Битка код Батога
| Битка код Батога | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Устанка Богдана Хмељницког | |||||||
 Масакр пољских заробљеника послије битке. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
|
Запорошки козаци Кримски Татари |
 Пољско-литванска унија | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Богдан Хмељницки | пољни хетман Мартин Калиновски | ||||||
| Јачина | |||||||
| 25.000 | 20.000 [1] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 1.000 | 8.000 | ||||||
Битка код Батога се одиграла 1-2. јуна 1652. код села Батог на реци Јужни Буг, у другој фази устанка Богдана Хмељницког.
Увод[уреди | уреди извор]
Примирјем у Белој Цркви (1651) и поништењем споразума у Збориву укинуте су скоро све тековине устанка Богдана Хмељницког, па је козачка Рада одбила да их прихвати, обновивши савез са Турском.[2]
Битка[уреди | уреди извор]
У покушају да поново запоседне Украјину, пољска армија је у пролеће 1652. кренула на Кијев, али је 1. јуна код Батога опкољена бар троструко већом војском козака и Татара. Пољски утврђени логор освојен је после два дана битке, а пољни хетман Мартин Калиновски погинуо је у боју.[1]
Последице[уреди | уреди извор]
После битке је Хмељницки откупио Пољаке које су заробили Татари, и наредио њихов масакр. Ово је вероватно било у намери да се освети за властите губитке приликом Берестечке битке.
После ове победе Украјина се ослободила пољске доминације, и поништен је уговор из 1651. којим је Украјина била потчињена пољском краљу.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва. стр. 516.
- ^ Zamoyski 1988, стр. 160–166.
Литература[уреди | уреди извор]
- Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва. стр. 516.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 160—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
