Масурица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Масурица
Масурица (основна школа и сеоски дом) - Masurica - Masurica (School and Community House).jpg
Масурица - основна школа и сеоски дом
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Сурдулица
Становништво
Становништво
 — (2011) 1245
Географске карактеристике
Координате 42°39′35″ СГШ; 22°09′23″ ИГД / 42.659666° СГШ; 22.1565° ИГД / 42.659666; 22.1565Координате: 42°39′35″ СГШ; 22°09′23″ ИГД / 42.659666° СГШ; 22.1565° ИГД / 42.659666; 22.1565
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 716 м
Масурица на мапи Србије
Масурица
Масурица
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Масурица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 1245 становника (према попису из 1991. било је 1267 становника).

Прошлост[уреди]

По селу Масурици названи су предео (висораван), истоимена река и срез у Врањском округу (од 1879).[1] Сам појам "масур", је изгледа илирског порекла.

За време Турака у Масурици се налазила њихова ковница гвожђа, од које су остале велике гомиле шљаке. Било је то иначе древни рударски крај, а Масурица - "рудно место". Ту су прављени алати и оружја.[2] После 1878. године из места се иселило и 31 кућа муслиманских Цигана, који су се традиционално бавили топљењем гвоздене руде и касније ковачким занатом.

У време Првог српског устанка 1807. године у предео Масурицу је доспео са својим устаницима јагодински кнез Цветко. Лесковачки војвода Стреља је контролисао околину имеђу Ниша и Лесковца. Кнезу Милоју Јовановићу су биле подређене локалне вође побуњеног народа, од којих је од села Масурице био Стојановић.[3]

Арнаути су се до 1878. године агресивно ширили по вековним српским територијама, тако су и Масурицу и Варденик (у којем су побили чобане а остале раселили)[4] запосели потискујући и асимилујући Србе. Абдулрахман, угледни Арнаутин из Масурице био је српског порекла. Он је иначе писаном телеграфском молбом тражио да село остане под Србима, а никако не под Бугарима и Турцима.[5] Албанци су прво унајмљивани као чувари села, па би се временом умножили и осилили да би затим терорисали српско становништво. Дана 12. јануара 1878. године српска војска са устаницима је покорила арбанашко велико село Масурицу.[6]

Село Масурица се налазило у Масуричком срезу након ослобођења од Турака. Ту је 1879. године пописано 56 кућа, са 602 становника. Број писмених мушкараца Арнаута је био велики, а број пореских глава износио је 96.[7] Године 1882. било је већ 65 кућа Срба насељеника у том месту, након исељења великог броја Арнаута.

По административној подели из 1901. године Масурица је са још осам села у саставу Сувојничке општине.[8]

Током Балканских и Првог светског рата вођене су борбе око Масурице. Четничку чету војводе Косте Пећанца. дочекала је пред местом бугарска окупациона војска 1917. године.

За време Другог светског рата сви становници места су од стране бугарске полиције и војске били малтретирани. Много њих је било и убијено заслугом једног мештанина Бугарина. Масурица је горела у лето 1942. године. Село су окупаторски војници палили још четири пута током 1943. године. Дана 13. септембра 1943. године запалили су Бугари под командом капетана Џунглова село Масурицу, и убили 47 мештана. По другом извору након опкољавања села изгорело је 30 кућа и побијено 60 житеља, од којих су неки били заклани.[9] Био је то нарочито свиреп злочин, јер су у ватру починиоци бацали жене и децу.[10]

За време турске власти до 1878. године у Масурици је радила турска мушка школа.[11] У месту је прорадила српска школа много касније, тек између два светска рата.

Демографија[уреди]

У насељу Масурица живи 941 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,4 код мушкараца и 38,4 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[12]
Година Становника
1948. 1.111
1953. 1.221
1961. 1.198
1971. 1.233
1981. 1.351
1991. 1.267 1.246
2002. 1.245 1.283
Етнички састав према попису из 2002.[13]
Срби
  
1.047 84,09 %
Роми
  
175 14,05 %
Бугари
  
6 0,48 %
Муслимани
  
1 0,08 %
Македонци
  
1 0,08 %
непознато
  
14 1,12 %


Референце[уреди]

  1. ^ "Службени војни лист", Београд 1890. године
  2. ^ "Тежак", Београд 1882. године
  3. ^ Драгољуб Мирчетић: "Војна историја Ниша", Ниш 1994. године
  4. ^ "Пијемонт", Београд 1914. године
  5. ^ "Дело", Београд 1898. године
  6. ^ Владимир Стојанчевић: "Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878. године", Београд 1998. године
  7. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  8. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  9. ^ Димитрије Кулић: "Бугарска окупација 1941-1944. године", Београд 1970. године
  10. ^ Александар Трајковић: "Тако су их учили; Врањски округ у НОБ 1941-1944. године, злочини окупатора", Београд 1980.
  11. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  12. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  13. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  14. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]