Дикава

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дикава
Дикава - Dikava.jpg
Поглед на заселак у Дикави
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Сурдулица
Становништво
Становништво
 — (2011) 142
Положај
Координате 42°44′16″ СГШ; 22°08′35″ ИГД / 42.7378° СГШ; 22.1431° ИГД / 42.7378; 22.1431Координате: 42°44′16″ СГШ; 22°08′35″ ИГД / 42.7378° СГШ; 22.1431° ИГД / 42.7378; 22.1431
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 751 m
Дикава на мапи Србије
Дикава
Дикава
Дикава на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Дикава је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 142 становника (према попису из 1991. било је 214 становника).

Тип села[уреди]

Дикава је село јако разбијеног типа. У њој су махале: Здравачка Падина, Присађе, Фикина, Карадаци, Ћосинци, Деда Цветановци и Падина. Ни у једној махали куће нису груписане. Дикава је 1960. године имала 124 куће. Старине у селу. У северном делу Дикаве у махали Карадаци налази се место Црквиште. Мештани говоре да је тамо некада била црква. Виде се слаби остаци од зидова. На месту Калањевцу налазе се стари гробови. Виде се „побивени“ каменови. Код тих гробова поседује ливаду Миленко Петровић. Он је на једном надгробном камену видео урезан крст. Иначе, многи говоре да је то „турско гробље“.

Постанак села[уреди]

Данашња Дикава није много старо село. Његови становници су досељени. Преци данашњих родова долазили су са разних страна, највише са истока, Власине и околине Трна у Буграској. Изгледа да су најпре дошли, у првој половини XIX века, преци родова Деда Аризановци и Деда Миланови. Потом су се населили остали родови. До 1878. године Арбанаси из околних сурдуличких села, Житорађе, Прекодолца, Алакинца „притежавали“ су земљу у атару Дикаве. До тада су Срби радили на њиховој земљи. Из Житорађе овде су имали земљу браћа Фејзула у Абдурахман. Село Дикава има посебан засеок звани Горња Козница са 32 дома. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. До 1900. године поменути засеок је био у саставу села Кознице. Горња Козница је 1878. године имала само пар српских кућа. То су били Гоље са две, Ђорђевићи – 2 и једна кућа Николића. Плоднија земља у Горњој Козници до ослобођења 1878. године припадала је Арбанасима у Козници, раније Доње Кознице. Сеоска слава је Други дан Духова. По један сеоски крст постоји на местима Старо Пискавице, Падина и Присађе. Засеок Горња Козница слави Петровдан.[1]


Демографија[уреди]

У насељу Дикава живи 126 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,3 година (49,9 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 52 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 474
1953. 483
1961. 487
1971. 397
1981. 386
1991. 214 213
2002. 142 144
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
142 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 106-108 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]