Битка код Жуте Воде (1648)
| Битка код Жуте Воде | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део устанка Богдана Хмељницког | |||||||
 Битка код Жуте Воде 1648. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Запорошки козаци | Државна заједница Пољске и Литваније | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Богдан Хмељницки |
Стефан Потоцки Стефан Чарњецки | ||||||
| Јачина | |||||||
| 8.000 козака и 4.000 Татара [1] | 2.000 коњаника, 1.500 редовних козака и 20 топова [2] | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| знатни | цела војска уништена | ||||||
Битка код Жуте Воде у пролеће 1648. била је прва победа козака у устанку Богдана Хмељницког.
Увод
[уреди | уреди извор]У пролеће 1648, Богдан Хмељницки је изабран за хетмана Запорошке војске. Формално изјављујући верност краљу Владиславу IV, Хмељницки је склопио савез са Кримским Татарима и почео да окупља војску у Запорошкој Сичи.
Сазнавши за савез Козака и Татара, пољски велики хетман Станислав Потоцки је почетком априла 1648. послао свог 24-годишњег сина Стефана са око 3.500 војника, од којих су половину чинили редовни козаци, у напад на Запорошку Сичу.[2]
Битка
[уреди | уреди извор]
Крајем априла 1648. пољска војска која је ишла низ Дњепар стигла је до Жутих Вода, недалеко од Кудака (Дњипро), где је опкољена бројно надмоћном војском Запорожаца и Татара. Око 1.500 редовних козака, готово половина војске, током битке су прешли на страну устаника, убивши свог пуковника Барабаша.[3]
Преостали Пољаци су три недеље бранили свој утврђени логор, а затим су покушали пробој: Стефан Потоцки је смртно рањен, а већина војске је заробљена од Татара.[2]
Последице
[уреди | уреди извор]Млади Стефан Потоцки умро је после битке, док је пуковник Стефан Чарњецки пао у ропство код Татара. Предајом редовних козака војска Хмељницког је порасла, а самопоуздање побуњених козака добило је велики замах.
У пољској култури
[уреди | уреди извор]Ова битка је детаљно приказана у роману "Огњем и мачем" пољског нобеловца Хенрика Сјенкјевича из 1884.[4], као и у пољском филму "Огњем и мачем" из 1999.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
- ^ а б в Zamoyski 1988, стр. 165–166
- ^ Fajfrić 2008, стр. 258–267.
- ^ Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- ^ Hoffman, Jerzy (1999), With Fire and Sword, Izabella Scorupco, Michal Zebrowski, Aleksandr Domogarov, Приступљено 22. 4. 2018
Литература
[уреди | уреди извор]- Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 481.
- Zamoyski, Adam (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. стр. 165—166. ISBN 978-0-531-15069-6. OCLC 17824624.
- Војна енциклопедија, том 3. стр. 481 COBISS.SR 3980808
- Henrik, Sjenkjevič (1989). Ognjem i mačem. "Nikola Nikolić"). Gornji Milanovac: Dečje novine. ISBN 9788636702765. OCLC 780991926.
- Živojinović, Dragoljub (2000). Uspon Evrope, 1450-1789 (4. dopunjeno изд.). Beograd: Službeni list SRJ. ISBN 978-86-355-0446-9. OCLC 54529759.
- Дјурант, Вил. Доба Луја XIV : историја европске цивилизације у доба Паскала, Молијера, Кромвела, Милтона, Петра Великог, Њутна и Спинозе : 1648-1751 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]. Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија). стр. 439—440. ISBN 978-86-331-1599-5.
- Fajfrić, Željko (2008). Ruski carevi (1. изд.). Sremska Mitrovica: Tabernakl. стр. 258—267. ISBN 9788685269172. OCLC 620935678.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
