Александар Рагулин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Савез Совјетских Социјалистичких Република Александар Рагулин
Александр Рагулин

Рагулин 2001.
Рагулин 2001.

Личне информације
Држављанство  СССР Русија
Датум рођења (1941-05-05)5. мај 1941.
Место рођења Москва ( СССР)
Датум смрти 17. новембар 2004.(2004-11-17) (63 год.)
Место смрти Москва ( Русија)
Висина 185 цм
Тежина 100 кг
Позиција одбрамбени играч
Хвата/пуца са леве стране
Игр. каријера 19571973.
Репрезентација Застава Совјетског Савеза Совјетски Савез
Сениорски клубови
Год. Клуб
1957−1962.
1962−1973.
ХК Химик Воскресенск
ХК ЦСКА
Тренерска каријера
1983−1985. ХК СКА Новосибирск
Освојене медаље
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место Инзбрук 1964.
Златна медаља — прво место Гренобл 1968.
Златна медаља — прво место Сапоро 1972.
Светска првенства
Бронзана медаља — треће место Швајцарска 1961.
Златна медаља — прво место Шведска 1963.
Златна медаља — прво место Финска 1965.
Златна медаља — прво место Југославија 1966.
Златна медаља — прво место Аустрија 1967.
Златна медаља — прво место Шведска 1969.
Златна медаља — прво место Шведска 1970.
Златна медаља — прво место Швајцарска 1971.
Сребрна медаља — друго место Чехословачка 1972.
Златна медаља — прво место Совјетски Савез 1973.

Александар Павлович Рагулин (рус. Александр Павлович Рагулин; Москва, 5. мај 1941Москва, 17. новембар 2004) био је совјетски и руски хокејаш на леду, касније краткотрајно и хокејашки тренер, који је током играчке каријере играо на позицијама одбрамбеног играча. Један је од најуспешнијих светских хокејаша по броју освојених медаља на међународним такмичењима, троструки је олимпијски победник и десетоструки светски првак са селекцијом Совјетског Савеза. Од 1963. носилац је признања Заслужни мајстор спорта Совјетског Савеза, члан је ИИХФ Куће славних хокеја на леду од 1997. и носилац Олимпијског ордена од 2001. године.

Један је од тројице идентичних близанаца Рагулин − Анатолиј Павлович (1941−2016) био је хокејаш, мајстор спорта и заслужни совјетски тренер и Михаил Павлович (1941), аматерски хокејаш, тренер флорбола и мајстор спорта.

Каријера[уреди]

Комеморативна поштанска марка Пошта Русије из 2013. посвећена А. Рагулину

Рагулин је играчку каријеру започео у екипи Химика у родном Воскресенску 1957. године и у клубу је остао све до 1962. када је прешао у редове московског ЦСКА. У дресу Московљана играо је све до окончања играчке каријере 1973. и са тим тимом освојио је чак 9 титула националног првака Совјетског Савеза (1963−1966, 1968, 1973−1973), те 5 узастопних титула победника Европског купа шампиона (1969−1973. године). У совјетском првенству одиграо је укупно 427 утакмица и постигао је 63 поготка.

За сениорску репрезентацију Совјетског Савеза играо је у континуитету током 13 сезона, а на међународној сцени дебитовао је на светском првенству 1961. на ком је совјетски тим освојио бронзану медаљу. За репрезентацију је у том периоду наступио у чак 239 утакмица (уз учинак од 29 постигнутих погодака). У три наврата је био члан совјетског олимпијског тима − на ЗОИ 1964. у Инзбруку, ЗОИ 1968. у Греноблу и ЗОИ 1972. у Сапороу − и у сва три наврата освајао је златне олимпијске медаље. Од укупно 10 наступа на светским првенствима на чак 8 првенстава освајао је титулу светског првака. На светском првенству 1966. проглашен је за најбољег одбрамбеног играча шампионата.

Године 1966. дипломирао је на Московском обласном педагошком институту, а по окончању играчке каријере радио је као тренер у дечијој школи хокеја московског ЦСКА. Једно кратко време, од 1983. до 1985. радио је и као тренер екипе СКА из Новосибирска која се у то време такмичила у совјетској трећој лиги. У последњим годинама живота радио је у друштву које је окупљало ветеране совјетског хокеја, али и као члан Канцеларије за физичку културу и спорт Председника Руске Федерације. Добитник је неколико високих државних одликовања.

Године 1997. постаје чланом Куће славних ИИХФ-а, 2001. награђен је олимпијским орденом, а од 2004. члан је и Куће славних руског хокеја на леду.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]