Борис Мајоров

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Савез Совјетских Социјалистичких Република Борис Мајоров
Борис Майоров

Boris Mayorov, 6 May 2000-1 (cropped).jpg

Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1938-02-11)11. фебруар 1938.(80 год.)
Место рођења Москва ( СССР)
Висина 176 цм
Тежина 69 кг
Позиција лево крило
Хвата/пуца са десне стране
Игр. каријера 19561969.
Трен. каријера 19711995.
Репрезентација Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1956−1969. ХК Спартак Москва
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Инзбрук 1964.
Златна медаља — прво место Гренобл 1968.
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место Швајцарска 1961.
Златна медаља — прво место Шведска 1963.
Златна медаља — прво место Финска 1965.
Златна медаља — прво место Југославија 1966.
Златна медаља — прво место Аустрија 1967.

Борис Александрович Мајоров (руски: Борис Александрович Майоров; Москва, 11. фебруар 1938) некадашњи је совјетски и руски хокејаш на леду и хокејашки тренер који је током каријере играо на позицијама левокрилног нападача. Заслужни је мајстор спорта Совјетског Савеза од 1963, Заслужни тренер РСФСР од 1979. и члан Куће славних ИИХФ-а од 1999. године. Двоструки је олимпијски и шестоструки светски првак у хокеју на леду. По окончању спортске каријере једно време је радио и као спортски коментатор, а био је запослен и на административним пословима у Хокејашком савезу Русије.

Његов брат близанац Јевгениј Мајоров такође је био прослављени совјетски хокејаш и вишеструки олимпијски и светски првак. Године 1961. дипломирао је на Московском државном техничком универзитету.

Биографија[уреди]

Целокупну играчку каријеру која је трајала 13 сезона (19561969) провео је у редовима московског Спартака са којим је освојио и три титуле националног првака. За Спартак, у ком је неколико сезона имао улогу капитена екипе, одиграо је преко 400 утакмица у националном првенству и постигао 255 голова. У Спартаку је Мајоров играо у линији заједно са братом близанцем Јевгенијем и са Вјачеславом Старшиновим, и та тројка се сматрала једном од најачих нападачких линија светског хокеја шездесетих година прошлог века.[1]

Године 1961. одиграо је и две утакмице за фудбалску екипу Спартака у првенству Совјетског Савеза − 19. и 23. априла 1961. против екипа Пахтакор и Каират.

Као стандардни члан сениорске репрезентације Совјетског Савеза играо је на два олимпијска турнира − ЗОИ 1964. у Инзбруку и четири године касније у Греноблу − и у оба наврата освајао је златну олимпијску медаљу. Са репрезентацијом је освојио и 7 медаља на светским првенствима, од чега пет златних. На светским пр венствима и олимпијским играма одиграо је укупно 50 утакмица и постигао 30 голова.

По окончању играчке каријере бавио се тренерским послом и радио је као главни тренер у Спартаку, Јокериту (титула првака Финске у сетони 1991/92), Тапари те у репрезентацији Совјетског Савеза.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]