Дањино Село

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дањино Село
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пчињски
Општина Сурдулица
Становништво
Становништво
 — (2011) 81
Положај
Координате 42°44′11″ СГШ; 22°10′28″ ИГД / 42.7365° СГШ; 22.174333° ИГД / 42.7365; 22.174333Координате: 42°44′11″ СГШ; 22°10′28″ ИГД / 42.7365° СГШ; 22.174333° ИГД / 42.7365; 22.174333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 979 m
Дањино Село на мапи Србије
Дањино Село
Дањино Село
Дањино Село на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 017
Регистарска ознака VR

Дањино Село је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 81 становника (према попису из 1991. било је 145 становника)

Тип села[уреди]

Село је разбијеног типа. Ипак су сродничке куће једна другој ближе и више груписане, У Дањином Селу је 1960. године било 26 домова.

Настанак и прошлост села[уреди]

И поред тога што је Дањино Село мало, одувек је било посебно насеље. Говори се да је оно основано пре суседног села Лескова Бара. Пре 120 година, када се у Дањино Село доселио предак данашњег рода Деда Стојанови, оно је имало свега седам кућа. Потес Селиште лежи ближе долинском дну, где су куће рода Деда Стајинци. Остатака старина у селу нема. На потесу Шуманов Гроб за време Турака побила су се два пастира, један од њих је погинуо и на том месту је сахрањен.

Сеоска слава је Други дан Духова. Сабор се одржава око крста у Деда Стојановој Махали. О већим празницима становници посећују цркву у Мачкатици.[1]

Воде[уреди]

Мештани користе воду за пиће са извора. Главнији извори су: Појатиште, Селиште и Долина.

Поједини крајеви сеоског атара имају ове називе: Гарваница, Шуманов Гроб, Големи Чукар, Кукуље, Баба Ниља, Бумбуле, Рао Падина, Вардена Чука, Трница и Селиште.

Демографија[уреди]

У насељу Дањино Село живи 72 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,9 година (46,3 код мушкараца и 49,7 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 203
1953. 205
1961. 183
1971. 161
1981. 202
1991. 145 144
2002. 81 82
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
73 90,12 %
Руси
  
1 1,23 %
непознато
  
7 8,64 %


Референце[уреди]

  1. Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 108-109 страна
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]