Божица

Божица
Божица;
	Божица - средишња махала (заселак)
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Општина	Сурдулица
Становништво
— 2022.	130
Географске карактеристике
Координате	42° 37′ 01″ С; 22° 24′ 05″ И / 42.617° С; 22.4015° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1251 m
	Божица Божица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	17537
Позивни број	017
Регистарска ознака	SC

Божица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2022. било је 130 становника.

На околним брдима (чукар) се налазе поједине махале које се углавном везују за појединачне шире породице. Тако постоји Џивини махала из које су потекли Цветковићи и Најданови.

Историја

У селу је 1860 година отворена прва школа, чији први учитељ је био Најден Стојанов из села Рајчиловци.

Од 1878 до 1919. године село је у границама Краљевине Бугарске. Било је центар општине, која је била део прво Изворског (до 1889 г.), Босилеградског (до 1901 г.) и Ђустендилског округа. Године 1881 годи обштина Божица има 2342 житеља, от којих 1204 мушкараца и 1138 жена.^[1]

Године 1895. кмет општине Божица је био Стоимен Петров.

Године 1908 година је отворена школа и у Дејановој махали, а 1912. и у Златановој махали. 1904 година је изграђена црква Светог Петра и Павла, а 1910. и пут Босилеград-Божица.

Мештани Божице учествовали су у Балканским ратовима и у Првом светском рату у саставу 13. рилског пешадијског пука.^[2]

Демографија

У насељу Божица живи 276 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (46,4 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 135 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,47.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.487
1953.	2.664
1961.	2.316
1971.	1.750
1981.	946
1991.	511	510
2002.	333	337
2011.	198
2022.	130

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Бугари	216	64,86%
Срби	93	27,92%
Југословени	5	1,50%
неизјашњени	8	2,40%
непознато	9	2,70%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	3	6
80+	5	12
75—79	4	15
70—74	23	17
65—69	12	14
60—64	12	11
55—59	6	11
50—54	13	10
45—49	6	7
40—44	13	6
35—39	11	10
30—34	13	5
25—29	7	10
20—24	5	6
15—19	7	4
10—14	9	8
5—9	7	12
0—4	4	9
Просек :	46,4	48,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	406	443	455	416	279	182	135

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	31	54	21	19	6	3	1	0	0	0	2,47

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	140	33	88	10	9
Женски	144	19	89	29	7
УКУПНО	284	52	177	39	16

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	61	25	0	0	3
Женски	23	15	0	0	1
Укупно	84	40	0	0	4

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	14	2	1	2
Женски	0	0	1	2	0
Укупно	2	14	3	3	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	5	2	2
Женски	0	0	0	3	1
Укупно	0	0	5	5	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	0
Укупно	1	0	0	2