дела уговора. У наредне две године је предвиђено још 40 кола и 23 приколице.[128]

1973

ГСП је купио десет нових трамвајских моторних возила ЧКД из Чехословачке и пет приколица из Ђуре Ђаковића. ГСП након тога има 113 трамваја и 38 приколица[129] (чешки трамваји су првобитно имали микрофон код возача и звучнике, преко кога би била најављивана станица, али су уклоњени[130]).

1975

Од маја је у неким возилима ГСП почела самоуплата, уместо кондуктера.

1976

У јануару је одлучено да се десетка продужи до Бека (у то време око будуће окретнице се налазе нехигијенска насеља).[131] У мају и јуну су постављане нове шине у Булевару ЈНА.[132] Трамвајска баштица је у августу преуређивана у ул. 27. марта. У ово време се најављује продужење трамвајске линије до Кнежевца, у вези са новом железничком трасом (железничке станице Прокоп и Раковица и стајалиште Кнежевац).[133]

1977

ГСП располаже са 123 трамваја и 54 трамвајске приколице.[134] Током лета 1977. се радило на полигонизацији мреже како би трамваји добили пантографе уместо трола; најављена је набавка 11 половних трамваја Диваг.[135] У Рузвелтовој су шине спуштене у ниво коловоза, тако да исту траку могу користити аутобуси.

1978

Нова трамвајска линија, прва после 27 година: Јединица, кренула је 1. септембра 1978, од новоизграђене окретнице код „Бека” до Раковице. Линија 10 је продужена до „Бека”.[136]

"Трамвајем у XXI век"

[уреди | уреди извор]

Још 1938. године се помињу планови за изградњу метроа - правци би били они који су покривени трамвајским линијама те године.[67] У 1952. се размишљало о трамвају нормалног колосека Макиш − Вишњица, који би ишао тунелом ул. Душанова − ул. Гаврила Принципа (такође се размишљало о проширењу Круга Двојке до цркве св. Саве и укидању трамвајске пруге од Славије до Вука).[137] Почетком 1969. се размишља о три линије „подземног трамваја” као јефтиније алтернативе метроу.[138] Током 1970-их појавили су се поново планови да се у граду изгради метро систем. Већ 1978. има колебања: акциони план развоја и модернизације трамвајског саобраћаја предвиђа велико проширење мреже до 1985, не водећи рачуна о метроу (неки предлози су остварени: продужетак иза Новог гробља, додуше до Богословије, не Карабурме; прелазак преко Саве, до Блока 45; продужетак до „Бека”; пруга у Генерала Жданова, додуше не уместо у Бориса Кидрича).[139]

Планови за метро су напуштени 1982. због економске кризе. Донесена је одлука да ће се проширити већ постојећа трамвајска мрежа,[140] и то средствима из самодоприноса. Замишљене су пруге: 8,5 км од Калемегдана до Бањице 2, поред музеја "25. мај"; 7,5 км од Економског факултета до Блока 45; 2,4 км до Кнежевца; 2,9 км од Господарске механе до Бановог брда (окретница 23); продужетак од 600 м од Радио индустрије до Устаничке, што би био почетак пруге до Великог Мокрог Луга; 1,3 км од Новог гробља до Омладинског стадиона; 1,3 км од Вождовца до Бањице (ВМА); реконструисале би се пруге од Господарске механе до Раковице; у ул. Војводе Степе (измештање на средину улице, 3,1 км)...[141] Самодопринос је изгласан на референдуму у десет градских општина 20-23. маја 1982.

До године 1985. постављено је 45 км нових шина, а трамваји су преласком реке Саве почели са превозом путника и у Новом Београду.[142]

Шта је урађено:

