Бољанић
| Бољанић | |
|---|---|
_02.jpg) Црква Свете Тројице у Бољанићу | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Град | Добој |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.887 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44°40′57″ СГШ; 18°13′14″ ИГД / 44.682422° СГШ; 18.220556° ИГДКоординате: 44°40′57″ СГШ; 18°13′14″ ИГД / 44.682422° СГШ; 18.220556° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бољанић Бољанић на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74322 |
| Позивни број | 053 |
Бољанић је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.887 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ и удаљен је 15 километара од Добоја. Село је састављено од следећих засеока: Потоци, Брђани, Зорани, Клоч, Орашје и Конопљишта (до средине 80-их самостална мјесна заједница). Сусједна села су му Текућица, Карановац и Горња Пакленица. Са обронка Гостиља се распростиру насеља до ријеке Спрече.
Историја[уреди | уреди извор]
Бољанић данас припада општини Добој, а до распада Југославије се налазио у саставу општине Грачаница. У овом селу јула 1941. године, усташе су прво силовале и заклале једну жену, у њеној кући, чему је присуствовало четворо њене деце.[1]
Култура[уреди | уреди извор]
У Бољанићу више од сто година постоји основна школа која сада носи назив „Петар Петровић Његош“. Насеље има српску православну цркву и своју парохију за чије је постојање везано име чувеног свештеничког рода Софренића. Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ на ком се традиционално сваке године 11. септембра одржава манифестација „Дани чаја на Озрену“. Тог дана се бере трава ива која има љековита својства. О њеној љековитости свједочи у народу позната изрека „трава ива од мртва прави жива“. Бољанић је сједиште етно групе „Лоле“.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
| Националност[3] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 2.220 (95,40%) | 2.304 (96,68%) | 2.433 (99,30%) | ||
| Југословени | 30 (1,28%) | 46 (1,93%) | 2 (0,08%) | ||
| Хрвати | 7 (0,30%) | 10 (0,41%) | 10 (0,40%) | ||
| Муслимани | 1 (0,04%) | 6 (0,25%) | 2 (0,08%) | ||
| остали и непознато | 69 (2,96%) | 17 (0,71%) | 3 (0,12%) | ||
| Укупно | 1.887 | 2.327 | 2.383 | 2.450 |
| Демографија[3] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 2.367 | |
| 1971. | 2.450 | |
| 1981. | 2.383 | |
| 1991. | 2.321 | |
| 2013. | 1.887 | |
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- Тодор Панић, народни херој Југославије
- Драган Анић, атлетичар
- Петар Анић, атлетичар
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине. 1991. стр. 229.
- ^ „Петрово- концерт етно музике одушевио публику”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
