Божица

С Википедије, слободне енциклопедије
Божица
Божица - Božica 1.JPG
Божица - средишња махала (заселак)
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПчињски
ОпштинаСурдулица
Становништво
 — 2011.198
Географске карактеристике
Координате42° 37′ 01″ С; 22° 24′ 05″ И / 42.617° С; 22.4015° И / 42.617; 22.4015Координате: 42° 37′ 01″ С; 22° 24′ 05″ И / 42.617° С; 22.4015° И / 42.617; 22.4015
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1251 м
Божица на мапи Србије
Божица
Божица
Божица на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број17537
Позивни број017
Регистарска ознакаSC

Божица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 198 становника (према попису из 2002. било је 333 становника).

На околним брдима (чукар) се налазе поједине махале које се углавном везују за појединачне шире породице. Тако постоји Џивини махала из које су потекли Цветковићи и Најданови.

Историја[уреди | уреди извор]

У селу је 1860 година отворена прва школа, чији први учитељ је био Најден Стојанов из села Рајчиловци.

Од 1878 до 1919. године село је у границама Краљевине Бугарске. Било је центар општине, која је била део прво Изворског (до 1889 г.), Босилеградског (до 1901 г.) и Ђустендилског округа. Године 1881 годи обштина Божица има 2342 житеља, от којих 1204 мушкараца и 1138 жена.[1]

Године 1895. кмет општине Божица је био Стоимен Петров.

Године 1908 година је отворена школа и у Дејановој махали, а 1912. и у Златановој махали. 1904 година је изграђена црква Светог Петра и Павла, а 1910. и пут Босилеград-Божица.

Мештани Божице учествовали су у Балканским ратовима и у Првом светском рату у саставу 13. рилског пешадијског пука.[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Божица живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (46,4 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.487
1953. 2.664
1961. 2.316
1971. 1.750
1981. 946
1991. 511 510
2002. 333 337
2011. 198
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Бугари
  
216 64,86%
Срби
  
93 27,92%
Југословени
  
5 1,50%
неизјашњени
  
8 2,40%
непознато
  
9 2,70%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Збирка слика[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ https://web.archive.org/web/20160815214344/http://statlib.nsi.bg:8181/bg/lister.php?iid=DO-010000003&page=12
  2. ^ http://archives.bg/wars/SEARCH-f-1
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]