  • Нова пруга између Булевара и 27. марта, поред Таша, 1983?, којом је линија 10 скратила трасу и избегла гужву код Вуковог споменика.[143]
  • Трамвајска пруга је продужена од Новог гробља до Омладинског стадиона крајем 1983 (реконструкција улице је почела у септембру, крај радова је очекиван крајем децембра[143]).
  • Пруга од Економског факултета до Блока 45 је у саобраћају од 31. августа 1984;[144][145]. Продужене су линије 7 (Блок 45 - Радиоиндустрија) и 9 (Блок 45 - Вождовац) и уведена нова линија 11 (Блок 45 - Калемегдан), а неки аутобуси су укинути.[146] Такође 1984, у августу су мењане шине у Бориса Кидрича/Београдској,[147] а у октобру је реконструисана пруга од Раковице до Топчидера.
  • крајем новембра 1984, отворена је пруга Раковица−Кнежевац, са линијама 1 и 3.[148]
  • продужетак у Булевару Револуције/Краља Александра од Радио Индустрије до Устаничке, 30. децембра 1985.
  • од Господарске механе до Бановог брда, 16. јуна 1986. (са шест месеци закашњења)[149] — линије 12 (Баново брдо – Трг Димитрија Туцовића) и 13 (Баново брдо – Калемегдан, Беко)[150]
  • Пруга Вождовац−Бањица, до Паунове, завршена је за 4,5 месеца, први трамвај је стигао на Бањицу 15. децембра 1986; линије су 9, до Блока 45, и 10, према Калемегдану, Беко.[151]
  • Улицом Генерала Жданова/Ресавском, трамвај је кренуо 18. октобра 1987. – линија 12 (Ташмајдан–Баново брдо).[152]

Студија о градском саобраћају из 1985. до године 2000, замишљала је градњу 27 трамвајских пруга дужине 96 км, од чега 16 км у тунелима, са 700 трамваја.[153][154] У августу 1985. реконструисан је колосек у Немањиној.

Трамвајски депо Сава (фото 2016)

У јулу 1986. је почела реконструкција пруге у Војводе Степе (до децембра) и од Господарске механе до Раковице (и до Топчидера); у августу се постављају шине према новом депоу на Новом Београду; у септембру се реконструишу шине у Булевару ЈНА од Тиршове до Ветеринарског факултета (темељнија реконструкција у Булевару ЈНА на лето 1991).

Од маја 1987. се прави нова окретница на Ташмајдану.[155] На јесен 1987. реконструише се пруга у Цара Душана и Џорџа Вашингтона, од Доситејеве до 29. новембра (укинута линија 4).[156]

Деведесете

[уреди | уреди извор]

Крајем 1991. се појавио први трамвај офарбан у рекламу „тотал дизајна” − са ПКБ кравицом. У јануару 1992. је потписан уговор са рекламним агенцијама за третман осталих возила ГСП.[157] Трамваји су оцењени као најприкладнији за „тотал дизајн”.[158] Растућа криза се одражава на превоз: у јулу 1992. се привремено скраћују и укидају неке аутобуске линије због несташице горива, па се појачавају трамвајске и тролејбуске (уводи се линија 7Л, Ташмајдан-Блок 45);[159] возачи ГСП штрајкују 14. августа због малих плата и неликвидности − депо на Новом Београду са 198 трамваја је потпуно блокиран.[160] У септембру је због преоптерећености испала електрична мрежа на Новом Београду, па трамваји нису возили.[161] У октобру је обележена стогодишњица јавног превоза: у „трамвајској штали” у Булевару је отворена музејска збирка, укључујући трамвај Шкода из 1927.[162]

Проблеми се настављају 1993: велики штрајк ГСП је 2-3. фебруара, из Депоа Сава није изашао ниједан од 200 трамваја.[163] У летњем реду вожње има 100 трамваја, у зимском се очекује повећање на 120 па 140.[164] Почетком новембра је уведен нови систем са краћим линијама, на којима би возило 120 трамваја.[165] Првог дана је изашло 110 возила, што је поподне пало на 85 - као објашњење је дат недостатак резервних делова. Препуна „тројка” се преврнула у Војводе Мишића код Господарске механе 22. новембра 1993, један путник је погинуо, 20-торо је повређено, приписано грешци возача.

За време санкција, ради боље организације саобраћаја, а и из разлога што се нису могли набављати резервни делови за оправке трамваја, привремено се укидају линије 1 и 8, но из непознатих разлога ова одлука постаје трајна.

Двадесет први век

[уреди | уреди извор]

Први трамваји из Базела су стигли у августу 2001,[166] од јесени су се нашли у саобраћају (→ Düwag GT6 и de:Schindler Waggon). Крајем 2000-их година започела је модернизација система. Немањина улица је реконструисана 2006, постављена је нова трамвајска конструкција. Булевар краља Александра је 2010. реконструисан од Вуковог споменика до Цветкове пијаце, шине су пребачене на средину улице.

Први шпански трамвај, фирме Каф (→ en:Construcciones y Auxiliar de Ferrocarriles), стигао је у мају 2011.

Трамвајски саобраћај преко Моста на Ади је почео 5. јула 2019, на линијама 11 и 13.

