Битка за Рабаул
| Битка за Рабаул | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део рата на Пацифику у Другом светском рату | |||||||||
 Источна Нова Гвинеја и Нова Британија | |||||||||
| |||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||
 Јапан |
 Аустралија | ||||||||
| Јачина | |||||||||
|
10.000[1] |
1.400[1] | ||||||||
| Жртве и губици | |||||||||
| лаки | 1.000 мртвих и заробљених | ||||||||
Битка за Рабаул (енгл. New Britain campaign), вођена 23. јануара 1941, била је јапанска победа током рата на Пацифику. Била је то прва битка јапанске инвазије на Нову Гвинеју.[1]
Позадина[уреди | уреди извор]
После заузимања острва Гвам, Јапанци су, у складу са ратним планом од 1941, предузели напад на Нову Британију ради овладавања целим Бизмарковим архипелагом који је представљао базу за јапански продор на Нову Гвинеју и Соломонова острва.[1]
Битка[уреди | уреди извор]
Напад је био усмерен на Рабаул, који су браниле слабе аустралијске снаге (1 батаљон, 3 застарела обалска и 3 противавионска топа) од око 1.400 људи. Ваздушним нападима од 4. до 21. јануара 1942. неутралисана је обалска одбрана, а ноћу 22/23. јануара, уз подршку авијације и бродске артиљерије, искрцала се у рејону Рабаула главнина јапанског десантног конвоја јачине око 10.000 људи. Аустралијске снаге пружале су отпор до 10 часова 23. јануара, а затим су почеле да се повлаче према јужној обали Нове Британије. Око 1.000 аустралијских војника је убијено и заробљено. Остатак се пребацио у Аустралију.[1]
Последице[уреди | уреди извор]
Јапанци су од Рабаула створили једну од својих највећих ваздухопловно-поморских база на Тихом океану. С придошлим снагама посели су и западни део Нове Британије, и изградили више ваздухопловних база - најзначајније на рту Глостер (енгл. Gloucester) и у висини острва Араве (енгл. Arawe Islands), и с њих угрожавали савезнике на Новој Гвинеји и пловидбу пролазима Демпјер (енгл. Selat Dampier) и Витјез (енгл. Vitiaz Strait).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 154
Литература[уреди | уреди извор]
- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 154