Борис Ковач

Из Википедије, слободне енциклопедије
Борис Ковач
Boris Kovač.jpeg
Борис Ковач, фото: Желимир Гвојић el gvojos
Датум рођења 1955.
Место рођења Нови Сад
Веб-сајт www.boriskovac.net

Борис Ковач је музичар и уметник из Буковца, места поред Новог Сада. Његова се музика обично сврстава у world music. Иако слабо познат домаћој јавности, његово име је једно од неколико са Балкана препознатљиво у западној Европи и Америци.[1]

По многима најуспелије остварење је албум Последњи Балкански Танго снимљен за време НАТО бомбардовања 1999.

Кратка биографија[уреди]

Рођен у Новом Саду 1955, школовао се у Новом Саду и Београду. Током 1989. постаје вођа позоришне и музичке трупе Огледало. Од 1991. до 1996. живи и ради у Италији, Словенији и Аустрији. Године 1996 се враћа у Буковац где и сада живи. Током овог времена вођа је музичких састава RITUAL NOVA ensemble, LaDaABa orchesta, La Campanella orchestra. Учествовао је на више од 100 фестивала одржавши неколико стотина концерата, у преко 30 земаља на 4 континента. Но, и поред овога остаје непознат широј јавности у Србији, иако се његове композиције појављују на две Serbia Sounds Global компилације у издању Б92.[2]

Музика Бориса Ковача[уреди]

На почетку каријере, Ковач ради на тзв tape-music пројектима, односно издаје албум направљен од комбинације семплова различитих фолклорних мотива. Даље експериментише са различитим саставима који стандардно садрже акустичне инструменте. Свира саксофон и кларинет. Његов најуспешнији LaDaABa оркестар се састоји од кларинета, саксофона, виолине, гитаре, хармонике, контрабаса и бубњева. Његова музика је спој различитих музичких традиција које коегзистирају на простору Војводине, од утицаја са севера из Мађарске до традиционалне српске музике са турским утицајима комбиноване са филозофски сличним, а музички удаљеним стиловима као што је танго. Овај спој чини стил Бориса Ковача уникатним на светској музичкој сцени, и препознатљивим широм света у world music музичким круговима.[2]

Награде и признања[уреди]

  • 2006. године албум The Last Balkan Tango уврштен је у листу 50 есенцијалних албума „rhythms of the world“ свих времена (објављено у британском часопису Songlines)
  • Стеријина награда за најбољу позоришну музику 2007.
  • Награда за најбољу музику филмског фестивала Синема сити 2008. и 2011.[3]
  • Награда FIPRESCI за најбољу филмску музику у Србији 2011.[4]

Дискографија[уреди]

  • 1986. Ritual Nova, Symposion rec., Yugoslavia
  • 1989. Ritual Nova 2, Recommended rec., London
  • 1993. Ritual Nova Collection, Recommended rec.,London/USA
  • 1996. Play on String (string quartet), More Music, Italy
  • 1996. Anamnesis - Ecumenical Mysteries, Victo, Canada
  • 1997. The Mask, Interzone/Ikarus, Yugoslavia/Austria
  • 1998. East OFF Europe, Victo, Canada
  • 1999. Mirror of the Voice (CD+book) Radio 021, Yugoslavia
  • 2001. The Last Balkan Tango, PIRANHA, Berlin
  • 2003. Ballads at the End of Time, PIRANHA, Berlin
  • 2004. Profana Liturgija, ADN, Milan, 1991 / Kachara, Bukovac
  • 2004. DAMARI, Kachara, Bukovac
  • 2005. World after History, PIRANHA, Berlin
  • 2007. Songs from the Garden of Loves and Graves, SNP, Serbia
  • 2008. Before and after... Apocalypse, PIRANHA, Berlin
  • 2010. Chamber Music, Long Arms, Moscow
  • 2012. ON EASTERN WAY, NARRATOR records, Budapest
  • 2012. Fly by..., Multimedia Music, Belgrade
  • 2012. Catalogue of Memories, KACHARA MM PRODUCTION[5]
  • 2014. Eastern Moon Rising, World Music Network, London[6]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]