Саобраћај на Старом савском мосту је обустављен почетком новембра 2024, тако да су линије 7 и 9 замењене са 7л и 9л, преко Моста на Ади.

Први трамвај турске фирме Бозанкаја (→ en:Bozankaya) изашао је на улицу 29. јула 2025. Дана 1. фебруара 2026. враћена је линија 8, која је са измењеном трасом постала прва трамвајска линија која је повезала Бањицу и Вождовац са Ташмајданом (ова веза је предлагана још од 2015. у виду локалне линије 4).

Занимљивости из историје о трамвајима

[уреди | уреди извор]
  • Судар трамваја на Савском пристаништу испод Великих степеница 14. октобра 1928, троје путника погинуло.[167]
  • 23. новембра 1937. године у Београду је била тако густа магла да су аутомобили и трамваји саобраћали са упаљеним фењерима.[168]
  • Простор обухваћен линијом 2 се сматра центром града. Пре Другог светског рата, неки улични продавци нису смели радити унутар те линије.[169]
  • Пред рат је постојало седам трамваја-прскалица за прање улице[170] (један је снимљен 1954. на „најспореднијем колосеку”, зарастао у коров, пошто „одавно” није виђен[171]).
  • Трамвај на линији 3 прелази преко железничке пруге: 9. новембра 1950. је ударен од воза, погинуо је један путник, два повређена;[172] 14. октобра 1958. је ударио у воз, двоје путника је погинуло, шест повређено[173] (кочничар је осуђен на четири године затвора[174]) Воз је налетео на трамвај 10. јула 1959, било је осам повређених.[175]
  • Код угла Булевара ЈНА и Бул. Александра Ранковића/Јужног Булевара (заправо Бокељске?) трамвај је 8. новембра 1952. излетео из шина, преврнуо се и ударио у коњску запрегу - погинуле су две и теже повређене две жене.[176]
  • Два возила су погођена громом 18. јуна 1956, у Булевару Револуције и Карађорђевој; нико није повређен али је на првим колима уништен мотор.[177]
  • Трамвај и приколица су се преврнули испред Главне железничке станице 18. октобра 1958, није било тежих повреда иако су возила била пуна.[178]
  • Седмица се запалила на углу Бориса Кидрича и Пролетерских Бригада (Београдска и Крунска) 21. фебруара 1959, 11 путника повређено;[179] кондуктерка Нада Брлева је зауставила пожар смицањем троле.[180] Касније исте године, 16. новембра, до још једног пожара је дошло на углу Војводе Степе и Боже Јанковића, било је више лакше повређених.[181]
  • Трамвај марке „Сименс”, регистарски број 2, стигао је у Београд 1923, још увек је био у саобраћају 1959.[182] (трамвај број 2 је учествовао у незгоди са аутомобилом у јуну 1960, не помиње се штета[183]).
  • Трамвај се преврнуо у судару са камионом на углу Карађорђеве и Загребачке, 20. маја 1960, једна жена погинула.[184] Исте године, 3. октобра, на углу Немањине и кнеза Милоша сударили су трамваји на линији 9 (Пристаниште-Вождовац) и 7 (Пристаниште-Радио индустрија), било је 45 повређених, 13 је задржано у болници.[185]
  • Три пожара 1962: код Метропола 25. јануара; трамвај 3 је 80% оштећен у пожару у Кнеза Милоша 8. јуна 1962, повређено је седам путника и кочничар;[186] 21. новембра 1962. у ул Војводе Степе, лакше је повређено 46 путника.[187]
  • На углу Бориса Кидрича и Његошеве, 27. августа 1963, трамвај се сударио са сиријским аутобусом, теже су повређена два Сиријца.[188]
  • 1965: пожар 20. фебруара у Савској, 50 повређених од чега је осам задржано у болници;[189] трамвај се запалио након судара са камионом у Војводе Мишића, 27. октобра;[190]
