Бољанић
| Бољанић | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава |
 Босна и Херцеговина |
| Ентитет |
 Република Српска |
| Град | Добој |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — (2013) |
 1.887 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°40′56″ СГШ; 18°13′12″ ИГД / 44.68227° СГШ; 18.22007° ИГДКоординате: 44°40′56″ СГШ; 18°13′12″ ИГД / 44.68227° СГШ; 18.22007° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бољанић | |
Бољанић је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у граду Добој, које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.887 становника.
Садржај
Географија[уреди]
Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ и удаљен је 15 километара од Добоја. Село је састављено од следећих засеока: Потоци, Брђани, Зорани, Клоч, Орашје и Конопљишта (до средине 80-их самостална мјесна заједница). Сусједна села су му Текућица, Карановац и Горња Пакленица. Са обронка Гостиља се распростиру насеља до ријеке Спрече.
Историја[уреди]
Бољанић данас припада општини Добој, а до распада Југославије се налазио у саставу општине Грачаница.
Други свјетски рат[уреди]
 | Овај одељак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (о уклањању шаблона обавештења) |
У селу Бољанић срез Грачаница, јула месеца 1941, усташе су прво силовале, а затим заклале једну жену стару 28 година, у њеној кући, а у присуству њено четворо мале деце, од који је најстарије имало 9 година.[1]
Култура[уреди]
У Бољанићу више од сто година постоји основна школа која сада носи назив „Петар Петровић Његош“. Насеље има српску православну цркву и своју парохију за чије је постојање везано име чувеног свештеничког рода Софренића. Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ на ком се традиционално сваке године 11. септембра одржава манифестација „Дани чаја на Озрену“. Тог дана се бере трава ива која има љековита својства. О њеној љековитости свједочи у народу позната изрека „трава ива од мртва прави жива“. Бољанић је сједиште етно групе „Лоле“.[2]
Становништво[уреди]
| Националност[3] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 2.220 (95,40%) | 2.304 (96,68%) | 2.433 (99,30%) | ||
| Југословени | 30 (1,28%) | 46 (1,93%) | 2 (0,08%) | ||
| Хрвати | 7 (0,30%) | 10 (0,41%) | 10 (0,40%) | ||
| Муслимани | 1 (0,04%) | 6 (0,25%) | 2 (0,08%) | ||
| остали и непознато | 69 (2,96%) | 17 (0,71%) | 3 (0,12%) | ||
| Укупно | 1.887 | 2.327 | 2.383 | 2.450 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 2.367 | |
| 1971. | 2.450 | |
| 1981. | 2.383 | |
| 1991. | 2.321 | |
| 2013. | 1.887 | |
Знамените личности[уреди]
- Тодор Панић, народни херој Југославије
- Драган Анић, атлетичар
- Петар Анић, атлетичар
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 229
- ^ „Петрово- концерт етно музике одушевио публику”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2012.
- ↑ 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
