Бољанић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Бољанић
Crkva Silaska Sv. Duha (Boljanić) 02.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадДобој
Становништво
 — 2013.Пад 1.887
Географске карактеристике
Координате44°40′57″ СГШ; 18°13′14″ ИГД / 44.682422° СГШ; 18.220556° ИГД / 44.682422; 18.220556Координате: 44°40′57″ СГШ; 18°13′14″ ИГД / 44.682422° СГШ; 18.220556° ИГД / 44.682422; 18.220556
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Бољанић на мапи Босне и Херцеговине
Бољанић
Бољанић
Бољанић на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број74322
Позивни број053

Бољанић је насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.887 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ и удаљен је 15 километара од Добоја. Село је састављено од следећих засеока: Потоци, Брђани, Зорани, Клоч, Орашје и Конопљишта (до средине 80-их самостална мјесна заједница). Сусједна села су му Текућица, Карановац и Горња Пакленица. Са обронка Гостиља се распростиру насеља до ријеке Спрече.

Историја[уреди | уреди извор]

Бољанић данас припада општини Добој, а до распада Југославије се налазио у саставу општине Грачаница. У овом селу јула 1941. године, усташе су прво силовале и заклале једну жену, у њеној кући, чему је присуствовало четворо њене деце.[1]

Култура[уреди | уреди извор]

У Бољанићу више од сто година постоји основна школа која сада носи назив „Петар Петровић Његош“. Насеље има српску православну цркву и своју парохију за чије је постојање везано име чувеног свештеничког рода Софренића. Бољанић је смјештен испод виса Гостиљ на ком се традиционално сваке године 11. септембра одржава манифестација „Дани чаја на Озрену“. Тог дана се бере трава ива која има љековита својства. О њеној љековитости свједочи у народу позната изрека „трава ива од мртва прави жива“. Бољанић је сједиште етно групе „Лоле“.[2]

Становништво[уреди | уреди извор]

Националност[3] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 2.220 (95,40%) 2.304 (96,68%) 2.433 (99,30%)
Југословени 30 (1,28%) 46 (1,93%) 2 (0,08%)
Хрвати 7 (0,30%) 10 (0,41%) 10 (0,40%)
Муслимани 1 (0,04%) 6 (0,25%) 2 (0,08%)
остали и непознато 69 (2,96%) 17 (0,71%) 3 (0,12%)
Укупно 1.887 2.327 2.383 2.450
Демографија[3]
Година Становника
1961. 2.367
1971. 2.450
1981. 2.383
1991. 2.321
2013. 1.887

Знамените личности[уреди | уреди извор]

  • Тодор Панић, народни херој Југославије
  • Драган Анић, атлетичар
  • Петар Анић, атлетичар

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине. 1991. стр. 229.
  2. ^ „Петрово- концерт етно музике одушевио публику”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 6. 2012. Приступљено 10. 6. 2012. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]