  • "Двојка" се преврнула на углу Тадеуша Кошћушка и Душанове, 24. јуна 1970. и пригњечио део аутомобила, четворо повређених.
  • У новембру 1976, ГСП и Туристички савез су организовали шетње туристичким трамвајем, који је изгледом требао да подсећа на '30-те.[191]
  • "Двојка" се 20. новембра 1980. преврнула на углу Карађорђеве и Париске, повређен је 41 путник, петоро теже[192] („бреда” стара 19 година[193]).
  • "Осмица", гар. бр. 140, преврнула се 26. септембра 1984. на углу Рузвелтове и 27. марта због велике брзине, било је 11 повређених.[194]
  • Возач Милојка Новаковић је укључена у два судара у око месец дана 1984: камион је ударио трамвај на углу Цара Душана и Француске 21. септембра,[195] и цистерна трамвај на Славији 22. октобра.[196]
  • Прва већа незгода на Новом Београду: "деветка" се преврнула у кривини код угла Трећег булевара/Милутина Миланковића и Милентија Поповића, 14. јануара 1985.
  • Празан трамвај покварених кочница јурио низ Немањину, излетео из шина и ударио у неколико возила на платоу испред Железничке станице 29. априла 1987; петоро тешко повређених.[197]
  • Звездaши каменовали трамвај са Хајдуковим навијачима код Ветеринарског факултета 7. марта 1988.[198]
  • "Двојка" излетела из шина у Немањиној, ударила у војну зграду на углу са Ген. Жданова, 1. новембра 1991.[199]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
    Трамвај у Кнез Михајловој улици, 1906. година
  • Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
    Трамвај у Улици краља Милана, 1906. година
  • Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
    Трамвајска окретница на Позоришном тргу у Београду 1920-тих година
  • Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
    Трамвајска окретница на Студентском тргу са погледом на Велику пијаци
  • Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
    Трамвај у Улици Узун Мирковој 1941.
  • Трамвај CAF Urbos-а у Савамали
    Трамвај CAF Urbos-а у Савамали
  • Трамвај "Чичица" 2019.
    Трамвај "Чичица" 2019.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Трамвај је био локални и окретао је на Славији а кретао се улицама Светог Саве, Катанићевом, Макензијевом, Новопазарском, Војводе Драгомира и Приштинском у супротном смеру се спуштао Макензијевом. Једноколосечна пруга.
  2. ^ Мимоилазница се налазила на данашњем Платоу Милене и Драгана Николића а не окретница.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Oд 11. јула нове линије 3Л и 38А саобраћају до ЖС Топчидер
  2. ^ а б в г "Борба", 15. новембар 1957
  3. ^ "Правда", 18. јануар 1926
  4. ^ "Борба", 30. август 1984
  5. ^ а б "Борба", 17. јун 1986
  6. ^ "Борба", 2. септембар 1978
  7. ^ "Правда", 17. јануар 1927
  8. ^ "Борба", 18. јул 1992
  9. ^ „Zaboravljeni beogradski “Švajcarac””. Kaldrma.rs. 28. 12. 2023. Приступљено 13. 1. 2024. 
  10. ^ Развитак јавног саобраћаја Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  11. ^ „Како је Београд добио трамвај”, „20. октобар”, 28. јан. 1950, стр. 4
  12. ^ „Освећење трамваја”, Београдске општинске новине, 4. окт. 1892, стр. 4
  13. ^ Трамваје пре 120 година вукли коњи („Вечерње новости“, 26. септембар 2013)
  14. ^ „ТРАМВАЈ ИШАО У РИКВЕРЦ: Бахато паркирање у БГ-у из 1892.”. Нпортал. 5. 1. 2022. Приступљено 23. 1. 2022. 
  15. ^ а б Стојановић 2016, стр. 129–135
