Братство и јединство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зграда бивше касарне ЈНА у Мостару са натисом - „Чувајмо братство и јединство, као зјеницу ока свог“
Натпис на зиду у Сплиту 1943. - „Живјело борбено јединство народа Југославије!“
Титов говор Ми смо море крви пролили за братство и јединство наших народа. Е нећемо ником дозволити да нам дира или да нам рује изнутра, да се руши то братство и јединство.

Братство и јединство или само братство-јединство (мк. братство и единство; сл. bratstvo in enotnost; алб. vlaznimi i bashkimi; мађ. testvériség és egység) је био мото Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Народноослободилачког покрета (НОП) настао током Другог светског рата. Касније је коришћен и као главно гесло Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Израз је описивао братски однос народа и народности у Југославији, као и једнакост свих грађана у социјализму. Настао је током Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године, по узору на идеју француске револуције - „Слобода, једнакост, братство“ (фр. Liberté, égalité, fraternité). За време рата ова парола је била веома важна за стварање јединства југословенских народа у борби против окупатора и заустављању братоубилачког рата.

После рата, израз је често коришћен и био је обавезни део говора и реферата политичара, као и парола. Најчешће је био цитиран Јосип Броз Тито, који је једном приликом изјавио - „Чувајмо братство и јединство, као зјеницу ока свог“. Широм Југославије, „Братство и јединство“ је било име многих школа, касарни, фабрика, фолклорних и спортских друштава, а по њему је био назван и први изграђени ауто-пут у Југославији који се простирао од југословенско-аустријске до југословенско-грчке границе спајајући Љубљану, Загреб, Београд, Ниш и Скопље.

Међу југословенским одликовањима налазио се и Орден братства и јединства (установљен 1943, а 1945. подељен на два реда), који се додељивао за „личне заслуге у ширењу братства међу народима и народностима, у стварању и развијању политичког и моралног јединства народа“.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Политичка енциклопедија, Београд 1975. година.