Осјечани Доњи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Осјечани Доњи
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ГрадДобој
Становништво
 — 2013.748
Географске карактеристике
Координате44°49′41″ СГШ; 18°06′59″ ИГД / 44.8281° СГШ; 18.1164° ИГД / 44.8281; 18.1164Координате: 44°49′41″ СГШ; 18°06′59″ ИГД / 44.8281° СГШ; 18.1164° ИГД / 44.8281; 18.1164
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Осјечани Доњи на мапи Босне и Херцеговине
Осјечани Доњи
Осјечани Доњи
Осјечани Доњи на мапи Босне и Херцеговине

Осјечани Доњи су насељено мјесто у граду Добој, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 810 становника.

Географија[уреди]

Осјечани су требавско насеље смјештено око 15 километара сјеверно од Добоја.[1] Налазе се на десној обали ријеке Босне.[1] Терен се са падина Требаве спушта у долину ријеке.[1]

Назив[уреди]

Назив потиче од ријечи одсјечи, у смислу да се село некада одсјекло, одвојило.[1]

Историја[уреди]

На локацији Растика су пронађени остаци римског пољопривредног добра из 3. или 4. вијека на коме су служени римски војници производили храну за војску и коње.[1] У Осјечанима је 1858. букнула Требавска буна против османске власти.[1] Буну је предводио прота Павле Трифуновић, кога су Османлије 1858. убиле у Осјечанима на кућном прагу.[1] Велики број Осјечанаца је учествовао у пробоју солунског фронта током Првог свјетског рата.[1] Прва пушка на добојском подручју у Другом свјетском рату је пукла у Осјечанима.[1] Стари центар насеља се налазио код рјечице Телице, гдје је по предању била стара црква „која је омркла, али није осванула“.[1] Жељезничка пруга је изграђена након Другог свјетског рата, а центар насеља се преселио крај пруге, гдје је изграђен Дом културе и премјештена школа.[1] Прије изградње пруге, центар насеља се налазио код цркве Ваведења пресвете Богородице.[1]

Култура[уреди]

Храм Српске православне цркве је посвећен Ваведењу пресвете Богородице.[1] Подигнут је одмах након аустроугарске окупације 1881. године, када је Србима након османске окупације први пут дозвољено да граде цркве од тврдог материјала.[1] Цркву су двије године заједно градили становници Осјечана и околних села.[1] Храм је обнављан 1964, затим 1981. и 1998. године.[1] Нови иконостас је 2001. постављен на мјесто старог, а освештао га је епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.[1] На простору Осјечана су прије изградње садашње цркве постоје три цркве брвнаре које су запалиле Османлије.[1] На цркву је постављена спомен-плоча у знак сјећања на проту Павла Трифуновића.[1] Натпис на спомен-плочи гласи:


Споменик[уреди]

Споменик је подигнут у знак сјећања на 47 погинулих бораца Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995.

Образовање[уреди]

Прва школа је према доступним подацима основана 1852, иако према казивању становника она постоји од 1830.[1] Прва школа је направљена на простору поред цркве брвнаре, односно садашњег храма Ваведења пресвете Богородице.[1] Школа је изгорила, а обновљена је након изградње храма 1881.[1]

Саобраћај[уреди]

Кроз насеље пролази пут ДобојМодрича, који је изграђен 1893.[1] У Осјечанима се налази и жељезничка станица Жељезница Републике Српске.[1]

Становништво[уреди]

Становници Осјечана се називају Осјечанци.[1]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 741 747 958 1.089
Југословени 24 52 7
Хрвати 2 6 3 2
Муслимани 1 1
Македонци 1
Мађари 1
Словенци 1
Албанци 1
остали и непознато 42 1 5
Укупно 810 807 969 1.099
Демографија[2]
Година Становника
1961. 1.099
1971. 969
1981. 807
1991. 810

Презимена[уреди]

У Осјечанима постоји око 100 различитих презимена, од који је најбројниће презиме Симић.[1]

  • Симић
  • Дујуић (Симић), Симићи-Дујићи, славе Јовањдан[1]
  • Аџић (Симић), Симићи-Аџићи, славе Игњатдан[1]
  • Орозовић (Симић), Симићи-Орозовићи, славе Ђурђиц[1]
  • Ковачевић (Симић), Симићи-Ковачевићи, славе Сименудан[1]
  • Пушевић (Симић), Симићи-Пушевићи, славе Стјепандан[1]
  • Гојковић (Симић), Симићи-Гојковићи, славе Никољдан[1]
  • Митровић[1]
  • Марковић[1]
  • Чакаревић[1]
  • Блесић, славе Никољдан[1]

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 „Огњишта: Осјечани”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 4. 2012. Приступљено 1. 4. 2012. [мртва веза]
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]