  16. ^ „Београдски трамвај”. Време. Приступљено 16. 1. 2020. 
  17. ^ Трамваји и осветлење града Београда 1892-1932. Београд: Дирекција трамваја и осветљења. 
  18. ^ а б „Какав је данас трамвајски саобраћај у престоници”, Време, 1. дец. 1930, стр. 2
  19. ^ "Политика", 21. окт. 1922, стр. 4
  20. ^ "Политика", 20. окт. 1924, стр. 6
  21. ^ "Илустровани лист"; 1924. бр. 45; стр. 22
  22. ^ „Нова шестица пуштена је јуче у саобраћај”, Време, 5. нов. 1928, стр. 7 (фото)
  23. ^ „Нова трамвајска пруга”, Београдске општинске новине, 12. нов. 1928, стр. 4
  24. ^ Време, 9. нов. 1936, стр. 8
  25. ^ "Политика", 21. феб. 1941
  26. ^ "Политика", 25. феб. 1941
  27. ^ „Нова пруга Позориште--Кланица”, Политика, 16. април 1925, стр. 5
  28. ^ Илустровани лист; 26. апр. 1925, бр. 17; стр. 4
  29. ^ Београдске општинске новине, децембар 1935, стр. 83 (702)
  30. ^ „Данас се пушта у саобраћај трамвајска пруга Славија-Вождовац”, Време, 17. јан. 1926, стр. 7
  31. ^ „Јуче је свечано пуштена у саобраћај трамвајска пруга Славија-Вождовац”, Време, 18. јан. 1926, стр. 5 (фото)
  32. ^ „Славија - Вождовац”, Политика, 17. јан. 1926, стр. 6 (детаљнији опис трасе)
  33. ^ „Вождовачки трамвај”, Време, 27. нов. 1927, стр. 9
  34. ^ а б „Које су улице готове и које ће се калдрмисати на пролеће - Трамваји и осветљење”, Време, 3. дец. 1927, стр. 5
  35. ^ „Предграђе реда, рада и тишине”, Време, 9. јун 1928, стр. 8
  36. ^ „Кроз предграђе Краљице Марије прошао је први трамвај”, Правда, 6. феб. 1928, стр. 4
  37. ^ "Политика", 26. јул 1935
  38. ^ „Свечано отварање нове трамвајске пруге Кнежев Споменик - Приштинска улица”, Правда, 17. јан. 1927, стр. 5
  39. ^ „Трамвајска пруга Новопазарска Приштинска улица”, Време, 21. окт. 1926, стр. 7
  40. ^ „Извештај о раду”, Београдске општинске новине, 14. јан. 1929, стр. 6
  41. ^ „Зашто се не пушта у саобраћај чукаричка пруга”, Политика, 8. септ. 1932, стр. 6
  42. ^ „Јуче је предата саобраћају нова трамвајска линија Кнежев споменик - Чукарица”, Време, 20. окт. 1932, стр. 10
  43. ^ Београдске општинске новине, 1934-01-01, стр. 282
  44. ^ Београдске општинске новине, децембар 1935, стр. 79 (698)
  45. ^ „Дневне вести - Пруга Теразије-Ново Гробље укида се”, Политика, 5. дец. 1925, стр. 7
  46. ^ „Нови прописи за трамвајску вожњу у Београду”, Време, 30. дец. 1925, стр. 6
  47. ^ „Разграњавање трамвајске мреже”, Време, 2. јул 1927, стр. 6
  48. ^ „Дневне вести - Трамвајска пруга у Милетиној улици”, Правда, 5. нов. 1927, стр. 9
  49. ^ Време, 31. дец. 1928, стр. 4
  50. ^ „Кружна трамвајска пруга Душанова-Калемегдан”, Време, 15. авг. 1929, стр. 9
  51. ^ „Кроз кратко време почеће саобраћај на кружној прузи Карађорђева-Београдска-Ратарска-Калемегдан”, Време, 9. мај 1929, стр. 9
  52. ^ „Кроз десетак дана пустиће се...”, Време, 30. нов. 1929, стр. 7
  53. ^ „Београд добија разгранатију трамвајску мрежу”, Време, 28. јул 1931, стр. 9
  54. ^ „Депутација грађана Савске падине...”, Време, 6. авг. 1932, стр. 7
  55. ^ „Постављање двоструког трамвајског колосека испод Калемегдана”, Време, 7. нов. 1931, стр. 11
  56. ^ „Земунски мост биће потпуно готов до септембра месеца”, Правда, 8. јул 1934, стр. 7
  57. ^ Правда, 22. авг. 1934, стр. 9
  58. ^ "Време", 3. јан. 1937
  59. ^ "Време", 5. август 1938
  60. ^ "Време", 16. август 1938 (фото на Теразијама)
