Бољанић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бољанић
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Град Добој
Становништво
Становништво
 — (2013) Пад 1.887
Географске карактеристике
Координате 44°41′ СГШ; 18°13′ ИГД / 44.68° СГШ; 18.22° ИГД / 44.68; 18.22Координате: 44°41′ СГШ; 18°13′ ИГД / 44.68° СГШ; 18.22° ИГД / 44.68; 18.22
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бољанић на мапи Босне и Херцеговине
Бољанић
Бољанић

Бољанић је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у граду Добој које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 2.327 становника.

Географија[уреди]

Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ и удаљен је 15 километара од Добоја. Село је састављено од следећих засеока: Потоци, Брђани, Зорани, Клоч, Орашје и Конопљишта (до средине 80-тих самостална мјесна заједница). Сусједна села су му Текућица, Карановац и Горња Пакленица. Са обронка Гостиља се распростиру насеља до ријеке Спрече.

Историја[уреди]

Бољанић данас припада општини Добој, а до распада Југославије се налазио у саставу општине Грачаница.

Други свјетски рат[уреди]

У селу Бољанић срез Грачаница, јула месеца 1941, усташе су прво силовале, а затим заклале једну жену стару 28 година, у њеној кући, а у присуству њено четворо мале деце, од који је најстарије имало 9 година.[1]

Култура[уреди]

У Бољанићу више од сто година постоји основна школа која сада носи назив „Петар Петровић Његош“. Насеље има српску православну цркву и своју парохију за чије је постојање везано име чувеног свештеничког рода Софренића. Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ на ком се традиционално сваке године 11. септембра одржава манифестација „Дани чаја на Озрену“. Тог дана се бере трава ива која има љековита својства. О њеној љековитости свједочи у народу позната изрека „трава ива од мртва прави жива“. Бољанић је сједиште етно групе „Лоле“.[2]

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.220 (95,40%) 2.304 (96,68%) 2.433 (99,30%)
Југословени 30 (1,28%) 46 (1,93%) 2 (0,08%)
Хрвати 7 (0,30%) 10 (0,41%) 10 (0,40%)
Муслимани 1 (0,04%) 6 (0,25%) 2 (0,08%)
остали и непознато 69 (2,96%) 17 (0,71%) 3 (0,12%)
Укупно 2.327 2.383 2.450
Демографија[3]
Година Становника
1961. 2.367
1971. 2.450
1981. 2.383
1991. 2.321

Знамените личности[уреди]

  • Тодор Панић, народни херој Југославије
  • Драган Анић, атлетичар
  • Петар Анић, атлетичар

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. pp. 229
  2. ^ „Петрово- концерт етно музике одушевио публику”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2012. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]