Пређи на садржај

Брибир (Скрадин)

Координате: 43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И / 43.92200092641425; 15.84376717879032
С Википедије, слободне енциклопедије
Брибир
Археолошки локалитет Брибирска главица
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадСкрадин
ОбластРавни Котари
Становништво
 — 2011.103
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И / 43.92200092641425; 15.84376717879032
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Брибир на карти Хрватске
Брибир
Брибир
Брибир на карти Хрватске
Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Брибир
Брибир
Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22223 Брибир
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Брибир је насељено мјесто у Далмацији. Припада граду Скрадину, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Брибир се налази на самом рубу Равних Котара, према Буковици. Удаљен је око 13 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m². Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума п. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.

Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.

Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.

У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.[1] Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 517 454 528 665
Хрвати 21 28 18 37
Југословени 1 78 25
остали и непознато 10 8 9 4
Укупно 549 568 580 706
Демографија[3]
Година Становника
1961. 706
1971. 580
1981. 568
1991. 549
2001. 79
2011. 103

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
517 94,17%
Хрвати
  
21 3,82%
Југословени
  
1 0,18%
Словенци
  
1 0,18%
неопредељени
  
8 1,45%
непознато
  
1 0,18%
укупно: 549

Презимена

[уреди | уреди извор]
  • Бијелић — Православци, славе Св. Николу[4]
  • Гладовић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гњидић — Православци, славе Св. Николу
  • Лежаић — Православци, славе Св. Стефана
  • Милошевић — Православци, славе Св. Николу
  • Мутић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Остојић — Православци, славе Св. Николу
  • Павић — Православци, славе Св. Николу
  • Смолић — Православци, славе Св. Николу
  • Стевелић — Православци, славе Св. Николу
  • Шарић — Православци, славе Св. Николу
  • Шимпрага — Православци, славе Ђурђевдан
  • Шубашић — Православци, славе Св. Николу
  • Шуша — Православци, славе Св. Стефана
  • Шушић — Православци, славе Св. Јована
  • Ћораш — Римокатолици

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. [мртва веза]
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Бенковац: Презимена Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2019), Приступљено 28. 2. 2021.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]