  61. ^ "Политика", 5. авг. 1938
  62. ^ „Политика”, 6. јул 1935
  63. ^ „Политика”, 25. јул 1936
  64. ^ „Политика”, 27. јул 1936
  65. ^ "Политика", 22. авг. 1937, стр. 16
  66. ^ "Политика", 8. авг. 1940
  67. ^ а б Главне саобраћајне линије Београда. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1938.
  68. ^ „На линији Кнежев споменик - Кланица уведен аутобуски саобраћај уместо трамваја 9. - У: Време, 8. август 1939. година”. Дигитална НБС. Приступљено 17. 1. 2020. 
  69. ^ "Политика", 8. авг. 1939
  70. ^ "Политика", 27. март 1940
  71. ^ "Политика", 20. април 1940
  72. ^ "Политика", 23. апр. 1940
  73. ^ "Политика", 30. мај 1940
  74. ^ „Najopasnija tramvajska linija u Beogradu ukinuta je posle 3 nesreće na strmim ulicama Dedinja i Senjaka”. Kaldrma.rs. 27. 11. 2022. Приступљено 13. 1. 2024. 
  75. ^ „Развитак нашег градског саобраћаја”, „20. октобар”, 1. јан. 1949, стр. 8
  76. ^ „Ускоро ће бити пуштена у саобраћај трамвајска пруга број 9”, „20. октобар”, 22. март 1946, стр. 5
  77. ^ „Продужена је пруга 'Шестице'”, „20. октобар”, 11. окт. 1946, стр. 4
  78. ^ План Београда 1946. digitalna.nb.rs
  79. ^ „Прва трамвајска кола израђена у Београду”, „20. октобар”, 20. дец. 1946, стр. 6
  80. ^ „Трамвај број 9 неће више обилазити непотребан круг од депоа поред Техничког факултета до своје полазне станице”, Борба, 8. феб. 1947, стр. 5
  81. ^ „У Београду се укида један број трамвајских и аутобуских станица”, Борба, 28. феб. 1947, стр. 8
  82. ^ „На линији Славија-Калемегдан саобраћа аутобус”, Борба, 27. март 1947
  83. ^ „По три гажења дневно било је у Београду”, Време, 3. нов. 1936, стр. 12
  84. ^ „Којим ће улицама саобраћати тролејбуси”, „20. октобар”, 21. март 1947, стр. 8
  85. ^ „20. октобар”, 25. апр. 1947, стр. 8
  86. ^ „Потребно је обезбедити тротоар код кружне скретнице 'Шестице'”, „20. октобар”, 9. мај 1947, стр. 7
  87. ^ „20. октобар”, 6. јун 1947, стр. 7
  88. ^ „20. октобар”, 19. сеп. 1947, стр. 2
  89. ^ „'Што мајстори за дан саграде то све вила за ноћ обаљује'”,„Борба”, 27. сеп. 1947, стр. 7
  90. ^ „Тролејбуска линија биће ускоро знатно проширена”, „20. октобар”, 5. септ. 1947, стр. 8
  91. ^ а б в План Београда, Тушар 1949. digitalna.nb.rs
  92. ^ „Трамвајска линија на Булевару Црвене армије продужена за 540 метара”, Борба, 22. нов. 1947, стр. 5
  93. ^ Борба, 18. дец. 1947, стр. 5
  94. ^ „Изградња трамвајске пруге Топчидер — Раковица”, „20. октобар”, 1. окт. 1948, стр. 6
  95. ^ „Нова трамвајска пруга Топчидер — Раковица”, 3. дец. 1948
  96. ^ „Са градње пруге Топчидер — Раковица”, 25. феб. 1949
  97. ^ „Ово смо ми градили...”, „20. октобар”, 18. нов. 1949, стр. 3
  98. ^ „Гради се Београд”, „20. октобар”, 10. јун 1949, стр. 3
  99. ^ „Знатно ће се побољшати градски саобраћај”, Борба, 26. авг. 1951, стр. 7
  100. ^ „Нови трамваји за градски саобраћај”, Борба, 20. март 1953, стр. 5
  101. ^ „Нова кола на пробној вожњи”, Борба, 13. јан 1953, стр. 7
  102. ^ „Нова трамвајска окретница на Чукарици”, Борба, 25. јул 1953, стр. 5
  103. ^ „Комерцијалне повластице, туристичке и прелазне карте и нове линије”, Борба, 12. апр. 1956, стр. 5
  104. ^ „Завршен први нови трамвај за Градско саобраћајно предузеће”, Борба, 15. јун 1956, стр. 5
  105. ^ „Вести”, Борба, 4. јун 1957, стр. 6
  106. ^ „Вести”, Борба, 2. јул 1957, стр. 6
  107. ^ „Вести”, Борба, 23. јул 1957, стр. 7
