Дикава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дикава
Дикава - Dikava.jpg
Поглед на заселак у Дикави
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ОпштинаСурдулица
Становништво
 — 2011.67
Географске карактеристике
Координате42°44′16″ СГШ; 22°08′35″ ИГД / 42.7378° СГШ; 22.1431° ИГД / 42.7378; 22.1431Координате: 42°44′16″ СГШ; 22°08′35″ ИГД / 42.7378° СГШ; 22.1431° ИГД / 42.7378; 22.1431
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина751 м
Дикава на мапи Србије
Дикава
Дикава
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаSC

Дикава је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 67 становника (према попису из 2002. било је 142 становника).

Тип села[уреди]

Дикава је село јако разбијеног типа. У њој су махале: Здравачка Падина, Присађе, Фикина, Карадаци, Ћосинци, Деда Цветановци и Падина. Ни у једној махали куће нису груписане. Дикава је 1960. године имала 124 куће.

Старине[уреди]

У северном делу Дикаве у махали Карадаци налази се место Црквиште. Мештани говоре да је тамо некада била црква. Виде се слаби остаци од зидова. На месту Калањевцу налазе се стари гробови. Виде се „побивени“ каменови. Код тих гробова поседује ливаду Миленко Петровић. Он је на једном надгробном камену видео урезан крст. Иначе, многи говоре да је то „турско гробље“.

Постанак села[уреди]

Данашња Дикава није много старо село. Његови становници су досељени. Преци данашњих родова долазили су са разних страна, највише са истока, Власине и околине Трна у Буграској. Изгледа да су најпре дошли, у првој половини 19. века, преци родова Деда Аризановци и Деда Миланови. Потом су се населили остали родови.

До 1878. године Арбанаси из околних сурдуличких села Житорађе, Прекодолца, Алакинца „притежавали“ су земљу у атару Дикаве. До тада су Срби радили на њиховој земљи. Из Житорађе овде су имали земљу браћа Фејзула и Абдурахман.

Дикава је имала посебан засеок звани Горња Козница са 32 дома. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. До 1900. године поменути засеок је био у саставу села Кознице. Горња Козница је 1878. године имала само пар српских кућа. То су били Гоље са две, Ђорђевићи исто 2 и једна кућа Николића. Плоднија земља у Горњој Козници до ослобођења 1878. године припадала је Арбанасима у Козници, раније Доње Кознице.

Сеоска слава је други дан Духова. По један сеоски крст постоји на местима Старо Пискавице, Падина и Присађе. Засеок Горња Козница слави Петровдан.[1]

Демографија[уреди]

У насељу Дикава живи 126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,3 година (49,9 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 52 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 474
1953. 483
1961. 487
1971. 397
1981. 386
1991. 214 213
2002. 142 144
2011. 67
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
142 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 106-108 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]