  108. ^ „Излагаће и Филипс и БМВ”, Борба, 21. јун 1957
  109. ^ „Вести”, Борба, 13. авг. 1957, стр. 6
  110. ^ „Нова трамвајска окретница”, Борба, 8. авг. 1957, стр. 5
  111. ^ „Највише путника на трамвајима”, Борба, 26. апр. 1960, стр. 6
  112. ^ „Трамвајем од Роспи Ћуприје до Чукарице”, Борба, 24. феб. 1959, стр. 6
  113. ^ Zaplet sa šina zvan “osmica” – linija koju je Beograd izgubio. kaldrma.rs 08/12/2023
  114. ^ „Нови трамвај на београдским улицама”, Борба, 14. авг. 1959, стр. 5
  115. ^ „Плави трамвај на београдским улицама”, 22. авг. 1959, стр. 6
  116. ^ „Нови трамваји у Београду”, Борба, 10. септ. 1960, стр. 8
  117. ^ „Преместиће се трамвајска пруга на делу Булевара војводе Мишића”, Борба, 14. мај 1960, стр. 6
  118. ^ „У критичне сате - дуго чекање”, Борба, 26. септ. 1961, стр. 7
  119. ^ „Трамвај се сели из улице кнеза Милоша”, Борба, 19. јул 1962, стр. 8
  120. ^ „Нови правци градских аутобуса”, Борба, 31. авг. 1962, стр. 7
  121. ^ „Трамваји Савском улицом”, Борба, 4. септ. 1962, стр. 7
  122. ^ а б „Трамваји на булеварима Новог Београда”, Борба, 16. јул 1966, стр. 9
  123. ^ „Стигао трамвај 'Ђуре Ђаковића'”, Борба, 1. окт. 1964, стр. 8
  124. ^ Prvi plavi tramvaj u Beogradu. kaldrma.rs 13/08/2025
  125. ^ „Београд: први снег успорио саобраћај”, Борба, 14. дец. 1967, стр. 6
  126. ^ „Бачена основна средства”, Борба, 2. феб. 1969, стр. 2
  127. ^ „Радничка улица обилазиће подвожњак”, Борба, 21. мај 1968, стр. 7
  128. ^ „Домаћи трамваји за Београд и Загреб”, Борба, 28. март 1971, стр. 5
  129. ^ „Стална аутобуска линија Петлово брдо - Центар”, Борба, 27. феб. 1974, стр. 9
  130. ^ Борба, 20. март 1984, стр. 8 [текст]
  131. ^ „Више паркинг места него станова”, Борба, 21. јан. 1976, стр. 10
  132. ^ „Четири траке у улици Старине Новака”, Борба, 5. јун 1976, стр. 13
  133. ^ „Мења се изглед Раковице”, Борба, 25. авг. 1976, стр. 7
  134. ^ „Укорак са развојем града”, Борба, 26. јун 1977, стр. 18
  135. ^ „Пантографи на свим трамвајима”, Борба, 16. јул 1977, стр. 9
  136. ^ „Кренула 'јединица'”, Борба, 2. септ. 1978, стр. 9
  137. ^ „Преиначење трамвајске мреже”, Борба, 28. септ. 1952, стр. 7
  138. ^ „Подземни трамвај или метро?”, Борба, 6. феб. 1969, стр. 9
  139. ^ „Повратак трамвајима?”, Борба, 21. апр. 1978, стр. 12
  140. ^ Suprotnosti iz 1982. postale su hibrid u 21. veku: Tramvaj & Metro. kaldrma.rs 14/10/2021
  141. ^ „Превоз какав желимо”, Борба, 18. феб. 1982, стр. 6
  142. ^ „Ненад Говедаревић: Трамваји у Србији 1892-2008” (PDF). Машински факултет УНИ. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 03. 2016. г. Приступљено 16. 1. 2020. 
  143. ^ а б „Трамваји се шире”, Борба, 1. нов. 1983, стр. 12
  144. ^ "Борба", 1. сеп. 1984
  145. ^ (FOTO) TRAMVAJEM U 21. VEK: Dan kada su Novim Beogradom zatutnjali tramvaji. nbgdvesti.rs 30.08.2023
  146. ^ „Трамвај предухитрио метро”, Борба, 30. авг. 1984, стр 11
  147. ^ „Трамвај мења шине”, Борба, 28. јул 1984, стр. 8
  148. ^ „Нова пруга, стара чекања”, Борба, 6. дец. 1984, стр. 5
  149. ^ "Борба", 17. јун 1986, стр. 14
  150. ^ „Звоно сваких четири минута”, Борба, 16. јун 1986, стр. 7
  151. ^ „Први трамвај на Бањици”, Борба, 16. дец. 1986, стр. 11
  152. ^ Борба, 20. окт. 1987, стр. 12
  153. ^ „Мале шансе за метро”, Борба, 16. март 1985, стр. 9
  154. ^ „Трамваји потискују аутобусе”, Борба, 27. авг. 1985, стр. 4
  155. ^ „Градилиште у Булевару”, Борба, 6. јун 1987, стр. 9
  156. ^ „Трамваји мењају трасу”, Борба, 23. септ. 1987, стр. 10
  157. ^ „Како препознати трамвај”, Борба, 17. јан. 1992, стр. 20
  158. ^ „Шарене рекламе изашле из таме”, Борба, 18. мај 1992, стр. 27
  159. ^ „Путовање са преседањем”, Борба, 18. јул 1992, стр. 36
  160. ^ „Суспензија за штрајкаче”, Борба, 15. авг. 1992, стр. 9
  161. ^ „Трамваји стали, аутобуси милели”, Борба, 22. септ. 1992, стр. 22
  162. ^ „Трамваји јуре век”, Борба, 15. окт. 1992, стр. 26
  163. ^ „Путници пешаче, ГСП у 'коми'”, Борба, 4. феб. 1993, стр. 26
  164. ^ „У јесен са 700 возила”, Борба, 19. авг. 1993, стр. 25
  165. ^ „Више возила на краћим линијама”, Борба, 29. окт. 1993, стр. 25
  166. ^ „Донатори желе зелено”, Борба, 21. авг. 2001, стр. 8
  167. ^ „Страховит судар трамваја на савском пристаништу”, Време, 15. окт. 1928, стр. 7
  168. ^ Време у сликама. - У: Време, 23. новембар 1937
  169. ^ "Политика", 30. јан. 1938
  170. ^ „Чистоћа”, Борба, 1. март 1957, стр. 6
  171. ^ „Трамвај-прскалица”, Борба, 18. авг. 1954, стр. 6
  172. ^ Борба, 12. нов. 1950, стр. 6
  173. ^ Борба, 15. окт. 1958, стр. 6
  174. ^ Борба, 13. феб. 1959, стр. 6
  175. ^ „Воз налетео на трамвај”, Борба, 11. јул 1959, стр. 5
  176. ^ „Трамвај с путницима исклизнуо из шина и преврнуо се”, Борба, 9. нов. 1952, стр. 6
  177. ^ „Гром ударио у два трамваја”, Борба, 20. јун 1956, стр. 6
  178. ^ „Преврнули се трамвај и приколица пуни путника”, Борба, 19. окт. 1958, стр. 2
  179. ^ „Сто путника у запаљеном трамвају”, Борба, 22. феб. 1959, стр. 2
  180. ^ „Док је запаљени трамвај јурио...”, Борба, 23. феб. 1959, стр. 4
  181. ^ „Запалио се трамвај пун путника”, Борба, 17. нов. 1959, стр. 6
  182. ^ „Доајен београдских трамваја”, Борба, 9. мај 1959, стр. 5
  183. ^ „Судар трамваја и аутомобила”, Борба, 28. јун 1960, стр. 6
  184. ^ „У судару трамваја и камиона погинула једна жена”, Борба, 21. мај 1960, стр. 6
  185. ^ „Тешка саобраћајна несрећа у Београду”, Борба, 4. окт. 1960, стр. 4
  186. ^ „Пожар у трамвају”, Борба, 9. јун 1962, стр. 4
  187. ^ „Пожар у препуном трамвају”, Борба, 23. нов. 1962, стр. 8
  188. ^ „Судар трамваја и сиријског аутобуса пуног путника”, Борба, 28. авг. 1963, стр. 8
  189. ^ „Запалио се трамвај пун путника”, Борба, 22. феб. 1965, стр. 6
  190. ^ „Двоје повређених у судару камиона и трамваја”, Борба, 28. окт. 1965, стр. 6
  191. ^ „У уторак креће туристички трамвај”, Борба, 5. нов. 1976, стр. 11 (фото унутрашњости)
  192. ^ "Борба", 21. нов. 1980, стр. 5
  193. ^ „Тешко повређени ван опасности”, Борба, 22. нов. 1980, стр. 5
  194. ^ „Преврнула се 'осмица'”, Борба, 27. септ. 1984, стр. 10 (фото)
  195. ^ „Судар камиона и трамваја”, Борба, 22. септ. 1984, стр. 8
  196. ^ „Судар трамваја и цистерне”, Борба, 23. окт. 1984, стр. 14 (фото)
  197. ^ „'Побеснели' трамвај”, Борба, 30. апр. 1987, стр. 16
  198. ^ „'Навијање' каменицама”, Борба, 8. март 1988, стр. 10
  199. ^ „Трамвај ударио у зграду”, Борба, 2. нов. 1991, стр. 35

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Стојановић, Дубравка (2016). Калдрма и асфалт : урбанизација и европеизација Београда : 1890-1914 (четврто изд.). Београд: Удружење за друштвену историју. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_трамвај&oldid=30763276”